Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

14.05.2021 u 20:00

Svi žele da se vrate životu kakav je bio pre pandemije, međutim pitanje je da li žele da budu isti oni ljudi kao što su nekada bili ili da nauče nešto od ove pošasti i da ne ponavljaju iste greške. Ukoliko postoji odlučnost u tome da se ne ide istim starim putevima koji su dovde i doveli, postoje praktična rešenja onih koji se bave ljudskim boljitkom i srećom. To mogu da budu knjige za samopomoć, ali i one koje parodiraju upravo ovakvu literaturu, ali imaju sličan učinak: vraćanje osmeha na lice i vere u budućnost, optimističniji pogled na svet, relativizovanje problema nepremostivih naizgled. Sara Najt je bestseler autorka i antiguru, koja na osnovu sopstvenog iskustva govori o tome šta ne treba raditi da bi se postigla harmonija u životu, a to čini uz sjajan humor i sleng. Njenu

Kultura

07.05.2021 u 20:00

Moja misija u književnosti je da nasmejem čitaoca

Tek nedavno je u „Laguni” objavljen novi roman Bojana Ljubenovića „Da je bolje, ne bi valjalo”, a već ima treće izdanje i veliku čitanost. Slično je bilo i sa prethodna dva njegova epistolarna romana „Pisma iz Srbije” i „Srbijo, Bog ti pomogo”, ovog vrsnog i nagrađivanog satiričara, sa više od dvadeset knjiga aforizama, autora koji piše za decu i odrasle. Iako smo navikli da nas slatko nasmeje, opisujući našu noviju istoriju i svakodnevicu, ovoga puta njegovi junaci suočeni su sa ozbiljnijim problemima. Glavni lik priče je Ivan Bogdan, koji kao u zoni sumraka uleće u lanac događaja, počev od trenutka kada voljenu suprugu nalazi u zagrljaju školarca. Kao neki junak Vudija Alena, on sapliće lopova i sasvim slučajno biva upleten u pljačku banke, postaje heroj dana u medijima, ali i lovina za

Kultura

05.05.2021 u 21:15

Vojnik istine i pravde

Merilo ljubavi je ono čega se čovek odriče zbog nje, a kada se odrekne sjajnog života i lepe karijere, kao što je to učinio Rodolf Arčibald Rajs, zbog iskrene naklonosti prema srpskom narodu u vreme njegove najveće golgote u Prvom svetskom ratu, onda se po merilima modernog doba odrekao svega. U današnje vreme lažnih heroja, koji su proizvod dobrog marketinga i loših kriterijuma gomile, ovakvi junaci deluju nestvarno, nekako literarno. Naročito zbog velikog idealizma, koji ih na kraju navodi na to da se povuku, kao što je to i Rajs učinio, zatvarajući se u svoj dom u Topčideru i nastavljajući da voli i da kritički posmatra svoju izabranu domovinu Srbiju. Kao stroga majka, nije mu dala da sprovede ono za šta je rođen, da promeni svet. Rajs je na neki nadnaravni način, kao da je bio

Kultura

30.04.2021 u 20:00

Stvari o kojima sam pisala postajale su stvarnost

Baš kada je svetska bestseler autorka Lusinda Rajli, koja živi između Irske i Engleske, u imejl intervjuu za „Politiku” najavila sedmi i završni nastavak svog čuvenog serijala o „Sedam sestara”, o „Izgubljenoj sestri” (izlazi 27. maja u Velikoj Britaniji), na svom sajtu objavila je da će pisati i osmi deo, koji će izaći sledeće godine. U izdanju „Lagune” imamo priliku da čitamo sve dosadašnje knjige posvećene ženskim likovima, nastalim po uzoru na sazvežđe pored Orionovog pojasa – Sedam sestara Plejada, koje su mornari vekovima gledali kao vodilje, a poštovale ga kulture od Maja do starih Grka i Aboridžina. Nedavno je „Laguna” objavila i triler Lusinde Rajli „Ljubavno pismo”, u prevodu Branislave Radević Stojiljković, napisan još 1999. godine, ali koji u Velikoj Britaniji nije mogao da

Kultura

23.04.2021 u 10:51

Izdavači slave Svetski dan knjige

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se obeležava 23. aprila, na dan smrti Migela de Servantesa i dana rođenja i smrti Vilijama Šekspira, srpski izdavači predlažu nova izdanja. Žanrovsko i tematsko bogatstvo onoga što se može naći u knjižarama pokazuje da su naši izdavači neumorni i u vreme kriza, a da ih ni pandemija ni ekonomska kriza ne daju zaustaviti u važnim projektima. Među njima je i „Službeni glasnik”, koji preporučuje delo „Knez Pavle Karađorđević – Jedna zakasnela biografija” Nila Balfura i Sali Makej, u prevodu Đurice Krstića. Knez regent Pavle Karađorđević (1893–1976), jedna je od onih ličnosti novije istorije nedovoljno poznata široj domaćoj, ali i evropskoj javnosti. Decenijama stigmatizovan kao izdajnik koji je s Hitlerom pregovarao o sramnom Trojnom paktu,

Kultura

16.04.2021 u 18:00

Pripovetke, eseji i intervjui Grozdane Olujić

U okviru „Dela Grozdane Olujić”, Srpska književna zadruga objavila je knjige „Afrička ljubičica i druge priče”, „Pisci o sebi”, kao i eseje „Točak vremena”. Knjigu pripovedaka „Afrička ljubičica” priredila je Zorana Opačić, koja je u pogovoru naglasila da je reč o dopunjenom izdanju iz 1985. godine i to iz „Narodne knjige”, koje su tada priredili Marko Nedić i Tanja Kragujević Vujić. Ovu zbirku, prema rečima Opačićeve, preveo je na francuski jezik Alen Kapon 1992. godine, a veliki broj priča iz prvog izdanja objavljen je u periodici od predesetih do osamdesetih godina. Osim na srpskom, neke od ovih pripovedaka pojavile su se i na nemačkom, engleskom, italijanskom, kao i na rusinskom jeziku. „Priče iz ’Afričke ljubičice’ nastavile su svoj književni život i posle izdate zbirke.

Kultura

14.04.2021 u 21:15

Biti mlad i slavan u Parizu, kao Vlaho Bukovac

Kao pravi romaneskni junak avanturista živeo je Vlaho Bukovac (1855–1922), slikar, vrsni portretista, virtuoz četkice, majstor svetlosti, kako ga je opisao Marko Car, povodom reizdanja umetnikove knjige „Moj život” u Srpskoj književnoj zadruzi 1924. godine. Upravo je to izdanje poslužilo izdavačkoj kući Gradac za novo, iz 2021. godine. Prvi put, Bukovčev životopis štampan je 1918. godine u Zagrebu. Detinjstvo Bukovca, u rodnom Cavtatu, bilo je teško, ali umetnik je iz tih prvih dana poneo slike koje su postale deo njegove duhovnosti i odnosa prema životu i umetnosti. Pamtio je zvona na katedrali u Dubrovniku, na Dan Svetog Vlaha, a jedan od tih upečatljivih prizora pružila mu je i majka, koja je na razboju tkala pri svetlosti čkiljave sveće. Žene iz Konavla govorile su joj da ima

Kultura

06.04.2021 u 20:00

I istina se nekad izmišlja

U novom romanu Ivana Zlatkovića „I živ i mrtav”, u izdanju „Lagune”, razbojnici između dva rata, u Aranđelovcu i okolini Bukulje, terorišu i pljačkaju narod. U uzbudljivoj priči, kojom bi nekada roditelji plašili neposlušnu decu, a i sami se zgražavali mogućnosti da negde sretnu odmetnutog hajduka, zlo se nadvilo nad ovim delom Srbije, iako je oličeno u nekolicini ljudi. Ipak, narod kao uvek povija glavu, žandarmi pokušavaju da sprovedu pravdu, mada neki i sarađuju s razbojnicima, a iznad svega ostaje pitanje kako je moguće da čovek, sunarodnik, može bližnjem da nanese toliko patnje samo zato što je ovaj imao mogućnost da pošteno zaradi svoj imetak. Ivan Zlatković doktorirao je književnost, proučava narodnu književnost, piše poeziju, a ovo je njegov četvrti roman. Kakvo je iskustvo

Kultura

06.04.2021 u 09:43

Odlazak Žike Bogdanovića

Živislav Žika Bogdanović, teoretičar umetnosti, stripolog i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je u subotu 3. aprila u Beogradu u 89. godini, objavila je Kinoteka. Direktor Jugoslovenske kinoteke postao je 1981. i na toj funkciji zadržao se sve do 1990. Objavio je knjige „Veliki vek filma” (eseji o filmskoj komediji, italijanskom neorealizmu, japanskom filmu), „Od filma do filma” (eseji o velikanima filmske režije), „Rađanje američkog zvučnog filma”, „Čudesni svet Đorđa Lobačeva”, „Aleks Rejmond ili poslednji put kad smo bili mladi”, „Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa” 1934/194, „Slika, zvuk, boja: Rađanje i uspon filma koji govori”, kao i druge. Jugoslovenska kinoteka nedavno je objavila i njegovu poslednju knjigu „Prijatelji

Kultura

28.03.2021 u 19:08

Luis Mamford, naš savremenik

Pitanja koja je u svom delu postavljao Luis Mamford (1895‒1990), američki istoričar, filozof, sociolog, književni kritičar, pesnik grada i arhitekture, aktuelnija su nego ikada pre. Kao kritičar ubrzanog tehnološkog razvoja, bez moralne pozadine i humanosti, on se u tekstu „Umetnost, tehnika i kulturna integracija” iz 1952. godine, zapitao zbog čega je unutarnji život čoveka tako prazan, a onaj fizički zahtevan, i zbog čega su ljudi „postali tehnološki bogovi i moralni đavoli” nesposobni za komunikaciju i razumevanje. U aktuelnom broju časopisa „Gradac”, posvećenom Luisu Mamfordu, nalazi se izbor njegovih eseja o najvažnijim temama koje su ga zaokupljale, o fenomenu urbanog, o načinima na koje tehnika utiče na civilizaciju, o američkom i evropskom duhu i istoriji, piscima koje je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević