Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

24.01.2018 у 22:00

Моји јунаци падају и устају, али не одустају

Јасминка Петровић добитница је награде „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело за младе објављено у 2017. години за књигу прича „Све је у реду” (Креативни центар), коју је илустровао Боб Живковић. Ово издање добило је и Награду за најбољу дечју књигу на прошлогодишњем Сајму књига. Признање ће Јасминки Петровић бити уручено на данашњој свечаности у Скупштини града Београда, поводом 114 година постојања „Политике”. Реч је о делу мозаичке структуре, које сачињавају искрене исповести јунака, насловљене њиховим именима и узрастом: Теодора седамнаест година, Вукан седамнаест година, Силвана шеснаест година... Ту је и Астор, кућни љубимац, који мења власнике зато што жели да усрећи што већи број људи. У првом делу књиге читамо о дечку који жели да оде у манастир Ковиљ и при том наилази

Култура

17.01.2018 у 22:00

Памћење је само опомена

Нацистички режим је од средине 1935. године почео кривично да гони људе који су упражњавали истополне сексуалне односе, а на удару Безбедносне службе Трећег рајха били су комунисти, Јевреји, Роми, масони.... У Трећем рајху присилно је стерилисано између 250 хиљада и 300 хиљада људи. Масовно су спаљиване књиге „штетних” становишта. Када су 27. јануара 1945. године Руси ослободили логор Аушвиц-Биркенау у једном од складишта пронашли су 7,6 тона упаковане људске косе, 45.000 пари ципела, тоне одеће, хиљаде наочара. Са друге стране, рачуна се да је у Совјетском Савезу, од 1923. до 1939. године, у гулазима било између десет хиљада и сто хиљада „класних непријатеља”... У књигу „Горгоне” (Геопоетика) Мире Оташевић, која се налазила у најужој конкуренцији за НИН-ову награду критике за најбољи

Култура

12.01.2018 у 22:00

Схватати себе преозбиљно, то је пут у фашизам

Нови роман Срђана Срдића „Сребрна магла пада” (Партизанска књига), који се налази у најужем избору за „Нинову” награду, носи посвету „несањачима”. То је проза која држи будним, побуђује на размишљање о начинима на које језик обликује човекову позицију у свету, емоцију, постојање које превазилази пуко сабирање искустава, интерфејс између више свести које обитавају паралелно. Читалац свикнут на уобичајену разраду и гранање сижеа на реченице и пасусе сада мења тактику читања, у ходу се прилагођава излагањима јунакиње Соње и онога коме она стреми, као и другим гласовима искрслим у простору романа, и где стремити другоме не значи истовремено и не ићи ка самом себи. „Зовем се Соња. Имам једну причу. Причам. Требало би завршити, то. Свако буђење је губитак. Мање нас остане. Не би требало

Култура

02.01.2018 у 22:00

Привиди европске културе

Како се догодило то да европска култура која почива на вишевековној традицији хуманизма донесе на свет тоталитарне системе, није ли читав њен развој водио фашизму и комунизму? Ова питања, поред осталих, поставља књига есеја пољског историчара књижевности, књижевног критичара и професора Александера Фјута „У власти привида“ (Албатрос плус, превод Љубица Росић), који овим делом разобличава привиде попут оног о великом значају пољске државе у Европи.

Култура

23.12.2017 у 22:00

Окренула сам Толстоја наглавачке

После романа „Горски” који је у стилу „Великог Гетсбија” говорио о богатим Русима у Лондону, нови роман Весне Голдсворти „Господин Ка”, који „светску премијеру” има у београдској „Геопоетици”, у преводу са енглеског Наташе Тучев, наставља приповест великог Толстојевог романа „Ана Карењина”. Наиме, један од главних јунака Сергеј Карењин у роману је „стваран” син своје мајке, који живу у лондонском егзилу и долази у контакт са француском Јеврејком Албертином. Роман прати једну љубавну причу, али и снимање филма о Толстојевој хероини, збивања у филмском свету, а успоставља и везу са Лондоном Милоша Црњанског и кнезом Рјепнином који се у „кадру” указује слично као Хичкок у свом филму... У ком тренутку сте одлучили да наставите приповест о великом Толстојевом роману, па и о Русима у

Култура

22.12.2017 у 21:44

Сада треба читати Андрића у Данској

Поводом обележавања сто година дипломатских односа Данске и Србије, гост Амбасаде Данске у Београду био је Пер Јакобсен, први Данац који је преводио Андрићева дела од 1961. године, универзитетски професор, слависта, оснивач Катедре за српскохрватски језик и књижевност на Универзитету у Копенхагену, почасни члан САНУ од 1988. године. Захваљујући његовом преводилачком раду, Данци знају и за Миодрага Булатовића и Александра Тишму. Приликом овог доласка у Београд у САНУ је одржао предавање о Јенсу Петеру Јакобсену, једном од писаца такозваног „модерног продора” који је почетком седамдесетих година 19. века прокрчио пут реализму и натурализму у данској књижевности, а на Филолошком факултету у Београду студентима је говорио о Иви Андрићу. Написао је и текст за каталог изложбе „Копенхаген –

Култура

11.12.2017 у 22:00

Андрић и Српска књижевна задруга су вршњаци

Српска књижевна задруга, основана 1892. године, данас обележава 125 година постојања одржавањем 101. редовне Скупштине, као и свечаности поводом овог јубилеја. У свечаном делу проф. др Зорица Несторовић одржаће беседу о Андрићу и Српској књижевној задрузи, а глумица Биљана Ђуровић читаће Андрићеве текстове. У четвртак ће на Коларцу, од 19.30 часова, бити представљено 6 књига новог 109. Кола СКЗ-а и 6 књига у новим дивот-издањима чувене едиције „Коло”. У оквиру „Кола” биће речи о књигама Мишела де Монтења „Огледи (1–2), Лукијана из Самосате „Изабрани списи”, Јована Деретића „Композиција Горског вијенца”, Василија Крестића „Знаменити Срби о

Култура

09.12.2017 у 22:00

Ћопић, од омиљеног до анатемисаног писца

Онај ко о животу размишља, смеје се, онај ко га осећа – плаче. Бранко Ћопић чинио је обе ствари у исти мах кроз свој хумор, зато што је знао да је смех у рату, али и у животу после њега, спасоносан. Пре свега због тога што потврђује живот и све своди на праву меру– хероје приземљује, а човека из народа чини мудрацем. Често је наводио афоризам настао управо у рату: „Бежимо, браћо, победа је наша!”. За његов хумор Михиз је написао да поседује нешто чаробно, спасоносно, лековито и тужно, а праву меру у свему, Ћопић је прихватио од свог узора и омиљеног писца Иве Андрића.

Култура

02.12.2017 у 22:00

Своје јунаке ољуштио сам до корена

Познати словеначки писац Андреј Блатник био је учесник дводневне панел дискусије Српског ПЕН-а „Европа разлика или различита Европа”, а у „Пароброду” је представљена његова збирка кратких проза „Капираш?” (Геопоетика), иначе његово прво дело на српском језику у преводу Ивана Антића. Блатник је и преводилац, универзитетски професор и светски путник, аутор је 12 књига које су објављене у 29 страних издања. Приче су му преведене на 34 језика. Током ове панел дискусије сећали сте се Југославије, међутим, да ли се та бивша држава по јединству различитости може упоредити са Европском унијом? Мислим да може да се упореди и по томе што су сви у ту заједницу ушли са надом у бољу будућност. Та нада достигла је свој врхунац у једном тренутку, мада нисам сигуран да ли је то у погледу Европске

Култура

30.11.2017 у 22:00

Појам уметника узмиче пред културним менаџером

Уметност је данас пројектна и конкурсна, уметник је инструментализован између комуналних и политичких „структура”; Европа је од великог идеала постала велико разочарање, нарочито за младе, који шизофрено опет и желе тамо да емигрирају, а мигранти из Турске или Пољске у Немачкој или скандинавским земљама осећају се као обесправљени странци. Ово су закључци јучерашње панел дискусије „Европа разлика или различита Европа”, у оквиру које су у Српском ПЕН центру дискутовали песник и есејиста Владимир Копицл, словеначки писац Андреј Блатник, хрватски писац и теоретичар Игор Штикс, политиколог Душко Лопандић, песник, есејиста и издавач Гојко Божовић и књижевница Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН-а. Разговор ће бити настављен и данас, уз учешће филозофа Алпара Лошонца и есејисте и

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 16:58

Фон дер Лајен: Настављамо подршку Украјини, радује ме отварање кластера

15.06.2026 у 16:54

Славни алпиниста пао у кратер вулкана током преноса уживо

15.06.2026 у 16:52

Калас: Нема консензуса унутар ЕУ о увођењу санкција Бен Гвиру

15.06.2026 у 16:50

Београдски Силоси изложбом „Тера” прославили пет година рада и постојања

15.06.2026 у 16:49

Забележен пад руског нуклеарног бомбардера Ту-22М3 (видео)

15.06.2026 у 16:47

Британска апелација пресудила забрану рада пропалестинској групи