Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

18.07.2019 у 20:00

„Пресољен” народ постаје неупотребљив

Када је мексички нобеловац Октавио Паз замишљао песника нагнутог над празну хартију, пред којима се отварају читав свет, као огроман зев, и наличје тишине, можда је предвидео некога као што је наш Драшко Сикимић, који не проналази већ изговорене речи, нити оне унутрашње, него оне које су биће само. Читати збирке овог младог ствараоца: „Моје кости уједају”, „Огреботине”, „Смотуљци”, у издању ЛОМ-а, наликује на слушање оног „другог” гласа који се препознаје као наш. Драшко Сикимић рођен је 1984. године у Љубињу, а годинама води своју „радионицу самосталног размишљања” и покреће „унутарње демонстрације”. Овај детаљ забележен поводом његове последње збирке „Кости...” рећи ће важну ствар: „Године 2016. пронађен је у својој соби у ’небиографисаном’ стању; седео је за столом и писао, куцао је

Култура

15.07.2019 у 14:53

Тишина је некад најлепша музика

После 2014. године, када је имао соло наступ на Фестивалу руске класичне музике „Бољшој”, наш познати пијаниста Александар Маџар свирао је друге вечери ове манифестације, која сада носи назив Кустендорф класик, уз овације публике, са Симфонијским оркестром Кустендорф и уз диригентску управу Србољуба Динића. Маџар предаје на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу, често држи радионице при другим образовним установама, а чест је гост у лондонском Вигмор холу, Театру де ла Вил у Паризу, у бриселском Бозару… Након наступа с оркестром Кустендорфа деловали сте надахнуто. Шта је потребно све уклопити да буде постигнут такав склад? Ваљда да немате лош дан. Морамо, по правилу, и добро да се спремимо за ту композицију, иначе познату, али којој је био потребан нови сјај, не само на

Култура

14.07.2019 у 11:25

Кад имате добар инструмент, то је као да возите „ферари”

Годинама на Мећавнику у оквиру Фестивала руске музике Србољуб Динић са својим оркестром добија овације публике. Динић је шеф диригент и уметнички директор Оркестра Позоришта лепих уметности из Сијудад Мексика, а на позив маестра Мигела Гомеза Мартинеза, 2001. године долази на место првог диригента опере у Берну. Три године касније унапређен је у главног диригента опере у Берну, да би 2007. постао уметнички директор ове куће. У сезонама 2006–2008. дириговао је „Тоску”, „Мадам Батерфлај” и „Норму” у Штац театру. Дириговао је гала концертима с Агнес Балцом, тенором Салватореом Личитром и Рамоном Варгасом. Наступао је и као пијаниста с Нишким симфонијским оркестром,

Култура

02.07.2019 у 08:29

Дистопија је последњи бедем здравља

Друштво које је у тој мери окорело у тоталитаризму, нечовечности, еколошкој катастрофи и свакој врсти једноумља да је застрашујуће и непожељно за живот, то је литерарна дистопија – безнадни поглед у будућност, као потпуна супротност утопији – идеалном друштвеном устројству о којем је у 16. веку писао Томас Мор. Данас, као и годинама уназад, писци превасходно енглеског говорног подручја дају израз антиутопијама. По речима књижевнице Ерике Вагнер, притисак живота 21. века овај тип наратива превео је у мејнстрим, са жанровских топ-листа фантастике и научне фантастике. После култних књига ове уметничке форме, садржаја надзирања и потказивања из Орвелове „1984”, изопаченог класног устројства модификованих људи у Хакслијевом „Врлом новом свету” или спаљених књига у „Фаренхајту 451” Реја

Култура

18.06.2019 у 20:00

Приче о рату прожете искуством

Хабиб Ахмадзаде, ирански писац, аутор документарних филмова и сценариста, гост је дводневне конференције „Београдски контрапункт” у организацији Министарства културе и информисања и Завода за проучавање културног развитка. Разговори у којима ће учествовати говоре о односу уметности и рата. Ахмадзаде је аутор романа „Партија шаха с машином судњег дана”, у преводу Александра Драговића и у издању „Геопоетике”, где су описана његова искуства током иранско-ирачког рата у којем је учествовао као тинејџер. Ахмадзаде је и аутор збирке приповедака „Град под опсадом” по којој је снимљен филм „Ноћни аутобус”. Како ви објашњавате узроке ирачко-иранског рата, као и америчку улогу у том сукобу? Морамо да се вратимо даље у историју, у време Иранске револуције 1979. године. Иран и регион Пакистана,

Култура

15.06.2019 у 23:00

„Балканска међа” прича о немоћи и неправди

Иван Наумов, аутор романа „Балканска међа”, о руској тајној операцији преузимања аеродрома Слатина на Косову и Метохији, према којем је настао и истоимени филм редитеља Андреја Волгина (у марту премијерно приказан и код нас), гост је Србије и свог издавача „Информатике”. Према речима Наумова, рад на књизи и филму дешавао се истовремено, а по својој природи то су два различита дела. „Филмом сам веома задовољан и видим како су добре реакције српске публике. Свестан сам и тога да добија и добре оцене на филмским сајтовима ’ИМДБ’ и ’КиноПоиск’. То је тешко филмско остварење и не одлучују се баш сви да га погледају”, каже Иван Наумов, који је пре дипломе из књижевности прво добио звање инжењера оптике. Аутор је више од 40 прича и новела, као и два романа. Његову књигу „Балканска међа” са

Култура

12.06.2019 у 17:23

Симон Вејл о укидању политичких партија

Када филозофски, мистички и акскетски дух, какав је била Симон Вејл, промишља јавни и политички живот свога доба, а то је било тешко време Другог светског рата, закључци су далекосежни и бескомпромисни. Нема лакшег пута у њеним текстовима „Личност и свето”, „Боримо ли се за правду” и „О укидању политичких партија”, у књизи названој управо по овом последњем есеју (у издању „Службеног гласника”), а постоје само разлози истине и гласови чистоте у сваком човеку: „Зашто ми се наноси зло?”. Ове текстове, из последње фазе ауторкиног живота, читамо у преводу Небојше Здравковића, уз уредничку пажњу Јовице Аћина. Симон Вејл (1909–1943) била је једна од првих жена која је завршила најугледнију школу за филозофију у Француској – Екол нормал суперијер, заједно са Симон де Бовоар. Била је

Култура

07.06.2019 у 22:36

Отказан долазак Мишела Уелбека због авиона „Ер Србије”

Само кашњење наступа Мишела Уелбека, на регионалном фестивалу „Крокодил” у препуној Комбанк дворани, подигло је тензију у публици, а када је директор ове манифестације Владимир Арсенијевић ступио на сцену уместо најављеног култног француског писца тензија је достигла врхунац. Арсенијевић је бојажљиво саопштио да ће прочитати једну вест, и затим је на опште чуђење рекао да је Уелбеков долазак отказан због цурења горива у авиону „Ер Србије”, на линији ЈУ 315 из Париза за Београд, због мириса тог горива и због панике која је настала међу путницима. То је била најављена вест, да би Арсенијевић затим публици прочитао и кратки имејл Мишела Уелбека, којим се велики писац извинио својим српским читаоцима на „Крокодилу”. Он је, уз своју супругу, после четворосатног чекања, и у одсуству ваљаног

Култура

02.06.2019 у 21:01

Уметност помаже да се чују гласови жртава

Гошћа Друштва хиспаниста Србије била је Николина Жидек, хрватска научница која живи и ради између Мадрида и Буенос Ајреса, а њено предавање посвећено је култури сећања у Шпанији и Аргентини, државама које су у новијој историји доживеле диктатуре и имале велики број жртава. Предавање је садржало и паралеле са Балканом и Јужном Африком. То је једна од уводних активности за Трећу међународну летњу школу латиноамеричких студија, од 29. јуна до 3. јула. Николина Жидек магистрирала је конференцијско превођење, као и Међународне односе на Дипломатској школи у Мадриду, а докторирала је на Факултету политичких наука и социологије Универзитета Комплутенсе у Мадриду. Ради као професорка у Школи за међународне односе на ИЕ Универзитету у Мадриду, као и на Специјалистичким студијама из људских

Култура

30.05.2019 у 20:00

Миленијумско српско књижевно премрежавање

Разговор о стотину књига Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, Издавачког центра Матице српске, биће уприличен данас у подне у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду. Поздравне речи одржаће Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, проф. др Драган Станић и проф. др Мато Пижурица, председник Скупштине Издавачког центра Матице српске. О едицији ће говорити академик Миро Вуксановић, главни уредник, и уредници проф. емеритус др Марија Клеут и проф. емеритус Славко Гордић. Ова антологија приказује целовити развитак српске књижевности с намером да је превреднује по новим сазнањима и мерилима. Како после 10 година и 100 књига прве серије видите развој почетне замисли ове едиције која повезује 12. са 21. веком? Када смо у замашни посао кренули и када су нас

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 08:34

Велики пожар у тржном центру на Новом Београду

15.06.2026 у 08:31

Крај „свете краве” европске дипломатије

15.06.2026 у 08:29

Свет поздравља договор Вашингтона и Техерана, Е4 спремна да укине санкције Ирану

15.06.2026 у 08:21

Молдавски опозициони лидер: Кијев и Запад покушали да запале Придњестровље

15.06.2026 у 08:20

У украјинском нападу оштећени мостови код Чонгара и Хеническа

15.06.2026 у 08:14

Лабуристи поново у расколу због закона о асистираном умирању