Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

23.10.2019 u 18:00

Knjiga je kao majčino mleko

Hušang Moradi Kermani jedan je od najznačajnijih iranskih savremenih pisaca za decu, a 2005. godine izabran je za ličnost svih vremena u ovoj oblasti literature, u Iranu. Na ovogodišnjem 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, predstavljene su njegove „Madžidove priče”, u prevodu s persijskog Aleksandra Dragovića i Petra Janačkovića, i u izdanju „Službenog glasnika”. Hušang Moradi Kermani dobitnik je mnogih nacionalnih i međunarodnih nagrada, a 2014. godine po drugi put ušao je u najužu konkurenciju za međunarodnu nagradu „Hans Kristijan Andersen”. Već nekoliko decenija, njegova knjiga „Madžidove priče” najpopularnije je delo za tinejdžere u Iranu, a prema Kermanijevim pričama snimljena su 33 filma. Razgovor sa Hušangom Moradijem Kermanijem vodili smo na sajamskom štandu Iranskog

Kultura

23.10.2019 u 20:00

Ovo vreme Kišu ne može ništa

Da postoje pravi, iskreni i strasni čitaoci dela Danila Kiša, posvedočila je tribina 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, nazvana „Amarkord, trideset godina bez Kiša”, u kojoj su učestvovali univerzitetski profesori Vladislava Gordić Petković, Aleksandar Jerkov, Dragan Bošković, i književni kritičari Tamara Krstić i Gojko Božović. Ovaj razgovor pružio je odgovore na pitanja ko je bio Kiš, na koji način se svaka nova književna i čitalačka generacija suočava sa njim, zbog čega je to suočenje važno. Pokazano je i da ostaje još mnogo Kišovih književnih znakova koje treba protumačiti, kao i da treba oformiti jednu enciklopediju Kiša. – Ne može ovo vreme ništa Danilu Kišu, čak ni meni koji sam se šćućurio uz njega. Kad god dođeš do Kiša, javlja se sumnja koja razjeda. On je ono

Kultura

20.10.2019 u 18:56

Svečano otvoren Sajam knjiga

I ove godine, najveći praznik knjige u ovom delu Evrope započeo je osmodnevni intenzivni život lepim rečima. Među mnoštvom izdavača, prevodilaca, pisaca, čitalaca, ljubitelja ove naše najlepše svetkovine pisane reči na svečanosti izdvajao se monumentalnošću i belinom, ukrašen hijeroglifima, štand Arapske Republike Egipta, zemlje ovogodišnjeg sajamskog počasnog gosta. Na ovom mestu u narednim danima biće vođeni zanimljivi razgovori o bogatoj egipatskoj kulturi i književnosti. Svoju svečanu besedu na otvaranju 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga književnik Milovan Vitezović

Kultura

18.10.2019 u 20:00

Milovan Vitezović otvara Sajam knjiga

Već od deset časova u nedelju 20. oktobra biće otvoren za posetioce 64. Međunarodni beogradski sajam knjiga, čiji je moto „Pismo = glava”. Svečano će ga iste večeri otvoriti književnik Milovan Vitezović, u 18 časova, dok će se u ime zemlje počasnog gosta Arapske Republike Egipat obratiti dr Haitam el Haj Ali, pisac i prevodilac, predsednik Generalne egipatske organizacije za knjige, predavač književne kritike i gostujući profesor na Univerzitetu Ninghija u Kini. Haitam el Haj Ali član je i Komisije za proučavanje književnosti pri Visokom savetu za kulturu, od 2006. godine, egipatskog Udruženja pisaca, kao i član komisije za brojne egipatske i arapske nagrade. Od 20. do 27. oktobra, 64. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće zastupljen na površini većoj od 30.000 kvadratnih metara, uz

Kultura

13.10.2019 u 20:00

Za život treba više od golog života

Bolje od teorijskih razmaranja o borbi intelektualaca za samostalno i istinito mišljenje govore primeri iz života, a jedan od najupečatljivijih dao je Noam Čomski, o talentovanom mladom naučniku Normanu Finkelstajnu, sa Prinstona , koji je ogolio laž u vezi sa knjigom „Od pamtiveka”, takozvane Džoan Piters, iz 1984. godine. Tu knjigu Čomski opisuje kao akademsko izdanje, koje uz mnogo fusnota dokazuje tezu da su Palestinci u stvari doseljenici u oblasti bivše Palestine. Ovo delo dobilo je oduševljene kritike u Vošington postu i Njujork tajmsu, dok je u stvari kreiralo atmosferu moralnog opravdanja za proterivanje i smrt nevinih ljudi, tim pre što je bilo opremljeno i demografskim analizama o tome da su Jevreji stvarni graditelji ove

Kultura

10.10.2019 u 19:01

Laureati Peter Handke i Olga Tokarčuk

Poljska književnica Olga Tokarčuk dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2018. godinu, a Austrijanac Peter Handke ovim priznanjem ovenčan je za 2019. godinu, kako je saopštila Švedska akademija. Tokarčukova je nagrađena za „pripovednu imaginaciju koja enciklopedijskom strašću prevazilazi granice kao oblik života”, a Peter Handke za „književno umeće lingvističke ingenioznosti kojim je istražio periferna i specifična ljudska iskustva”. „Tokom više od pedeset godina stvaralaštva, Peter Handke je stvorio veliki broj dela različitog žanra i tako postao jedan od najuticajnijih evropskih pisaca posle Drugog svetskog rata.

Kultura

07.10.2019 u 21:00

Dao sam život zaboravljenoj Frojdovoj sestri

Posle dolaska nacista u Beč, Sigmund Frojd beži sa svojom porodicom, sestrom svoje žene, kućnim pomoćnicama, ličnim lekarom i njegovom familijom, sa psom. U okupiranom gradu ostavlja četiri sestre, koje ubrzo odvode u logor, u sigurnu smrt. Ove okolnosti u svom romanu „Sestra Sigmunda Frojda” opisuje Goce Smilevski, dočaravajući detinjstvo sestre Adolfine i Frojda, njihovu bliskost, kao i otuđenost u kasnijim godinama, dovodeći ih u vezu sa bečkim intelektualnim i umetničkim krugovima toga doba. Dobitnik Evropske nagrade za književnost, Goce Smilevski u ovoj prozi uspostavlja i poseban odnos prema ludilu, kreativnosti i takozvanoj normalnosti. Roman je u prevodu Zorana Penevskog objavila „Laguna”, čiji će Smilevski biti gost na predstojećem 64. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Kultura

06.10.2019 u 13:39

Pank je umro da bi živeo

Odgovor na to zbog čega je danas, u vreme velikih korporacija i kreditnih kartica, zanimljivije razmišljati o tome zbog čega je nastao potkulturni i muzički pokret panka, nego što je bilo živeti sa njim tokom sedamdesetih ili osamdesetih godina 20. veka, odgovore nudi novi broj časopisa „Gradac” posvećen upravo – panku. Uglavnom prevedeni tekstovi ovog izdanja pružaju uvid u to koliko su društveno-političke okolnosti Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država učvrstile alternativne stvaraoce i mlade pobunjenike okrenute anarhističkim i idejama situacionističke internacionale u svesti o pobuni protiv sistema. Neuspeh pobune panka, jedne od mnogih, uzrok je onoga što svet proživljava danas, a to je uniformnost mejnstrim kulture i diktat politike i ekonomije jačeg. Panker je

Kultura

29.09.2019 u 14:45

Pisanjem gradimo našu realnost

Sve ono zbog čega nas neke knjige drže budnima, nasmešenima ili zamišljenima, sadrže dela jedne od najpoznatijih i najnagrađivanijih španskih književnica i novinarki Rose Montero, koja je bila gošća beogradskog izdavača „Štrika” i Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, kao i Instituta Servantes u Beogradu. „Štrik” je objavio istorijski, pikarski, roman Rose Montero „Priča o providnom kralju”, (u prevodu Danijele Pejčić), koji srednji vek prikazuje na nov način, kao i roman „Uputstva za spasavanje sveta”, (u prevodu Ane Kuzmanović Jovanović), koji se bavi problemima savremenog sveta. Kritika smešta vaše delo u postfrankovsku epohu. Da li je u doba diktature bilo subverzivno pisati o ženi koja živi kao ratnik, kao muškarac, što je tema „Priče o providnom kralju”? Rođena sam u

Kultura

27.08.2019 u 20:05

„Milenijalci” moju prozu doživljavaju kao izazov

Povod za razgovor sa Savom Damjanovim višestruk je zbog toga što u zrenjaninskoj „Agori”, u okviru njegove izabrane proze, čitamo dopunjena izdanja njegovih knjiga: „Istraživanje savršenstva”, „Kolači, obmane, nonsensi”, „Remek-delca” i „Istorija kao apokrif”. Takođe, u izdanju Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” nedavno je objavljena zbirka intervjua Save Damjanova „Also Sprach Damjanov”. Naposletku, tu je i „Epilog”, njegova poslednja knjiga eseja i književnoistorijskih ogleda, kao završni tom kolekcije „Damjanov: srpska književnost iskosa”, u izdanju „Službenog glasnika”. Po rečima Gojka Tešića, koji je uredio ovo delo, Sava Damjanov je jedan od malobrojnih naučnika i pisaca koji je u našoj tradiciji pronalazio izuzetne i zaboravljene književne vrednosti i time ostao dinamičan

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević