Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

06.08.2018 у 22:00

Љубав је чудо које побеђује све

Као и његове драме, први роман Синише Ковачевића „Године врана” (издавач „Вукотић медија”) чита се уз уздах, чак и сузе. То је потресна приповест о Београду у Првом светском рату и у првој години слободе, о патњама жена и деце, као и војника који се враћају у опустошени град. По речима Синише Ковачевића, истинитих догађаја на линији приче или судбине ликова из романа – нема, али укључене су историјске личности попут краља Петра, Арчибалда Рајса и Милана Ракића. „Роман говори о томе да је човек у рату увек жртва, било да је на страни победника или губитника. У суштини рат нема победнике и колико год биле грађене тријумфалне капије, рат је само пораз. Међутим, љубав је та сила која побеђује све, јача је од свега”, каже аутор о основној премиси романа „Година врана”, који је постао прави хит

Култура

05.08.2018 у 21:31

Само уметност може да изрази тескобу и очај човека

Чини се да су најпоразније критике оне које свету упућују хуманисти, управо због тога што не говоре с позиције гнева, већ с позиције разочараности. То су људи који су веровали у идеју о узвишеном људском бићу, и онда, у стварности препуној патње невиних, осетили крах човечности. Такав је Ернесто Сабато (1911– 2011), један од највећих аргентинских писаца, такви су мислиоци попут Достојевског, Берђајева, Тороа, Оскара Вајлда, Камија, Кјеркегора, Сиорана..., о којима пише у својој аутобиографској књизи „Пре краја” (издање „Академске књиге”, у преводу са шпанског Бојане Ковачевић Петровић). Када би људи који имају могућност да одлучују о судбинама других заиста разумели оно о чему Сабато говори, стварност би била потпуно другачија, због тога што он не критикује само светске ратове,

Култура

04.08.2018 у 22:04

Вечно гладан дух, највећа је срећа за човека

Нови роман Весне Алексић „Сазвежђе виолина” (у издању „Креативног центра”) прича је о две девојчице које одрастају у време ратова из деведесетих година. Ипак, оне су донекле заштићене световима уметности који су за њих подједнако стварни као и њихово окружење. Ана је панкерка, која воли Моцарта и групу „Клеш”. Тијана воли Вивалдија и стрипове, своје другове и Ану. Обе похађају Школу за музичке таленте у Ћуприји и надају се великој светској каријери. „Ова прича упире прстом на `велики свет`, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха”, порука је са корица ове књиге, коју је илустровала Маја Веселиновић. Ваш роман говори о деци која су у нашој земљи одрастала уз ратове и бомбардовање НАТО-а, али и уз сјајну музику, стрипове и филмове. Да ли су их те тешкоће у ствари прекалиле и

Култура

28.07.2018 у 23:05

Ако нема осећања нема ни поезије

Из збирке у збирку Звонко Карановић проналази нове поетске изразе, нове тематске изазове и слике поетских светова, а умножавајући емоције и ликове своје поезије као да се поиграва линеарним структурама овог књижевног рода. У својој новој књизи „Иза запаљене шуме”, у издању ЛОМ-а, која наликује на шетњу кроз „кодирани космополитски луна-парк”, још једном уверава у визуелну и звуковну снагу свог стваралаштва. Апачи из племена Чикава за свет кажу „шума”, мисао је која отвара вашу нову поетску збирку. Њена реалност је апокалиптични пост-свет, стварност на граници сна и живота? Временска раван збирке је смештена у блиску будућност, и Боб Дилан и Џулијан Асанж су још живи, као и потреба за добром поезијом коју једна од јунакиња цитира, а друга тетовира на рамену. Епиграф збирке о свету

Култура

28.07.2018 у 10:09

Културни идеали дају вредност нацији

Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе. Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају. Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону

Култура

25.07.2018 у 22:00

Део нас је увек слободан

Није тако далеко време ратова из деведесетих година, када је у Србији војна полиција мобилисала младе људе, пресрећући их на улицама и у кафићима, да би затим били депортовани на ратишта у Хрватској и Босни. То је време безнађа и хаоса на које опомиње Владимир Арсенијевић у свом новом, трећем роману тетралогије „Cloaca Maxima” названом „Ка граници” (у издању „Лагуне”). Први део тетралогије „У потпалубљу”, овенчан НИН-овом наградом, настао је пре више од 20 година, да би 1997. године уследио други – „Анђела” (2016. објављен је римејк „Ти и ја, Анђела”). На недавном представљању трећег дела – „Ка граници”, у препуном гледалишту Центра за културну деконтаминацију, и у разговору са уредницом издања Јасмином Радојичић, Арсенијевић је указао на то да се не слаже са учесталим поређењима

Култура

21.07.2018 у 22:00

Верујем у светове Милоша Црњанског

Нови, историјски, роман Вулета Журића „Помор и страх“ (у издању „Лагуне“) приповест је о епидемији куге у Иригу, 1795. године. Највећи терет спасавања становништва пао је на свештеника Стевана Везилића и на лекара Андрију Будаија, који уз помоћ аустријских власти отварају карантин и заустављају епидемију. Над реалистичким сликама страдања становништва, провејавају и мистични мотиви; верује се да је лепа непозната девојка сивих очију, која је дошла негде од турске стране, у ствари доносилац болести. Показаће се да је њено порекло сасвим другачије... Шта вас је подстакло на то да се овога пута препустите даљој историји, и то баш овој теми? За све је „крива” књига доктора Радивоја Симоновића (о чијем је животу и раду „Политика“ недавно писала) коју је о стогодишњици епидемије куге у

Култура

20.07.2018 у 21:55

Љубав се зове именом мајке

Сећања на љубав само увећавају ово осећање у души човека, који је једном био дечак и као у соби са огледалима, ова се емоција прелама кроз запамћене ликове оца и мајке: њега како одлази и оставља је саму са децом, и ње, која се мири са судбином и исто тако мирно умире Тај човек, некада дечак, који памти људе, слике и мирисе детињства, јунак је романа „Сећање на љубав” израелског писца Јицака Бара Јосефа, који је у преводу с хебрејског Душице Чворић објавила издавачка кућа „Клио”. Јицак Бар Јосеф јуче је био гост „Клија”, а у Београду је боравио први пут. Данас ће гостовати у Суботици, од 20 часова, у Градској библиотеци, да би са својим београдским издавачем 23. јула посетио Херцег Нови, а у уторак 24. јула боравио у Бару. Реч је о аутору који потиче из угледне књижевне

Култура

14.07.2018 у 22:00

Знање треба да дотакне човеково срце

Раул Форне-Бетанкур (1946) кубански је филозоф познат по студијама из области културе, посебно по залагањима за интеркултурални дијалог у оквиру латиноамеричке филозофије. Ових дана био је гост Друштва хиспаниста Србије у Београду, као и Специјалног издања Међународне летње школе Латиноамеричких студија. Раул Форне-Бетанкур отишао је са Кубе после револуције, филозофију је студирао у Шпанији, на Универзитету у Саламанки. Од 1972. године живи у Немачкој где је био руководилац латиноамеричког одсека на католичком институту града Ахена. Предавао је на универзитетима у Ахену и Бремену, као и у Мексику и Бразилу. Као мислилац припада усмерењу филозофије ослобођења, религије ослобођења, као и интеркултурној филозофији Латинске Америке. На Форне-Бетанкура утицали су Маркс, Сартр, Хосе

Култура

07.07.2018 у 21:21

Књижевнице имају више разлога да мењају свет

Књижевност за мене представља последње уточиште где се још може рећи истина. Оно што историчари или политичари имају да кажу више ме ни најмање не занима, изјавила је чешка књижевница Ратка Денемаркова, чију је књигу „Прилог историји радости” о насиљу над женама, кроз историју до данас, објавила издавачка кућа „Штрик”. Денемаркова ће бити гошћа Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, који ће од 18. до 20. септембра бити одржан у Дому омладине Београда. Роман „Прилог историји радости” подстакао је главну уредницу у „Штрику” Љубицу Пупезин да књижевности коју стварају превасходно ауторке посвети овај фестивал. Међутим, и друга издања „Штрика”, из пера књижевница, једнако су подстицајна, што она објашњава чињеницом да жене данас имају више разлога да мењају свет.

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом