Nova izdanja dela Slobodana Jovanovića

Institut za evropske studije predstavio je dve nedavno ponovo objavljene knjige „Sociologija religije” i „Iz istorije književnosti” Slobodana Jovanovića, u izdanju „Beoknjige”, „Informatike” i Srpskog liberalnog saveta. O delu ovog našeg naučnika, pravnika, akademika, književnika, političara, predsednika vlade, univerzitetskog profesora i rektora, govorili su Miša Đurković, direktor ovog instituta, i Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Aleksandar Nedić, iz Srpskog liberalnog saveta, podsetio je na aktivnost Srpske liberalne stranke i DSS-a, pojedinih akademika i univerzitetskih profesora, Koste Čavoškog i Smilje Avramov, koji su se zalagali za rehabilitaciju Slobodana Jovanovića 2007. i povratak njegovih posmrtnih ostataka u zemlju 2011. godine.

– U ovoj istoj zgradi, na Trgu Nikole Pašića, bio je centralni komitet koji je odlučio da Srbiji nije potreban jedan Slobodan Jovanović – naglasio je Nedić.

Prošle godine priređena je velika izložba u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti pod nazivom „Svet i vreme Slobodana Jovanovića”, povodom 150 godina od njegovog rođenja, autora Borisa Milosavljevića, višeg naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU. Ova ponovljena izdanja još jedan su od priloga obeležavanju te godišnjice, a prema rečima Miše Đurkovića, prava rehabilitacija ovog srpskog velikana još nije izvršena, budući da nemamo njegova potpuna sabrana dela, već samo izabrana, koja nisu integrisana u obrazovni sistem.

Čedomir Antić podsetio je na život i delo Slobodana Jovanovića, koji je ispunio puni ljudski vek i važan deo moderne kulture našeg naroda, ukazujući i na činjenicu da je rođen u tadašnjoj Austrougarskoj, da je školovan u inostranstvu – u Minhenu, Cirihu, Ženevi i Parizu, a da je u emigraciji proveo i poslednji, skromni, deo života. Prema Antićevim rečima, Jovanovićev predak s majčine strane Konstantin Marinković objavio je knjigu o otkriću Amerike, a njegov otac bio je čuveni srpski liberal i prosvetitelj Vladimir Jovanović, predsednik Srpskog učenog društva, koji je po idealima, u koje je verovao, svojoj deci dao imena Slobodan i Pravda. Jedan od prvih srpskih Slobodana rođen je važne 1869. godine, u kojoj je donet Ustav bitan za razvoj parlamentarizma u kneževini Srbiji. Zalaganje za parlamentarizam i demokratiju, biće, prema Antićevim rečima, njegova životna i idejna preokupacija.

Po povratku u zemlju, brzo je napredovao u Ministarstvu inostranih dela, bio je ataše u srpskom poslanstvu u Carigradu, a 1897. godine postao je i profesor na Pravnom fakultetu, na Velikoj školi u Beogradu. Čedomir Antić podsetio je i na veliku ulogu Slobodana Jovanovića u kreiranju srpske kulturne politike, učestvovanjem u izdanjima Srpskog književnog glasnika uz Bogdana Popovića i predsedavanjem Srpskim kulturnim klubom. Tokom Balkanskih ratova i tokom Prvog svetskog rata bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi srpske vojske, a Čedomir Antić uporedio je njegovo prijateljstvo sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom sa ostajanjem na liniji stare politike i podrške Draži Mihailoviću, u Drugom svetskom ratu, u vreme kada se saveznička politika promenila i u odnosu na izbegličku srpsku vladu u Londonu na čijem je čelu bio. Tokom plodnih tridesetih godina 20. veka, Geca Kon je objavio njegova sabrana dela u 17 tomova, a kada mu je posle rata suđeno kao kolaboracionisti, bez svih građanskih prava, učinjeno je to po starom običaju totalitarnih režima, koji su sudili i zabranjivali knjige. Kako je još primetio Čedomir Antić, Slobodan Jovanović bio je jedini predsednik Srpske kraljevske akademije, današnjeg SANU, čije je ime izbrisano, a kasnije dodato na njen spisak da bi se zatim našao na jednoj srpskoj novčanici.