Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

08.02.2021 у 09:49

Преминуо Марко Сосич

Познати словеначки писац и позоришни редитељ Марко Сосич преминуо је у Трсту, после тешке болести. Рођен 1958. године, Марко Сосич је режирао представе у више словеначких и италијанских позоришта, а највећи део позоришне каријере управника и уметничког директора провео је у Словенском сталном гледалишчу у Трсту, где је рођен и где је живео. Поред позоришне, Марко Сосич је имао и упоредну и веома успешну књижевну каријеру. Аутор је књига прича „Роса на стаклу” (1990) и „Из земље и снова” (2011), аутобиографске позоришне хронике „Хиљаду дана, двеста ноћи” (1996), као и пет романа: „Балерина, Балерина” (1997), „Тито, амор мијо” (2005), „Одакле олазиш у моју близину” (2012), „Кратки роман о снегу и љубави” (2014) и „Хлеб, прашина” (2018). Писао је сценарија за документарне

Култура

05.02.2021 у 21:41

Сећање на време одрастања

О идиличним данима, када се за биоскопске и позоришне пројекције чекало у редовима, када је Кинотека била култно место за креативне разговоре о филму и када је уметнички укус утицао на начин живота, говори књига Жике Богдановића „Пријатељи драги, не заборавите ни старе филмове”, у издању Југословенске кинотеке, опремљена дивним илустрацијама из богатог фонда ове наше институције културе. Аутор нас враћа великим филмским причама, а управо је прича та, како каже, која посредством осећања постаје стварна, и подсећа на остварења Џона Форда, Алфреда Хичкока, Ренеа Клера, Чарлија Чаплина, Хауарда Хокса, Орсона Велса, Френка Капре, Билија Вајлдера, Кенџија Мизогучија, Акире Куросаве, Федерика Фелинија, Жана-Лика Годара, Сергеја Ајзенштајна, као и на класике жанра хорора које су овековечили

Култура

04.02.2021 у 09:58

Кад би сва деца говорила о ономе што их тишти

Када девојчица Жеља изгуби тату, свакога дана обилази његов гроб, затвара се у себе и љути маму и тетку. Дружи се са новим пријатељем, жутим псом Жилетом, кога среће на гробљу, а понекад тамо одлази и са школским другом Луком. Изненада јој се указује и дух дечака Вука, који не жели да напусти овај свет и лута усамљен, а Жеља му поклања све више времена... Укратко, ово су збивања у првом роману „Црна птица” (издање „Креативног центра) Александре Јовановић, овенчаном признањем „Политикиног Забавника”, које је лауреаткињи уручено на Дан „Политике”, 25. јануара. Александра Јовановић студенткиња је мастер студија драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, а за свој поетски рад недавно је добила награду „Млади Дис”. – Ова награда ми неизмерно много значи и мада то може да се

Култура

29.01.2021 у 18:00

Симбол света у покрету

Она даје живот, али и она га одузима кад побесни; мистична, онострана, мутна, бистра... – то је вода, најстарији елемент, који је постојао и пре стварања света. У студији Ане Вукмановић, „У трагању за извир-водом, Слике воде у јужнословенској усменој лирици”, (у издању новосадске „Академске књиге”), једна од кључних одлика воде јесте амбивалентност. Области истраживања ове научнице јесу фолклористика, поетика усмене лирике, антропологија и поетика простора. Суштинску дуалну природу воде она објашњава на следећи начин: – Рекла бих да је сам човек, у свим временима, противречно биће и зато види свет као противречан. Томе треба додати да вода у природи заиста јесте променљива: јавља се у најразличитијим облицима, доноси плодност али носи и велику снагу разарања. Када човек живи са таквим

Култура

18.01.2021 у 20:15

Савремени отрови празнословља

Више је повода за разговор са Селимиром Радуловићем, песником и управником Библиотеке Матице српске у Новом Саду, а међу њима су нова поетска збирка „О дукату с ликом старца”, његове изабране и нове песме „Исповест тумача царевог сна”, (у издању „Лагуне”), као и награда „Милан Богдановић”, поводом критичког текста посвећеног књизи „Истрага предака” Ивана Негришорца. Као управник библиотеке Матице српске, Радуловић наглашава да се у електронском каталогу библиотеке, који је највећи такве врсте у земљи, налази више од 1.500.000 записа, да је корисницима омогућена електронска резервација публикација, и да се у дигиталној БМС налази више од 27.000 публикација, као у једној од највећих дигиталних библиотека у Србији. У награђеном критичком тексту наглашена је важна појава нашег времена, а

Култура

13.01.2021 у 08:32

Моји рокенрол јунаци нису се оклизнули у блату национализма

Отац породице отишао је у иностранство и није се јављао годинама, жена је патила, кћерка је постала љута, бунтовна. Када се изненада појавио, супруга, која је то негде једва чекала, казала је намрштеном детету: „Погледај што је мачка донијела”. То је и наслов нове збирке приповедака хрватског писца Анте Томића, у издању „Лагуне”. У овој књизи може се читати и о једном Нилу Јангу из Сиња, Џимију Пејџу из Горажда, Џони Мичел из Смедерева, о сиромашној мајци која је великим шопингом на његов рачун убила жељу локалног, ожењеног, богатуна за њеном кћерком. Могу се ту наћи и одјеци претходних Томићевих прозних дела о мушкарцима без бркова и о чуду у Поскоковој Драги, уз гласни смех и сету, као и када се читају колумне овог аутора, или гледају екранизације његових књига. Ових дана, у

Култура

11.01.2021 у 21:10

Не пристај на компромисе

„Кад душа може да погледа свет и тамо види и осети бол и усамљеност, и кад може да посегне дубоко унутар себе и пронађе глас којим ће певати о томе, та душа може да лечи”, једно је од најлепших сведочења о уметности Џенис Џоплин, које је изрекла америчка певачица и гитаристкиња Мелиса Етериџ. И заиста, у биографији „Џенис, њен живот и музика” ауторке Холи Џорџ-Ворен, у преводу Горана Скробоње и у издању „Лагуне”, као да се са сваком сличном изјавом о моћном таленту ове свестране музичарке чује тај њен глас невероватног распона. Он слушаоца шчепа, продрма, па га баци у дубине духа за које није ни знао да постоје. На почетку љубави њених родитеља, отац Сет Џоплин саветовао је њену мајку да не пише о ономе што свакодневно ради већ да му саопштава ствари о којима мисли. Такав отац,

Култура

08.01.2021 у 11:46

И апсурд је остварива замисао

Никла је зиданица, ветрењача, на Попарском брду, као „расказано чудо”, од које је грађанство окретало главе, или је поглед спуштало коњима међу уши, очима шарајући и „градеђи се да напросто ништа не примећује”. Испоставиће се, потом, да је ветрењача изникла на клизишту... Изазов читања дела Радована Белог Марковића односи се и на његов нови роман „Стојна ветрењача, Четири каната”, објављен у чувеном „Плавом колу” „Српске књижевне задруге”. Аутор предговора овом издању је професор Радивоје Микић. Ова необична приповест говори о збивањима с краја 19. и о првим деценијама 20. века, о добу Милошевом и времену Карађорђевића, укрштајући временске равни, историју и књижевну уметност, онако како је и сама форма дела укрштена. Радњу проносе познати јунаци Белог Марковића, међу којима су бојар

Култура

28.12.2020 у 20:15

Сваки дан ваљало би започети покајањем

После бестселера „Деца зла“, који је за годину и по дана прочитало око 130 хиљада људи, и збирке приповедака „У име народа“, нови роман Миодрага Мајића „Острво пеликана“, у издању „Вулкана“, у фокус смешта млади ромски пар. Идила заљубљених бива убрзо завршена пошто је младић оптужен за обљубу малолетнице, док судија, који га ослобађа, остаје осрамоћен у медијском линчу, као педофил и насилник над правима Рома на поштено суђење. Виши суд доноси нову пресуду и смешта младог човека у затвор, који му доноси само патњу и насиље, баш као и његовој вољеној Ајши. После Ајшиног самоубиства, новинарка жуте штампе, која је због својих текстова постала одговорна за више уништених живота, суочава се са судијиним гневом, али и са сопственим демонима... Миодраг Мајић судија је Апелационог суда у

Култура

15.12.2020 у 13:33

Смех и довитљивост су најснажније оружје против страха

Онда када почнемо да се играмо док нешто радимо значи да смо постали уметници у свом послу, а када се уметници играју док стварају, и то у „три руке”, е, то је онда магија. И заиста, онај ко прочита „Лажне бајке” (у издању „Бооке”) Давида Албахарија и Мирјане Огњановић, са илустрацијама Славка Крунића, бива понесен њиховом не само младалачком енергијом већ и прожет духовитошћу и луцидношћу ових слојевитих прича. Свака од њих илустрована је етеричним и замишљеним ликовима необичне деце. Осим што је ту и један маскирани вук Вучко, који је држао бутик меса, а после је постао вегетаријанац. И један кентаур са стилом. Ове бајке нас уче да не мора све да се зна, да немају баш све вештице телохранитеље, да људи и те како лажу, да принцезе не љубе само жабе него још много гаднија бића, и да

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 19:38

Убијено најмање 17 фармера у нападу наоружаних банди у држави Замфара

13.06.2026 у 19:32

Мушкарац пао са Петроварадинске тврђаве

13.06.2026 у 19:21

Више од милион људи је расељено због борби у Либану

13.06.2026 у 19:18

Вучевић: Избори су питање очувања државе и стабилности Србије

13.06.2026 у 19:11

Никола Бирач нови тренер Слободе

13.06.2026 у 19:10

Први шеф тајне службе ДНР чудом преживио атентат у околини Москве