Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

06.08.2018 u 22:00

Ljubav je čudo koje pobeđuje sve

Kao i njegove drame, prvi roman Siniše Kovačevića „Godine vrana” (izdavač „Vukotić medija”) čita se uz uzdah, čak i suze. To je potresna pripovest o Beogradu u Prvom svetskom ratu i u prvoj godini slobode, o patnjama žena i dece, kao i vojnika koji se vraćaju u opustošeni grad. Po rečima Siniše Kovačevića, istinitih događaja na liniji priče ili sudbine likova iz romana – nema, ali uključene su istorijske ličnosti poput kralja Petra, Arčibalda Rajsa i Milana Rakića. „Roman govori o tome da je čovek u ratu uvek žrtva, bilo da je na strani pobednika ili gubitnika. U suštini rat nema pobednike i koliko god bile građene trijumfalne kapije, rat je samo poraz. Međutim, ljubav je ta sila koja pobeđuje sve, jača je od svega”, kaže autor o osnovnoj premisi romana „Godina vrana”, koji je postao

Kultura

05.08.2018 u 21:31

Samo umetnost može da izrazi teskobu i očaj čoveka

Čini se da su najporaznije kritike one koje svetu upućuju humanisti, upravo zbog toga što ne govore s pozicije gneva, već s pozicije razočaranosti. To su ljudi koji su verovali u ideju o uzvišenom ljudskom biću, i onda, u stvarnosti prepunoj patnje nevinih, osetili krah čovečnosti. Takav je Ernesto Sabato (1911– 2011), jedan od najvećih argentinskih pisaca, takvi su mislioci poput Dostojevskog, Berđajeva, Toroa, Oskara Vajlda, Kamija, Kjerkegora, Siorana..., o kojima piše u svojoj autobiografskoj knjizi „Pre kraja” (izdanje „Akademske knjige”, u prevodu sa španskog Bojane Kovačević Petrović). Kada bi ljudi koji imaju mogućnost da odlučuju o sudbinama drugih zaista razumeli ono o čemu Sabato govori, stvarnost bi bila potpuno drugačija, zbog toga što on ne kritikuje samo svetske ratove,

Kultura

04.08.2018 u 22:04

Večno gladan duh, najveća je sreća za čoveka

Novi roman Vesne Aleksić „Sazvežđe violina” (u izdanju „Kreativnog centra”) priča je o dve devojčice koje odrastaju u vreme ratova iz devedesetih godina. Ipak, one su donekle zaštićene svetovima umetnosti koji su za njih podjednako stvarni kao i njihovo okruženje. Ana je pankerka, koja voli Mocarta i grupu „Kleš”. Tijana voli Vivaldija i stripove, svoje drugove i Anu. Obe pohađaju Školu za muzičke talente u Ćupriji i nadaju se velikoj svetskoj karijeri. „Ova priča upire prstom na `veliki svet`, u kojem ništa nije čisto i savršeno. Osim Baha”, poruka je sa korica ove knjige, koju je ilustrovala Maja Veselinović. Vaš roman govori o deci koja su u našoj zemlji odrastala uz ratove i bombardovanje NATO-a, ali i uz sjajnu muziku, stripove i filmove. Da li su ih te teškoće u stvari prekalile i

Kultura

28.07.2018 u 23:05

Ako nema osećanja nema ni poezije

Iz zbirke u zbirku Zvonko Karanović pronalazi nove poetske izraze, nove tematske izazove i slike poetskih svetova, a umnožavajući emocije i likove svoje poezije kao da se poigrava linearnim strukturama ovog književnog roda. U svojoj novoj knjizi „Iza zapaljene šume”, u izdanju LOM-a, koja nalikuje na šetnju kroz „kodirani kosmopolitski luna-park”, još jednom uverava u vizuelnu i zvukovnu snagu svog stvaralaštva. Apači iz plemena Čikava za svet kažu „šuma”, misao je koja otvara vašu novu poetsku zbirku. Njena realnost je apokaliptični post-svet, stvarnost na granici sna i života? Vremenska ravan zbirke je smeštena u blisku budućnost, i Bob Dilan i Džulijan Asanž su još živi, kao i potreba za dobrom poezijom koju jedna od junakinja citira, a druga tetovira na ramenu. Epigraf zbirke o svetu

Kultura

28.07.2018 u 10:09

Kulturni ideali daju vrednost naciji

Nije neobično postupanje nekih ljudi koji se bave knjigom da određena dela čitaju iznova; posle određenog vremena prihvatajući isto štivo na nove načine, i upoređujući ga sa okolnostima u kojima trenutno žive. Kada je reč o novom izdanju ogleda Slobodana Jovanovića „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera”, štampanom kod čačanskog „Gradca”, uočljivo je da to delo ne samo da sažima suštinska interesovanja autora, jednog od naših najvećih intelektualaca uopšte, već da opominje na to da se neke stvari o kojima je pisao vrlo sporo menjaju. Slobodan Jovanović – predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, pravnik, istoričar, književni kritičar i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine

Kultura

25.07.2018 u 22:00

Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”). Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim

Kultura

21.07.2018 u 22:00

Verujem u svetove Miloša Crnjanskog

Novi, istorijski, roman Vuleta Žurića „Pomor i strah“ (u izdanju „Lagune“) pripovest je o epidemiji kuge u Irigu, 1795. godine. Najveći teret spasavanja stanovništva pao je na sveštenika Stevana Vezilića i na lekara Andriju Budaija, koji uz pomoć austrijskih vlasti otvaraju karantin i zaustavljaju epidemiju. Nad realističkim slikama stradanja stanovništva, provejavaju i mistični motivi; veruje se da je lepa nepoznata devojka sivih očiju, koja je došla negde od turske strane, u stvari donosilac bolesti. Pokazaće se da je njeno poreklo sasvim drugačije... Šta vas je podstaklo na to da se ovoga puta prepustite daljoj istoriji, i to baš ovoj temi? Za sve je „kriva” knjiga doktora Radivoja Simonovića (o čijem je životu i radu „Politika“ nedavno pisala) koju je o stogodišnjici epidemije

Kultura

20.07.2018 u 21:55

Ljubav se zove imenom majke

Sećanja na ljubav samo uvećavaju ovo osećanje u duši čoveka, koji je jednom bio dečak i kao u sobi sa ogledalima, ova se emocija prelama kroz zapamćene likove oca i majke: njega kako odlazi i ostavlja je samu sa decom, i nje, koja se miri sa sudbinom i isto tako mirno umire Taj čovek, nekada dečak, koji pamti ljude, slike i mirise detinjstva, junak je romana „Sećanje na ljubav” izraelskog pisca Jicaka Bara Josefa, koji je u prevodu s hebrejskog Dušice Čvorić objavila izdavačka kuća „Klio”. Jicak Bar Josef juče je bio gost „Klija”, a u Beogradu je boravio prvi put. Danas će gostovati u Subotici, od 20 časova, u Gradskoj biblioteci, da bi sa svojim beogradskim izdavačem 23. jula posetio Herceg Novi, a u utorak 24. jula boravio u Baru. Reč je o autoru koji potiče iz ugledne književne

Kultura

14.07.2018 u 22:00

Znanje treba da dotakne čovekovo srce

Raul Forne-Betankur (1946) kubanski je filozof poznat po studijama iz oblasti kulture, posebno po zalaganjima za interkulturalni dijalog u okviru latinoameričke filozofije. Ovih dana bio je gost Društva hispanista Srbije u Beogradu, kao i Specijalnog izdanja Međunarodne letnje škole Latinoameričkih studija. Raul Forne-Betankur otišao je sa Kube posle revolucije, filozofiju je studirao u Španiji, na Univerzitetu u Salamanki. Od 1972. godine živi u Nemačkoj gde je bio rukovodilac latinoameričkog odseka na katoličkom institutu grada Ahena. Predavao je na univerzitetima u Ahenu i Bremenu, kao i u Meksiku i Brazilu. Kao mislilac pripada usmerenju filozofije oslobođenja, religije oslobođenja, kao i interkulturnoj filozofiji Latinske Amerike. Na Forne-Betankura uticali su Marks, Sartr,

Kultura

07.07.2018 u 21:21

Književnice imaju više razloga da menjaju svet

Književnost za mene predstavlja poslednje utočište gde se još može reći istina. Ono što istoričari ili političari imaju da kažu više me ni najmanje ne zanima, izjavila je češka književnica Ratka Denemarkova, čiju je knjigu „Prilog istoriji radosti” o nasilju nad ženama, kroz istoriju do danas, objavila izdavačka kuća „Štrik”. Denemarkova će biti gošća Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, koji će od 18. do 20. septembra biti održan u Domu omladine Beograda. Roman „Prilog istoriji radosti” podstakao je glavnu urednicu u „Štriku” Ljubicu Pupezin da književnosti koju stvaraju prevashodno autorke posveti ovaj festival. Međutim, i druga izdanja „Štrika”, iz pera književnica, jednako su podsticajna, što ona objašnjava činjenicom da žene danas imaju više razloga da menjaju svet.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević