Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

27.01.2018 u 22:00

Srbiji je dovoljno što ima jednog Andrića

Jednom od najznačajnijih kineskih savremenih pisaca Ju Huau uručena je u Andrićevom institutu u Andrić gradu nagrada „Ivo Andrić” za životno delo, povodom njegovih romana objavljenih u beogradskoj „Geopoetici”: „Živeti”, „Zapisi o prodavcu krvi” i „Sedmi dan”. Ju Hua pisac je postmaoističke avangarde, a rođen je 1960. godine u kineskoj provinciji Džeđang. Školovao se u vreme Kulturne revolucije, što je značajno uticalo na tematske odrednice njegovih knjiga. Dela su mu prevedena na više od deset svetskih jezika. Kako kaže za naš list, i sada radi na rukopisu koji jednim delom govori o Kulturnoj revoluciji. Zahvaljujući prevodiocima Ani Jovanović i Zoranu Skrobanoviću zbirka eseja, pripovetke i roman kineskog pisca, tokom 2018. godine, pojaviće se na srpskom jeziku. Šta za vas znači nagrada za

Kultura

24.01.2018 u 22:00

Moji junaci padaju i ustaju, ali ne odustaju

Jasminka Petrović dobitnica je nagrade „Politikinog Zabavnika” za najbolje književno delo za mlade objavljeno u 2017. godini za knjigu priča „Sve je u redu” (Kreativni centar), koju je ilustrovao Bob Živković. Ovo izdanje dobilo je i Nagradu za najbolju dečju knjigu na prošlogodišnjem Sajmu knjiga. Priznanje će Jasminki Petrović biti uručeno na današnjoj svečanosti u Skupštini grada Beograda, povodom 114 godina postojanja „Politike”. Reč je o delu mozaičke strukture, koje sačinjavaju iskrene ispovesti junaka, naslovljene njihovim imenima i uzrastom: Teodora sedamnaest godina, Vukan sedamnaest godina, Silvana šesnaest godina... Tu je i Astor, kućni ljubimac, koji menja vlasnike zato što želi da usreći što veći broj ljudi. U prvom delu knjige čitamo o dečku koji želi da ode u manastir

Kultura

17.01.2018 u 22:00

Pamćenje je samo opomena

Nacistički režim je od sredine 1935. godine počeo krivično da goni ljude koji su upražnjavali istopolne seksualne odnose, a na udaru Bezbednosne službe Trećeg rajha bili su komunisti, Jevreji, Romi, masoni.... U Trećem rajhu prisilno je sterilisano između 250 hiljada i 300 hiljada ljudi. Masovno su spaljivane knjige „štetnih” stanovišta. Kada su 27. januara 1945. godine Rusi oslobodili logor Aušvic-Birkenau u jednom od skladišta pronašli su 7,6 tona upakovane ljudske kose, 45.000 pari cipela, tone odeće, hiljade naočara. Sa druge strane, računa se da je u Sovjetskom Savezu, od 1923. do 1939. godine, u gulazima bilo između deset hiljada i sto hiljada „klasnih neprijatelja”... U knjigu „Gorgone” (Geopoetika) Mire Otašević, koja se nalazila u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu

Kultura

12.01.2018 u 22:00

Shvatati sebe preozbiljno, to je put u fašizam

Novi roman Srđana Srdića „Srebrna magla pada” (Partizanska knjiga), koji se nalazi u najužem izboru za „Ninovu” nagradu, nosi posvetu „nesanjačima”. To je proza koja drži budnim, pobuđuje na razmišljanje o načinima na koje jezik oblikuje čovekovu poziciju u svetu, emociju, postojanje koje prevazilazi puko sabiranje iskustava, interfejs između više svesti koje obitavaju paralelno. Čitalac sviknut na uobičajenu razradu i grananje sižea na rečenice i pasuse sada menja taktiku čitanja, u hodu se prilagođava izlaganjima junakinje Sonje i onoga kome ona stremi, kao i drugim glasovima iskrslim u prostoru romana, i gde stremiti drugome ne znači istovremeno i ne ići ka samom sebi. „Zovem se Sonja. Imam jednu priču. Pričam. Trebalo bi završiti, to. Svako buđenje je gubitak. Manje nas ostane. Ne

Kultura

02.01.2018 u 22:00

Prividi evropske kulture

Kako se dogodilo to da evropska kultura koja počiva na viševekovnoj tradiciji humanizma donese na svet totalitarne sisteme, nije li čitav njen razvoj vodio fašizmu i komunizmu? Ova pitanja, pored ostalih, postavlja knjiga eseja poljskog istoričara književnosti, književnog kritičara i profesora Aleksandera Fjuta „U vlasti privida“ (Albatros plus, prevod Ljubica Rosić), koji ovim delom razobličava privide poput onog o velikom značaju poljske države u Evropi.

Kultura

23.12.2017 u 22:00

Okrenula sam Tolstoja naglavačke

Posle romana „Gorski” koji je u stilu „Velikog Getsbija” govorio o bogatim Rusima u Londonu, novi roman Vesne Goldsvorti „Gospodin Ka”, koji „svetsku premijeru” ima u beogradskoj „Geopoetici”, u prevodu sa engleskog Nataše Tučev, nastavlja pripovest velikog Tolstojevog romana „Ana Karenjina”. Naime, jedan od glavnih junaka Sergej Karenjin u romanu je „stvaran” sin svoje majke, koji živu u londonskom egzilu i dolazi u kontakt sa francuskom Jevrejkom Albertinom. Roman prati jednu ljubavnu priču, ali i snimanje filma o Tolstojevoj heroini, zbivanja u filmskom svetu, a uspostavlja i vezu sa Londonom Miloša Crnjanskog i knezom Rjepninom koji se u „kadru” ukazuje slično kao Hičkok u svom filmu... U kom trenutku ste odlučili da nastavite pripovest o velikom Tolstojevom romanu, pa i o Rusima u

Kultura

22.12.2017 u 21:44

Sada treba čitati Andrića u Danskoj

Povodom obeležavanja sto godina diplomatskih odnosa Danske i Srbije, gost Ambasade Danske u Beogradu bio je Per Jakobsen, prvi Danac koji je prevodio Andrićeva dela od 1961. godine, univerzitetski profesor, slavista, osnivač Katedre za srpskohrvatski jezik i književnost na Univerzitetu u Kopenhagenu, počasni član SANU od 1988. godine. Zahvaljujući njegovom prevodilačkom radu, Danci znaju i za Miodraga Bulatovića i Aleksandra Tišmu. Prilikom ovog dolaska u Beograd u SANU je održao predavanje o Jensu Peteru Jakobsenu, jednom od pisaca takozvanog „modernog prodora” koji je početkom sedamdesetih godina 19. veka prokrčio put realizmu i naturalizmu u danskoj književnosti, a na Filološkom fakultetu u Beogradu studentima je govorio o Ivi Andriću. Napisao je i tekst za katalog izložbe

Kultura

11.12.2017 u 22:00

Andrić i Srpska književna zadruga su vršnjaci

Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine, danas obeležava 125 godina postojanja održavanjem 101. redovne Skupštine, kao i svečanosti povodom ovog jubileja. U svečanom delu prof. dr Zorica Nestorović održaće besedu o Andriću i Srpskoj književnoj zadruzi, a glumica Biljana Đurović čitaće Andrićeve tekstove. U četvrtak će na Kolarcu, od 19.30 časova, biti predstavljeno 6 knjiga novog 109. Kola SKZ-a i 6 knjiga u novim divot-izdanjima čuvene edicije „Kolo”. U okviru „Kola” biće reči o knjigama Mišela de Montenja „Ogledi (1–2), Lukijana iz Samosate „Izabrani spisi”, Jovana Deretića „Kompozicija Gorskog vijenca”, Vasilija Krestića „Znameniti Srbi o

Kultura

09.12.2017 u 22:00

Ćopić, od omiljenog do anatemisanog pisca

Onaj ko o životu razmišlja, smeje se, onaj ko ga oseća – plače. Branko Ćopić činio je obe stvari u isti mah kroz svoj humor, zato što je znao da je smeh u ratu, ali i u životu posle njega, spasonosan. Pre svega zbog toga što potvrđuje život i sve svodi na pravu meru– heroje prizemljuje, a čoveka iz naroda čini mudracem. Često je navodio aforizam nastao upravo u ratu: „Bežimo, braćo, pobeda je naša!”. Za njegov humor Mihiz je napisao da poseduje nešto čarobno, spasonosno, lekovito i tužno, a pravu meru u svemu, Ćopić je prihvatio od svog uzora i omiljenog pisca Ive Andrića.

Kultura

02.12.2017 u 22:00

Svoje junake oljuštio sam do korena

Poznati slovenački pisac Andrej Blatnik bio je učesnik dvodnevne panel diskusije Srpskog PEN-a „Evropa razlika ili različita Evropa”, a u „Parobrodu” je predstavljena njegova zbirka kratkih proza „Kapiraš?” (Geopoetika), inače njegovo prvo delo na srpskom jeziku u prevodu Ivana Antića. Blatnik je i prevodilac, univerzitetski profesor i svetski putnik, autor je 12 knjiga koje su objavljene u 29 stranih izdanja. Priče su mu prevedene na 34 jezika. Tokom ove panel diskusije sećali ste se Jugoslavije, međutim, da li se ta bivša država po jedinstvu različitosti može uporediti sa Evropskom unijom? Mislim da može da se uporedi i po tome što su svi u tu zajednicu ušli sa nadom u bolju budućnost. Ta nada dostigla je svoj vrhunac u jednom trenutku, mada nisam siguran da li je to u pogledu Evropske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević