Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

08.02.2021 u 09:49

Preminuo Marko Sosič

Poznati slovenački pisac i pozorišni reditelj Marko Sosič preminuo je u Trstu, posle teške bolesti. Rođen 1958. godine, Marko Sosič je režirao predstave u više slovenačkih i italijanskih pozorišta, a najveći deo pozorišne karijere upravnika i umetničkog direktora proveo je u Slovenskom stalnom gledališču u Trstu, gde je rođen i gde je živeo. Pored pozorišne, Marko Sosič je imao i uporednu i veoma uspešnu književnu karijeru. Autor je knjiga priča „Rosa na staklu” (1990) i „Iz zemlje i snova” (2011), autobiografske pozorišne hronike „Hiljadu dana, dvesta noći” (1996), kao i pet romana: „Balerina, Balerina” (1997), „Tito, amor mijo” (2005), „Odakle olaziš u moju blizinu” (2012), „Kratki roman o snegu i ljubavi” (2014) i „Hleb, prašina” (2018). Pisao je scenarija za

Kultura

05.02.2021 u 21:41

Sećanje na vreme odrastanja

O idiličnim danima, kada se za bioskopske i pozorišne projekcije čekalo u redovima, kada je Kinoteka bila kultno mesto za kreativne razgovore o filmu i kada je umetnički ukus uticao na način života, govori knjiga Žike Bogdanovića „Prijatelji dragi, ne zaboravite ni stare filmove”, u izdanju Jugoslovenske kinoteke, opremljena divnim ilustracijama iz bogatog fonda ove naše institucije kulture. Autor nas vraća velikim filmskim pričama, a upravo je priča ta, kako kaže, koja posredstvom osećanja postaje stvarna, i podseća na ostvarenja Džona Forda, Alfreda Hičkoka, Renea Klera, Čarlija Čaplina, Hauarda Hoksa, Orsona Velsa, Frenka Kapre, Bilija Vajldera, Kendžija Mizogučija, Akire Kurosave, Federika Felinija, Žana-Lika Godara, Sergeja Ajzenštajna, kao i na klasike žanra horora koje su

Kultura

04.02.2021 u 09:58

Kad bi sva deca govorila o onome što ih tišti

Kada devojčica Želja izgubi tatu, svakoga dana obilazi njegov grob, zatvara se u sebe i ljuti mamu i tetku. Druži se sa novim prijateljem, žutim psom Žiletom, koga sreće na groblju, a ponekad tamo odlazi i sa školskim drugom Lukom. Iznenada joj se ukazuje i duh dečaka Vuka, koji ne želi da napusti ovaj svet i luta usamljen, a Želja mu poklanja sve više vremena... Ukratko, ovo su zbivanja u prvom romanu „Crna ptica” (izdanje „Kreativnog centra) Aleksandre Jovanović, ovenčanom priznanjem „Politikinog Zabavnika”, koje je laureatkinji uručeno na Dan „Politike”, 25. januara. Aleksandra Jovanović studentkinja je master studija dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a za svoj poetski rad nedavno je dobila nagradu „Mladi Dis”. – Ova nagrada mi neizmerno mnogo znači i mada to

Kultura

29.01.2021 u 18:00

Simbol sveta u pokretu

Ona daje život, ali i ona ga oduzima kad pobesni; mistična, onostrana, mutna, bistra... – to je voda, najstariji element, koji je postojao i pre stvaranja sveta. U studiji Ane Vukmanović, „U traganju za izvir-vodom, Slike vode u južnoslovenskoj usmenoj lirici”, (u izdanju novosadske „Akademske knjige”), jedna od ključnih odlika vode jeste ambivalentnost. Oblasti istraživanja ove naučnice jesu folkloristika, poetika usmene lirike, antropologija i poetika prostora. Suštinsku dualnu prirodu vode ona objašnjava na sledeći način: – Rekla bih da je sam čovek, u svim vremenima, protivrečno biće i zato vidi svet kao protivrečan. Tome treba dodati da voda u prirodi zaista jeste promenljiva: javlja se u najrazličitijim oblicima, donosi plodnost ali nosi i veliku snagu razaranja. Kada čovek živi sa takvim

Kultura

18.01.2021 u 20:15

Savremeni otrovi praznoslovlja

Više je povoda za razgovor sa Selimirom Radulovićem, pesnikom i upravnikom Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, a među njima su nova poetska zbirka „O dukatu s likom starca”, njegove izabrane i nove pesme „Ispovest tumača carevog sna”, (u izdanju „Lagune”), kao i nagrada „Milan Bogdanović”, povodom kritičkog teksta posvećenog knjizi „Istraga predaka” Ivana Negrišorca. Kao upravnik biblioteke Matice srpske, Radulović naglašava da se u elektronskom katalogu biblioteke, koji je najveći takve vrste u zemlji, nalazi više od 1.500.000 zapisa, da je korisnicima omogućena elektronska rezervacija publikacija, i da se u digitalnoj BMS nalazi više od 27.000 publikacija, kao u jednoj od najvećih digitalnih biblioteka u Srbiji. U nagrađenom kritičkom tekstu naglašena je važna pojava našeg

Kultura

13.01.2021 u 08:32

Moji rokenrol junaci nisu se okliznuli u blatu nacionalizma

Otac porodice otišao je u inostranstvo i nije se javljao godinama, žena je patila, kćerka je postala ljuta, buntovna. Kada se iznenada pojavio, supruga, koja je to negde jedva čekala, kazala je namrštenom detetu: „Pogledaj što je mačka donijela”. To je i naslov nove zbirke pripovedaka hrvatskog pisca Ante Tomića, u izdanju „Lagune”. U ovoj knjizi može se čitati i o jednom Nilu Jangu iz Sinja, Džimiju Pejdžu iz Goražda, Džoni Mičel iz Smedereva, o siromašnoj majci koja je velikim šopingom na njegov račun ubila želju lokalnog, oženjenog, bogatuna za njenom kćerkom. Mogu se tu naći i odjeci prethodnih Tomićevih proznih dela o muškarcima bez brkova i o čudu u Poskokovoj Dragi, uz glasni smeh i setu, kao i kada se čitaju kolumne ovog autora, ili gledaju ekranizacije njegovih knjiga. Ovih dana, u

Kultura

11.01.2021 u 21:10

Ne pristaj na kompromise

„Kad duša može da pogleda svet i tamo vidi i oseti bol i usamljenost, i kad može da posegne duboko unutar sebe i pronađe glas kojim će pevati o tome, ta duša može da leči”, jedno je od najlepših svedočenja o umetnosti Dženis Džoplin, koje je izrekla američka pevačica i gitaristkinja Melisa Eteridž. I zaista, u biografiji „Dženis, njen život i muzika” autorke Holi Džordž-Voren, u prevodu Gorana Skrobonje i u izdanju „Lagune”, kao da se sa svakom sličnom izjavom o moćnom talentu ove svestrane muzičarke čuje taj njen glas neverovatnog raspona. On slušaoca ščepa, prodrma, pa ga baci u dubine duha za koje nije ni znao da postoje. Na početku ljubavi njenih roditelja, otac Set Džoplin savetovao je njenu majku da ne piše o onome što svakodnevno radi već da mu saopštava stvari o kojima

Kultura

08.01.2021 u 11:46

I apsurd je ostvariva zamisao

Nikla je zidanica, vetrenjača, na Poparskom brdu, kao „raskazano čudo”, od koje je građanstvo okretalo glave, ili je pogled spuštalo konjima među uši, očima šarajući i „gradeđi se da naprosto ništa ne primećuje”. Ispostaviće se, potom, da je vetrenjača iznikla na klizištu... Izazov čitanja dela Radovana Belog Markovića odnosi se i na njegov novi roman „Stojna vetrenjača, Četiri kanata”, objavljen u čuvenom „Plavom kolu” „Srpske književne zadruge”. Autor predgovora ovom izdanju je profesor Radivoje Mikić. Ova neobična pripovest govori o zbivanjima s kraja 19. i o prvim decenijama 20. veka, o dobu Miloševom i vremenu Karađorđevića, ukrštajući vremenske ravni, istoriju i književnu umetnost, onako kako je i sama forma dela ukrštena. Radnju pronose poznati junaci Belog Markovića, među

Kultura

28.12.2020 u 20:15

Svaki dan valjalo bi započeti pokajanjem

Posle bestselera „Deca zla“, koji je za godinu i po dana pročitalo oko 130 hiljada ljudi, i zbirke pripovedaka „U ime naroda“, novi roman Miodraga Majića „Ostrvo pelikana“, u izdanju „Vulkana“, u fokus smešta mladi romski par. Idila zaljubljenih biva ubrzo završena pošto je mladić optužen za obljubu maloletnice, dok sudija, koji ga oslobađa, ostaje osramoćen u medijskom linču, kao pedofil i nasilnik nad pravima Roma na pošteno suđenje. Viši sud donosi novu presudu i smešta mladog čoveka u zatvor, koji mu donosi samo patnju i nasilje, baš kao i njegovoj voljenoj Ajši. Posle Ajšinog samoubistva, novinarka žute štampe, koja je zbog svojih tekstova postala odgovorna za više uništenih života, suočava se sa sudijinim gnevom, ali i sa sopstvenim demonima... Miodrag Majić sudija je Apelacionog

Kultura

15.12.2020 u 13:33

Smeh i dovitljivost su najsnažnije oružje protiv straha

Onda kada počnemo da se igramo dok nešto radimo znači da smo postali umetnici u svom poslu, a kada se umetnici igraju dok stvaraju, i to u „tri ruke”, e, to je onda magija. I zaista, onaj ko pročita „Lažne bajke” (u izdanju „Booke”) Davida Albaharija i Mirjane Ognjanović, sa ilustracijama Slavka Krunića, biva ponesen njihovom ne samo mladalačkom energijom već i prožet duhovitošću i lucidnošću ovih slojevitih priča. Svaka od njih ilustrovana je eteričnim i zamišljenim likovima neobične dece. Osim što je tu i jedan maskirani vuk Vučko, koji je držao butik mesa, a posle je postao vegetarijanac. I jedan kentaur sa stilom. Ove bajke nas uče da ne mora sve da se zna, da nemaju baš sve veštice telohranitelje, da ljudi i te kako lažu, da princeze ne ljube samo žabe nego još mnogo gadnija bića, i da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević