Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милени Марковић Нинова награда

Мој роман говори о екстази и судбини, агонији слободе, о којој су сведочили велики аутори попут Уелбека, Кнаусгора и Прилепина
Милени Марковић Нинова награда
Милена Марковић (Принтскрин )

Добитница Нинове награде критике за најбољи роман у 2021. години је Милена Марковић, за роман-поему „Деца”, у издању ЛОМ-а, а ову одлуку донео је жири у саставу: Теофил Панчић, председник, и чланови Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић. Милена Марковић је 68. лауреат овог признања.

У најужој конкуренцији било је укупно шест романа, а за награђени су гласали: Теофил Панчић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, за роман Давида Албахарија „Поговор” (издање „Чаробне књиге”) свој глас је дао Бранко Кукић (који није могао да присуствује јучерашњем проглашењу), а за „Мокринске хронике” Срђана В. Тешина (издање „Архипелага”) гласала је Марија Ненезић. У најужем избору била су и дела: „Сампас” Илије Ђуровића (издање „Трећег трга” и „Сребрног дрвета”) „Оно о чему се не може говорити” Елведина Незировића (издање „Лагуне”), и „Шпанска чизма” Владимира Копицла (издање „Лагуне”).

„Роман-поема Милене Марковић ’Деца’ поетички је искорак какав се ни у такозваним великим књижевностима не дешава у свакој сезони. На размеђи историјског и интимног, тематизујући вишегенерацијске наслаге традиција и њихових одјека, као и њихове реперкусије на људску, управо женску интиму, ауторка у некој врсти сумирања, али и трансцендирања досадашњег песничког и драмског опуса, исписује потресну прозу у стиху, каква ће постати незаобилазан део егзистенцијалног искуства сваког будућег читаоца”, стоји у образложењу жирија.

– Велика ми је част што сам добила Нинову награду и што сам била у најужем избору с писцима какви су Албахари и Копицл. Танка је линија између поезије и прозе, а за овакву форму романа-поеме одлучила сам се када сам видела да ће оно што сам писала неколико година, у аристотеловском смислу речи, постати велико. Бавила сам се епохом и светом који је нестао, не само код нас него и у свету. Мој роман говори о екстази и судбини, агонији слободе, о којој су сведочили велики аутори попут Уелбека, Кнаусгора и Прилепина. Писала сам о цени која се плаћа за слободу кроз једну личну причу. Мислим да је овај роман због тога мене надрастао – рекла је Милена Марковић.

Као по традицији и добром обичају, сваки од чланова жирија образложио је своје мотиве гласања. Тако је Марија Ненезић указала на то да је овакав начин изјашњавања добар зато што је дао значај великим именима наше књижевности. Она је истакла заједничку одлику аутора који бирају да пишу о свом интимном свету, кроз доминантни аутофикционални поступак у већини дела, без великих тема, а овога пута укупно је за Нинову награду конкурисало близу 200 романа.

– Милена Марковић је, као песникиња, створила један аутофикционални свет, који говори о одрастању, о сазревању, где је мотив деце и детињства врло изражен. Она постиже нешто слично Дареловом временском континууму, пишући о потомцима својих предака, стварајући тако две линије, једну у прошлости, а другу у будућности деце. Та деца сазревају у радозналости и рањивости, суочавајући се са животом кроз бол и патњу – нагласила је Марија Ненезић.

Марјан Чакаревић изразио је жаљење због тога што је овога пута морао да се одлучи само за једну књигу, а посебно је пажњу скренуо на Албахаријево дело „Поговор”, као на најнеобичнији његов роман до сада. Чакаревић је, као и остали чланови жирија, запазио квалитативни скок у стваралаштву Милене Марковић, особито кроз захтевну форму и метафизичку завршницу у делу „Деца”.

Иван Миленковић није се двоумио да свој глас додели управо овом роману-поеми, а као његов главни квалитет истакао је истинитост, која као да је исписана оштрим ножевима. Теофил Панчић такође је изјавио да није имао дилеме поводом своје одлуке и да је било јасно да ће књига Милене Марковић засенити остале по својој изузетности и „несезонском” квалитету. Да ће бити упамћена, а да сама Нинова награда тиме добија на виталности јер подстиче дело које је другачије и не повинује се општем укусу, већ код сваког читаоца тежи да изазове егзистенцијално искуство.

Главни уредник недељника Нин Милан Ћулибрк истакао је да је личност 2021. године овог листа Светлана Бојковић, која је показала како се треба борити за животну околину, а додао је да ће због епидемијске ситуације свечано уручење обе ове награде бити одложено.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

cvm
Поздрав за Милену: МИЛЕНА МАРКОВИЋ Читам твоје песме, тих неколико које имам, и читам поново, и сваки пут се бојим да нешто не покварим, јер све је то тако крхко и непоновљиво. Треба знати на длану држати лептира са тако нежним крилима. Из збирке „Стварност, варке“, (Чигоја штампа, 2021)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.