Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

17.04.2020 u 12:00

Neće nas ovo izlečiti od pohlepe i trke za položajima

Mart je mesec golih istina. Zemlja prazna, daljine jalove, i svako tačno zna kako se zove ono što mu nikad neće biti dato. Sve pusto, zamrlo od iščekivanja, izešno. (...) Ovaj odlomak iz davne prozne knjige akademika Milovana Danojlića „Zmijin svlak” deluje kao da je napisan pre nekoliko nedelja, a u stvari govori o sećanjima na jedno posleratno detinjstvo. Kako je to primetio profesor Ljubiša Jeremić, životnih početaka ovde se seća čovek koji je jednom, kao i mnogi njegovi zemljaci, otišao iz domovine, a vraća im se pošto je obišao pola sveta i shvatio da su sva ta iskustva obezvređena pred tajnom i težinom prvobitnih doživljaja. Tako se i Milovan Danojlić, književnik i akademik, predsednik Srpske književne zadruge, koji već dugi niz godina živi u Francuskoj, u Poatjeu, ali i u Srbiji, i sada

Kultura

16.04.2020 u 13:27

Izučavam građu o Jasenovcu za novi roman

Pisac i prevodilac Igor Marojević otkriva za naš list kako provodi vreme u doba pandemije virusa korona i kaže da pretpostavlja da je onim autorima, koji su ozbiljno shvatili svoj posao, lakše da sprovedu izolaciju nego ostalim slojevima stanovništva, zbog same prirode njihovog poziva. – Otkako je vlast sprovela policijski čas, radim ono što bih i da nije: pišem novi roman i za te potrebe izučavam njegove glavne teme, kao što su Španski građanski rat, ilegalna komunistička dejstva u Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat, Jasenovac, Blajburg, Srebrenicu 1995. godine i NATO bombardovanje 1999. godine. I opet, Jasenovac. Za te potrebe gledam i izvesne dokumentarne filmove. Ne znam da li mi krvava građa pada lakše nego na početku pisanja romana zato što sam se u međuvremenu navikao

Kultura

15.04.2020 u 20:00

Deca će iz ovoga izaći sa snagom da menjaju svet

„Neću da mislim na Prag” knjiga je Sonje Ćirić za decu i mlade koja je na prošlom Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga proglašena najboljim književnim delom za najmlađe čitaoce, a usledile su i druge pohvale i priznanja. U „Laguni” je već objavljeno njeno treće izdanje. Glavna junakinja ove priče je devojčica koja stasava u pisca tako što kreira novi svet od svakodnevnih zbivanja i ljudi u jednom idiličnom restoranu, ispunjenom cvećem i mirisima mamine kuhinje. A možda od svoje knjige zaradi i novac za put u Prag, iznos koji njeni roditelji nemaju... U svoj ovoj nesreći desila se dobra stvar: mnogo tinejdžera je, zbog ove mode virtuelnog, prvi put saznalo za Luvr, prvi put videlo Pikasove radove ili čulo priču o Lepenskom viru Mi danas u vanrednoj situaciji ne mislimo o putovanju u Prag

Kultura

10.04.2020 u 16:00

Koeljove priče za decu

Paulo Koeljo poklanja deci širom planete dve prelepe priče, kako bi im dani koje provode kod kuće prolazili lakše i brže, a pripovetke „A, B, C, D…” i „Zašto nam je važan mir” govore o empatiji, veri, poverenju i nadi, kažu u „Laguni”. Nikome od nas nije dobro ovih dana. Neki su uplašeni, neki za nijansu usamljeniji, neki tužniji, neki su izgubili svoje najmilije i naše najdublje saučešće je upućeno njima. Dok se trudimo da se držimo na razdaljini i ostanemo u svojim kućama, na severnoj zemljinoj hemisferi budi se proleće. Mnogo toga nam se svima trenutno vrzma po glavi. Ali nismo sami. Težimo tome da razumemo svet oko nas i da dozvolimo da u našim srcima zavlada mir. Hajde da posmatramo stvari sa pozitivnog stanovišta, da budemo mirni i spokojni. Priče Paula Koelja su obišle svet i

Kultura

09.04.2020 u 20:00

Nedostaju mi Dunav i Kalenićeva pijaca

Naša poznata i nagrađivana pesnikinja Radmila Lazić načinom na koji provodi izolaciju potvrđuje da je i u toj situaciji velika dama i lafica. U jednom dahu pripoveda o svojoj svakodnevici, kao da piše pesmu: – Ne poznajem dosadu. Nažalost, ni dokolicu. Kći sam nužnosti i dužnosti. S vremenom u svađi. Pišem da bih preživela, slušam muziku da bih živela. Klasičnu. Simfonijsku, ali kamernu malo više, sonate, etide, operu posebno. Violončelo obožavam. Zbog Žaklin du Pre. Volim Satija (može i u izvođenju Nade Kolundžije), „Solvejginu pesmu” iz „Per Ginta” Edvarda Griga – to da mi se peva na odru. „Smrt i devojku” – Šuberta, našte Pergolezijevu „Stabat mater”. Predveče martini (bjanko), može bez maslinke, kraj prozora u fotelji za čitanje. Jejts ili Odn, En Sekston, Silvija Plat, Sara

Kultura

08.04.2020 u 18:00

Naša iskustva se vrtoglavo menjaju

Krajem prošle nedelje članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije predali su više od hiljadu knjiga privremenoj bolnici u hali jedan, Beogradskog sajma. Od predstavnika UPIS-a Gojka Božovića i Zorana Hamovića, izdanja je primio zamenik komandanta štaba Vojske Srbije potpukovnik Mlađan Garić. U ovoj donaciji učestvovali su izdavači: „Akademska knjiga”, „Arhipelag”, „Klio”, „Geopoetika”, „Paideja”, „Odiseja”, „Karpos”, „Štrik”, „Jasen”, i drugi, uz ideju da u najtežim trenucima budu uz svoje čitaoce. Pored ove, članovi UPIS-a knjige će pokloniti i drugim privremenim bolnicama u Srbiji. O ovoj akciji, kao i o stanju u izdavaštvu tokom pandemije novog virusa i karantina razgovaramo sa Gojkom Božovićem, književnikom i direktorom „Arhipelaga”. Upitan kako se osećao dok je knjige

Kultura

07.04.2020 u 12:20

Priča o Egiptu

Nova knjiga „Zamalek” pisca i prevodioca Dejana Tiaga Stankovića objavljena je u „Laguni”, a reč je o romanu koji se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo po malo, naglašava izdavač. U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala antikvarnica krcata blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni život nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha mahala Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci romana kao

Kultura

01.04.2020 u 12:30

Mihael Martens o Andrićevom životu

Upravo objavljena sveobuhvatna biografija Ive Andrića „U požaru svetova” Mihaela Martensa prati životni put našeg nobelovca i analizira evropsku istoriju 20. veka. Naslov knjige „U požaru svetova” parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu” jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri”, naglašava izdavač „Laguna”. Na nekoliko stotina stranica Martens detaljno i na osnovu temeljnog poznavanja Andrićevog dela, prepiske, arhivske građe i korišćene literature, opisuje Andrićev život od rođenja u Bosni, preko sarajevskog atentata i diplomatske službe u Berlinu, pa do života u Beogradu pod okupacijom, kada piše dela koja će mu doneti svetsku slavu, a priklanjanje Andrića

Kultura

27.03.2020 u 20:00

Okultna društva u Srbiji između dva rata

Epidemija virusa korona zaustavila je mnoge događaje iz kulture, a među njima i seriju predavanja o popularnoj kulturi na Institutu za evropske studije, gde je prof. dr Nemanja Radulović, sa Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, trebalo da govori o okultnim društvima u Srbiji između dva rata. Budući da predaje narodnu književnost, a bavi se komparativistikom u oblasti narodnih bajki, legendi, kao i proučavanjem ezoterizma, ovo predavanje bilo bi zanimljivi sažetak iz nekih od područja kojima vlada. Isidora Sekulić i Maga Magazinović imale su prilike da slušaju Rudolfa Štajnera, austrijskog filozofa, arhitektu, ekonomistu, poznavaoca ezoterijskih učenja, osnivača Antropozofskog društva U ovom razgovoru

Kultura

24.03.2020 u 20:00

Postoji opasnost da Holokaust postane daleka uspomena

Meno Metselar i Pit van Leden autori su knjige „Sve o Ani”, u izdanju Kuće Ane Frank, iz Amsterdama, koju je kod nas u prevodu Nevene Kukoljac objavio „Kreativni centar”. Ovo delo počinje opisom Aninog rođendana 12. juna 1939. godine u Amsterdamu, a opisuje njeno odrastanje, uz više od stotinu fotografija i ilustracija Haka Skarija, njene godine provedene u Nemačkoj, zatim preseljenje u Holandiju, polazak u vrtić, druženje u školi. Knjiga opisuje i atmosferu u svetu i Holandiji i kada je reč o stvaranju konačnog rešenja za Jevreje i izbijanja rata, što je sve dovelo do nužnosti skrivanja Anine porodice u tajnom aneksu firme njenoga oca, uz familiju Hermana van Pelsa. Knjiga Mena Metselara i Pita van Ledena prikazuje i to kakav je bio život devojčice, koja je puno čitala i pisala, čak se i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević