Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

14.05.2021 у 20:00

Поспремање сопственог ума је вештина

Сви желе да се врате животу какав је био пре пандемије, међутим питање је да ли желе да буду исти они људи као што су некада били или да науче нешто од ове пошасти и да не понављају исте грешке. Уколико постоји одлучност у томе да се не иде истим старим путевима који су довде и довели, постоје практична решења оних који се баве људским бољитком и срећом. То могу да буду књиге за самопомоћ, али и оне које пародирају управо овакву литературу, али имају сличан учинак: враћање осмеха на лице и вере у будућност, оптимистичнији поглед на свет, релативизовање проблема непремостивих наизглед. Сара Најт је бестселер ауторка и антигуру, која на основу сопственог искуства говори о томе шта не треба радити да би се постигла хармонија у животу, а то чини уз сјајан хумор и сленг. Њену књигу „И за то

Култура

07.05.2021 у 20:00

Моја мисија у књижевности је да насмејем читаоца

Тек недавно је у „Лагуни” објављен нови роман Бојана Љубеновића „Да је боље, не би ваљало”, а већ има треће издање и велику читаност. Слично је било и са претходна два његова епистоларна романа „Писма из Србије” и „Србијо, Бог ти помого”, овог врсног и награђиваног сатиричара, са више од двадесет књига афоризама, аутора који пише за децу и одрасле. Иако смо навикли да нас слатко насмеје, описујући нашу новију историју и свакодневицу, овога пута његови јунаци суочени су са озбиљнијим проблемима. Главни лик приче је Иван Богдан, који као у зони сумрака улеће у ланац догађаја, почев од тренутка када вољену супругу налази у загрљају школарца. Као неки јунак Вудија Алена, он саплиће лопова и сасвим случајно бива уплетен у пљачку банке, постаје херој дана у медијима, али и ловина за опасне

Култура

05.05.2021 у 21:15

Војник истине и правде

Мерило љубави је оно чега се човек одриче због ње, а када се одрекне сјајног живота и лепе каријере, као што је то учинио Родолф Арчибалд Рајс, због искрене наклоности према српском народу у време његове највеће голготе у Првом светском рату, онда се по мерилима модерног доба одрекао свега. У данашње време лажних хероја, који су производ доброг маркетинга и лоших критеријума гомиле, овакви јунаци делују нестварно, некако литерарно. Нарочито због великог идеализма, који их на крају наводи на то да се повуку, као што је то и Рајс учинио, затварајући се у свој дом у Топчидеру и настављајући да воли и да критички посматра своју изабрану домовину Србију. Као строга мајка, није му дала да спроведе оно за шта је рођен, да промени свет. Рајс је на неки наднаравни начин, као да је био позван

Култура

30.04.2021 у 20:00

Ствари о којима сам писала постајале су стварност

Баш када је светска бестселер ауторка Лусинда Рајли, која живи између Ирске и Енглеске, у имејл интервјуу за „Политику” најавила седми и завршни наставак свог чувеног серијала о „Седам сестара”, о „Изгубљеној сестри” (излази 27. маја у Великој Британији), на свом сајту објавила је да ће писати и осми део, који ће изаћи следеће године. У издању „Лагуне” имамо прилику да читамо све досадашње књиге посвећене женским ликовима, насталим по узору на сазвежђе поред Орионовог појаса – Седам сестара Плејада, које су морнари вековима гледали као водиље, а поштовале га културе од Маја до старих Грка и Абориџина. Недавно је „Лагуна” објавила и трилер Лусинде Рајли „Љубавно писмо”, у преводу Браниславе Радевић Стојиљковић, написан још 1999. године, али који у Великој Британији није могао да нађе

Култура

23.04.2021 у 10:51

Издавачи славе Светски дан књиге

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, који се обележава 23. априла, на дан смрти Мигела де Сервантеса и дана рођења и смрти Вилијама Шекспира, српски издавачи предлажу нова издања. Жанровско и тематско богатство онога што се може наћи у књижарама показује да су наши издавачи неуморни и у време криза, а да их ни пандемија ни економска криза не дају зауставити у важним пројектима. Међу њима је и „Службени гласник”, који препоручује дело „Кнез Павле Карађорђевић – Једна закаснела биографија” Нила Балфура и Сали Макеј, у преводу Ђурице Крстића. Кнез регент Павле Карађорђевић (1893–1976), једна је од оних личности новије историје недовољно позната широј домаћој, али и европској јавности. Деценијама стигматизован као издајник који је с Хитлером преговарао о срамном Тројном пакту,

Култура

16.04.2021 у 18:00

Приповетке, есеји и интервјуи Гроздане Олујић

У оквиру „Дела Гроздане Олујић”, Српска књижевна задруга објавила је књиге „Афричка љубичица и друге приче”, „Писци о себи”, као и есеје „Точак времена”. Књигу приповедака „Афричка љубичица” приредила је Зорана Опачић, која је у поговору нагласила да је реч о допуњеном издању из 1985. године и то из „Народне књиге”, које су тада приредили Марко Недић и Тања Крагујевић Вујић. Ову збирку, према речима Опачићеве, превео је на француски језик Ален Капон 1992. године, а велики број прича из првог издања објављен је у периодици од предесетих до осамдесетих година. Осим на српском, неке од ових приповедака појавиле су се и на немачком, енглеском, италијанском, као и на русинском језику. „Приче из ’Афричке љубичице’ наставиле су свој књижевни живот и после издате збирке. Уврштене су у

Култура

14.04.2021 у 21:15

Бити млад и славан у Паризу, као Влахо Буковац

Као прави романескни јунак авантуриста живео је Влахо Буковац (1855–1922), сликар, врсни портретиста, виртуоз четкице, мајстор светлости, како га је описао Марко Цар, поводом реиздања уметникове књиге „Мој живот” у Српској књижевној задрузи 1924. године. Управо је то издање послужило издавачкој кући Градац за ново, из 2021. године. Први пут, Буковчев животопис штампан је 1918. године у Загребу. Детињство Буковца, у родном Цавтату, било је тешко, али уметник је из тих првих дана понео слике које су постале део његове духовности и односа према животу и уметности. Памтио је звона на катедрали у Дубровнику, на Дан Светог Влаха, а један од тих упечатљивих призора пружила му је и мајка, која је на разбоју ткала при светлости чкиљаве свеће. Жене из Конавла говориле су јој да има златне руке,

Култура

06.04.2021 у 20:00

И истина се некад измишља

У новом роману Ивана Златковића „И жив и мртав”, у издању „Лагуне”, разбојници између два рата, у Аранђеловцу и околини Букуље, тероришу и пљачкају народ. У узбудљивој причи, којом би некада родитељи плашили непослушну децу, а и сами се згражавали могућности да негде сретну одметнутог хајдука, зло се надвило над овим делом Србије, иако је оличено у неколицини људи. Ипак, народ као увек повија главу, жандарми покушавају да спроведу правду, мада неки и сарађују с разбојницима, а изнад свега остаје питање како је могуће да човек, сународник, може ближњем да нанесе толико патње само зато што је овај имао могућност да поштено заради свој иметак. Иван Златковић докторирао је књижевност, проучава народну књижевност, пише поезију, а ово је његов четврти роман. Какво је искуство писати о

Култура

06.04.2021 у 09:43

Одлазак Жике Богдановића

Живислав Жика Богдановић, теоретичар уметности, стриполог и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, преминуо је у суботу 3. aприла у Београду у 89. години, објавила је Кинотека. Директор Југословенске кинотеке постао је 1981. и на тој функцији задржао се све до 1990. Објавио је књиге „Велики век филма” (есеји о филмској комедији, италијанском неореализму, јапанском филму), „Од филма до филма” (есеји о великанима филмске режије), „Рађање америчког звучног филма”, „Чудесни свет Ђорђа Лобачева”, „Алекс Рејмонд или последњи пут кад смо били млади”, „Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа” 1934/194, „Слика, звук, боја: Рађање и успон филма који говори”, као и друге. Југословенска кинотека недавно је објавила и његову последњу књигу „Пријатељи драги, не

Култура

28.03.2021 у 19:08

Луис Мамфорд, наш савременик

Питања која је у свом делу постављао Луис Мамфорд (1895‒1990), амерички историчар, филозоф, социолог, књижевни критичар, песник града и архитектуре, актуелнија су него икада пре. Као критичар убрзаног технолошког развоја, без моралне позадине и хуманости, он се у тексту „Уметност, техника и културна интеграција” из 1952. године, запитао због чега је унутарњи живот човека тако празан, а онај физички захтеван, и због чега су људи „постали технолошки богови и морални ђаволи” неспособни за комуникацију и разумевање. У актуелном броју часописа „Градац”, посвећеном Луису Мамфорду, налази се избор његових есеја о најважнијим темама које су га заокупљале, о феномену урбаног, о начинима на које техника утиче на цивилизацију, о америчком и европском духу и историји, писцима које је волео, међу

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 13:21

Али Хамнеи биће сахрањен 09. јула

13.06.2026 у 13:19

Поднете две нове тужбе за силовање против Патрика Бруела, француског певача и глумца

13.06.2026 у 13:10

Ухапшено 25 полицајаца и цариника због примања мита

13.06.2026 у 13:06

Министри са грађанима о даљем развоју у Бачкој Паланци

13.06.2026 у 13:06

Узбуна за ваздушну опасност у Виљнусу, преусмерени летови, подигнути борбени авиони

13.06.2026 у 13:00

Напад бибер-спрејом на журци у Немачкој, повређено 27 особа