Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

06.07.2018 u 22:00

Želeo sam da zavedem autora

„Ako mogu da ti pomognem, pomoći ću ti. Ali ako pre toga mogu da te ubijem, budi siguran da ću te ubiti”, moto je Crnog Petra, glavnog junaka novog romana „Posle potere” (izdanje Pablišera) Zorana Ćirića, niškog pisca poznatog i kao Magični Ćira, autora trideset knjiga. Crni Petar postaje legenda srpskih stočarskih ratova, desperados brz na potezu, poznat po zlu i ponekoj milosti koju je ukazao slabijima. Beogradski pašaluk i njegova birokratija bezuspešno ga love, a onaj koji ga je dokrajčio pripoveda ovaj roman. Ovo je priča o sukobima i osveti, zakonu koji leži u topuzu, o odsustvu pravde. Ali, najpre o epskoj poteri, o lovu na čoveka kao na divlju zver... U vašem novom romanu Srbija je u stvari Divlji zapad, gde „svako puca na svakoga”. Zašto se vraćate vesternskom pristupu

Kultura

19.06.2018 u 22:00

Živim između dva sveta

Pripovedač Bruno, u romanu „Prve brazde” portugalskog pisca Bruna Viejre Amarala (u izdanju „Klija” i prevodu Jovana Tatića), kao da hodi Danteovim paklom, i to felinijevskog kova marginalaca i protuva, predvođen osobenom verzijom Vergilija – fotografom Viržilijem. To predvođenje sastoji se u pričama koje junaku pomažu da uhvati i zadrži slike mnoštva običnih, malih ljudi, gubitnika koji se trude da učine nešto od svojih života u siromašnom i izdvojenom lisabonskom kvartu, kao u nekom getu. Reč je o prvom romanu Bruna Viejre Amarala, koji je ujedno i piščev prvi roman objavljen na srpskom jeziku. Amaral se bavi i književnom kritikom, a dobitnik je portugalske nagrade za knjigu godine, zatim, PEN-ove i nagrada Fernando Namora i Žoze Saramago. Urednik je literarnog časopisa „LER”.

Kultura

17.06.2018 u 22:00

Ko nema pojma, ima stav

Posle razgovora sa Ivanom Velisavljevićem, na Krokodilovoj sofi, Mira Furlan ustaje i prolazi pored stepenika Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije, dok joj ženski glas iz publike dobacuje: „Miro, Zagreb te voli!“. Odmah zatim čuje se i muški glas: „I Beograd!”. Jer, Mira Furlan bila je nedavno u Indiji, gde je pratila put Gandija kao jedne od svojih zvezda vodilja, zatim u Amsterdamu, da bi sada došla u Beograd, na deseto, rođendansko, Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju, ili Krokodil. Posle nastupa Marka Vidojkovića i Zorana Kesića, i vrištećeg smeha u prepunom gledalištu, njen nastup napravio je taj poznati disonantni „krokodilski” šmek, bez suza, gde se stvarnost i umetnost reči sagledavaju kroz prizmu duhovite iščašenosti, ali i ozbiljnosti, u isti mah. Tako i

Kultura

14.06.2018 u 22:00

Moj otac je voleo da putuje

Specijalni gost Pete međunarodne bijenalne konferencije posvećene Džonu Apdajku, koja je nedavno održana na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bio je piščev sin Majkl Apdajk. Džon Apdajk imao je četvoro dece u braku sa Meri Penington, koju je kao student na Harvardu upoznao 1953. godine, dok je ona studirala umetnost na Radklifu. Posle razvoda od prve supruge 1974. godine, Apdajk je sklopio drugi brak sa Martom Bernhard 1977. godine, koji je trajao više od 30 godina. Živeli su u Masačusetsu. Prilikom ovog boravka u Beogradu, Majkl Apdajk pokazivao je porodične slike sa putovanja, sa skijanja, otkrivajući i detalje iz života svoje porodice. U ovom razgovoru za „Politiku” govorio je i o svom umetničkom, vajarskom, pozivu.

Kultura

08.06.2018 u 22:00

Možda sam bio Srbin u prošlom životu

Nagrađivani kanadski pisac, scenarista, novinar i prevodilac Dejvid Homel bio je jedan od učesnika nedavno završenog „Beogradskog kontrapunkta”, serije razgovora ne teme globalizacije, identiteta, stanja kulture u svetu. Inače autor deset romana, Homel je poznat našoj čitalačkoj publici najpre preko izdanja „Geopoetike”, kao i „Arhipelaga”, u čijem izdanju je ovom prilikom predstavio svoju knjigu za decu „Putujući cirkus”. Izražavajući utiske povodom Kontrapunkta, kaže da se najbolje razumeo sa piscem Fransiskom Lopezom Sačom, sa Kube, zato što obojica dolaze iz zemalja koje su podigli migranti, Evropljani koji su počinili nasilje nad starosedeocima. U Beogradu boravi posle 1999. godine, i primećuje da se grad razvio, da sa ministrom kulture može da razgovara nezvanično i o svemu, da

Kultura

03.06.2018 u 22:00

Za mene je pisanje vrsta istrage

Jedan od najznačajnijih engleskih pisaca današnjice Ijan Makjuan otvorio je Petu bijenalnu međunarodnu konferenciju posvećenu Džonu Apdajku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trećeg dana njegovog boravka u našem gradu, u kojem je prvi put i gde mu je, kako kaže, ukazano veliko gostoprimstvo, nalazimo se s njim i razgovaramo o novom romanu „Orahova ljuska” (Čarobna knjiga), ali i o stanju u svetu, čiji je Makjuan pažljivi analitičar. Prema „Dejli telegrafu”, Makjuan je 19. na listi od stotinu najmoćnijih ljudi britanske kulture, a „Tajms” ga je uvrstio među 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. U „Paideji” čitali smo njegove romane „Iskupljenje”, „Amsterdam”, „Sanjar”, „Istrajna ljubav”, a „Čarobna knjiga” prošle godine objavila je i njegov roman „Zakon o deci”.

Kultura

02.06.2018 u 22:00

Apdajk bi danas bio užasnut Trampom

Peta bijenalna konferencija Društva „Džon Apdajk” (1–5. jun) prvi put se održava izvan SAD, i to na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Među gostima konferencije nalazi se i Džejms Šif, jedan od najvećih poznavalaca dela Džona Apdajka, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju, autor i urednik pet knjiga o savremenoj američkoj prozi. Nedavno mu je literarni fond, koji nosi ime Džona Apdajka, poverio zadatak da uredi knjigu pisama ovog američkog autora. Šif je ujedno i urednik Revije „Džon Apdajk”. Porodična fondacija Roberta i Adel Šif, koja inače podržava reformu državnih škola u Americi, pomogla je restauraciju Apdajkove porodične kuće. Takođe, ova fondacija pružila je podršku i konferenciji na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naš grad posećuje prvi put.

Kultura

26.05.2018 u 22:00

Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe

Nepravde Drugog svetskog rata još uvek su žive u privatnim istorijama, u sećanjima i životima naslednika opljačkanih i ubijenih Jevreja, zbog toga što hiljade vrhunskih umetničkih dela čami u privatnim kolekcijama širom sveta i čeka da bude vraćeno pravim vlasnicima. Studija Ketrin Hikli, „Minhensko skriveno umetničko blago, Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe”, kod nas objavljena u prevodu s engleskog Ksenije Todorović, u izdavačkoj kući „Klio”, u maniru kriminalističkog romana i uzbudljivih dokumentarnih emisija Histori kanala, govori o Hildebrandu Gurlitu, čoveku koji je ogromno bogatstvo stekao kupovinom umetničkih dela u vreme nacizma. Gurlitu je Hitler poverio nabavku umetnina za njegov zamišljeni muzej u Lincu, iz zavisti prema bogatstvu pariskih muzeja i galerija.

Kultura

23.05.2018 u 09:12

Odlazak Filipa Rota

Nastupio je kraj ere, jer preminuo je jedan od najvećih pisaca današnjice Filip Rot, autor romana „Američka pastorala”, „Udala sam se za komunistu”, „Portnojeva boljka”, „Uniženje”, „Profesor želje”, „Nemeza” (kod nas ih je objavila izdavačka kuća „Paideja”, a ranije i „Narodna knjiga”)... Rot, koji je bio autor toliko duhovit u privatnosti da je po mišljenjima prijatelja mogao da izgradi karijeru stend-ap komičara, i u literaturi toliko subverzivan, da je znao da protrese jevrejsku zajednicu, kao i američke puritance. Strasnog ljubitelja bejzbola i Bruklin Dodžersa, izdalo je srce u 85. godini. Književnost po njegovom shvatanju nije „izbor za mis moralne lepote”, već snaga iznikla iz drskosti da se u reči udahne život, da se sopstvena biografija krivotvori i preobrati u moćnu metaforu. Život jevrejske srednje klase, idilično detinjstvo u Njuarku, u Nju Džerziju, antisemitizam, muška seksualnost i pitanja identiteta teme su kojima je Rot bio zaokupljen u svojim delima. Motivi intelektualnih i erotskih iskustava uticali su na njegovo rano stvaralaštvo.

Kultura

10.05.2018 u 22:00

„Deset vekova srpske književnosti”

Deset novih knjiga Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti” Izdavačkog centra Matice srpske upravo je izašlo iz štampe. U prvoj knjizi nalaze se dela Dimitrija Kantakuzina, Konstantina Mihailovića iz Ostrovice, Pajsija, Arsenija III Čarnojevića, a knjigu je priredio prof. dr Tomislav Jovanović. U drugoj su, zatim, pesme, pripovetke i kratak roman Jelene Dimitrijević zajedno s prozom i dramom Vladana Đorđevića. Zajedničku knjigu su im priredile Slobodanka Peković i Ljiljana Kostić. Sada je, u devetom kolu, dve Ćosićeve knjige, „Korene” i „Bajku”, priredio Milan Radulović, rekavši da je prva knjiga temelj, a druga krov ukupne Ćosićeve književne građevine. Porodičnu trilogiju, odabrane pripovetke i eseje Danila Kiša u obimnu knjigu je okupio Mihajlo Pantić, pesme i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević