Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

18.07.2019 u 20:00

Kada je meksički nobelovac Oktavio Paz zamišljao pesnika nagnutog nad praznu hartiju, pred kojima se otvaraju čitav svet, kao ogroman zev, i naličje tišine, možda je predvideo nekoga kao što je naš Draško Sikimić, koji ne pronalazi već izgovorene reči, niti one unutrašnje, nego one koje su biće samo. Čitati zbirke ovog mladog stvaraoca: „Moje kosti ujedaju”, „Ogrebotine”, „Smotuljci”, u izdanju LOM-a, nalikuje na slušanje onog „drugog” glasa koji se prepoznaje kao naš. Draško Sikimić rođen je 1984. godine u Ljubinju, a godinama vodi svoju „radionicu samostalnog razmišljanja” i pokreće „unutarnje demonstracije”. Ovaj detalj zabeležen povodom njegove poslednje zbirke „Kosti...” reći će važnu stvar: „Godine 2016. pronađen je u svojoj sobi u ’nebiografisanom’ stanju; sedeo je za stolom i

Kultura

15.07.2019 u 14:53

Tišina je nekad najlepša muzika

Posle 2014. godine, kada je imao solo nastup na Festivalu ruske klasične muzike „Boljšoj”, naš poznati pijanista Aleksandar Madžar svirao je druge večeri ove manifestacije, koja sada nosi naziv Kustendorf klasik, uz ovacije publike, sa Simfonijskim orkestrom Kustendorf i uz dirigentsku upravu Srboljuba Dinića. Madžar predaje na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu, često drži radionice pri drugim obrazovnim ustanovama, a čest je gost u londonskom Vigmor holu, Teatru de la Vil u Parizu, u briselskom Bozaru… Nakon nastupa s orkestrom Kustendorfa delovali ste nadahnuto. Šta je potrebno sve uklopiti da bude postignut takav sklad? Valjda da nemate loš dan. Moramo, po pravilu, i dobro da se spremimo za tu kompoziciju, inače poznatu, ali kojoj je bio potreban novi sjaj, ne samo na

Kultura

14.07.2019 u 11:25

Kad imate dobar instrument, to je kao da vozite „ferari”

Godinama na Mećavniku u okviru Festivala ruske muzike Srboljub Dinić sa svojim orkestrom dobija ovacije publike. Dinić je šef dirigent i umetnički direktor Orkestra Pozorišta lepih umetnosti iz Sijudad Meksika, a na poziv maestra Migela Gomeza Martineza, 2001. godine dolazi na mesto prvog dirigenta opere u Bernu. Tri godine kasnije unapređen je u glavnog dirigenta opere u Bernu, da bi 2007. postao umetnički direktor ove kuće. U sezonama 2006–2008. dirigovao je „Tosku”, „Madam Baterflaj” i „Normu” u Štac teatru. Dirigovao je gala koncertima s Agnes Balcom, tenorom Salvatoreom Ličitrom i Ramonom Vargasom. Nastupao je i kao pijanista s Niškim simfonijskim orkestrom,

Kultura

02.07.2019 u 08:29

Distopija je poslednji bedem zdravlja

Društvo koje je u toj meri okorelo u totalitarizmu, nečovečnosti, ekološkoj katastrofi i svakoj vrsti jednoumlja da je zastrašujuće i nepoželjno za život, to je literarna distopija – beznadni pogled u budućnost, kao potpuna suprotnost utopiji – idealnom društvenom ustrojstvu o kojem je u 16. veku pisao Tomas Mor. Danas, kao i godinama unazad, pisci prevashodno engleskog govornog područja daju izraz antiutopijama. Po rečima književnice Erike Vagner, pritisak života 21. veka ovaj tip narativa preveo je u mejnstrim, sa žanrovskih top-lista fantastike i naučne fantastike. Posle kultnih knjiga ove umetničke forme, sadržaja nadziranja i potkazivanja iz Orvelove „1984”, izopačenog klasnog ustrojstva modifikovanih ljudi u Hakslijevom „Vrlom novom svetu” ili spaljenih knjiga u „Farenhajtu 451”

Kultura

18.06.2019 u 20:00

Priče o ratu prožete iskustvom

Habib Ahmadzade, iranski pisac, autor dokumentarnih filmova i scenarista, gost je dvodnevne konferencije „Beogradski kontrapunkt” u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Razgovori u kojima će učestvovati govore o odnosu umetnosti i rata. Ahmadzade je autor romana „Partija šaha s mašinom sudnjeg dana”, u prevodu Aleksandra Dragovića i u izdanju „Geopoetike”, gde su opisana njegova iskustva tokom iransko-iračkog rata u kojem je učestvovao kao tinejdžer. Ahmadzade je i autor zbirke pripovedaka „Grad pod opsadom” po kojoj je snimljen film „Noćni autobus”. Kako vi objašnjavate uzroke iračko-iranskog rata, kao i američku ulogu u tom sukobu? Moramo da se vratimo dalje u istoriju, u vreme Iranske revolucije 1979. godine. Iran i region Pakistana,

Kultura

15.06.2019 u 23:00

„Balkanska međa” priča o nemoći i nepravdi

Ivan Naumov, autor romana „Balkanska međa”, o ruskoj tajnoj operaciji preuzimanja aerodroma Slatina na Kosovu i Metohiji, prema kojem je nastao i istoimeni film reditelja Andreja Volgina (u martu premijerno prikazan i kod nas), gost je Srbije i svog izdavača „Informatike”. Prema rečima Naumova, rad na knjizi i filmu dešavao se istovremeno, a po svojoj prirodi to su dva različita dela. „Filmom sam veoma zadovoljan i vidim kako su dobre reakcije srpske publike. Svestan sam i toga da dobija i dobre ocene na filmskim sajtovima ’IMDB’ i ’KinoPoisk’. To je teško filmsko ostvarenje i ne odlučuju se baš svi da ga pogledaju”, kaže Ivan Naumov, koji je pre diplome iz književnosti prvo dobio zvanje inženjera optike. Autor je više od 40 priča i novela, kao i dva romana. Njegovu knjigu „Balkanska

Kultura

12.06.2019 u 17:23

Simon Vejl o ukidanju političkih partija

Kada filozofski, mistički i aksketski duh, kakav je bila Simon Vejl, promišlja javni i politički život svoga doba, a to je bilo teško vreme Drugog svetskog rata, zaključci su dalekosežni i beskompromisni. Nema lakšeg puta u njenim tekstovima „Ličnost i sveto”, „Borimo li se za pravdu” i „O ukidanju političkih partija”, u knjizi nazvanoj upravo po ovom poslednjem eseju (u izdanju „Službenog glasnika”), a postoje samo razlozi istine i glasovi čistote u svakom čoveku: „Zašto mi se nanosi zlo?”. Ove tekstove, iz poslednje faze autorkinog života, čitamo u prevodu Nebojše Zdravkovića, uz uredničku pažnju Jovice Aćina. Simon Vejl (1909–1943) bila je jedna od prvih žena koja je završila najugledniju školu za filozofiju u Francuskoj – Ekol normal superijer, zajedno sa Simon de Bovoar. Bila

Kultura

07.06.2019 u 22:36

Otkazan dolazak Mišela Uelbeka zbog aviona „Er Srbije”

Samo kašnjenje nastupa Mišela Uelbeka, na regionalnom festivalu „Krokodil” u prepunoj Kombank dvorani, podiglo je tenziju u publici, a kada je direktor ove manifestacije Vladimir Arsenijević stupio na scenu umesto najavljenog kultnog francuskog pisca tenzija je dostigla vrhunac. Arsenijević je bojažljivo saopštio da će pročitati jednu vest, i zatim je na opšte čuđenje rekao da je Uelbekov dolazak otkazan zbog curenja goriva u avionu „Er Srbije”, na liniji JU 315 iz Pariza za Beograd, zbog mirisa tog goriva i zbog panike koja je nastala među putnicima. To je bila najavljena vest, da bi Arsenijević zatim publici pročitao i kratki imejl Mišela Uelbeka, kojim se veliki pisac izvinio svojim srpskim čitaocima na „Krokodilu”. On je, uz svoju suprugu, posle četvorosatnog čekanja, i u odsustvu

Kultura

02.06.2019 u 21:01

Umetnost pomaže da se čuju glasovi žrtava

Gošća Društva hispanista Srbije bila je Nikolina Židek, hrvatska naučnica koja živi i radi između Madrida i Buenos Ajresa, a njeno predavanje posvećeno je kulturi sećanja u Španiji i Argentini, državama koje su u novijoj istoriji doživele diktature i imale veliki broj žrtava. Predavanje je sadržalo i paralele sa Balkanom i Južnom Afrikom. To je jedna od uvodnih aktivnosti za Treću međunarodnu letnju školu latinoameričkih studija, od 29. juna do 3. jula. Nikolina Židek magistrirala je konferencijsko prevođenje, kao i Međunarodne odnose na Diplomatskoj školi u Madridu, a doktorirala je na Fakultetu političkih nauka i sociologije Univerziteta Komplutense u Madridu. Radi kao profesorka u Školi za međunarodne odnose na IE Univerzitetu u Madridu, kao i na Specijalističkim studijama iz

Kultura

30.05.2019 u 20:00

Milenijumsko srpsko književno premrežavanje

Razgovor o stotinu knjiga Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, Izdavačkog centra Matice srpske, biće upriličen danas u podne u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu. Pozdravne reči održaće Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, prof. dr Dragan Stanić i prof. dr Mato Pižurica, predsednik Skupštine Izdavačkog centra Matice srpske. O ediciji će govoriti akademik Miro Vuksanović, glavni urednik, i urednici prof. emeritus dr Marija Kleut i prof. emeritus Slavko Gordić. Ova antologija prikazuje celoviti razvitak srpske književnosti s namerom da je prevrednuje po novim saznanjima i merilima. Kako posle 10 godina i 100 knjiga prve serije vidite razvoj početne zamisli ove edicije koja povezuje 12. sa 21. vekom? Kada smo u zamašni posao krenuli i kada su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević