„Десет векова српске књижевности”
Десет нових књига Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске управо је изашло из штампе.
У првој књизи налазе се дела Димитрија Кантакузина, Константина Михаиловића из Островице, Пајсија, Арсенија III Чарнојевића, а књигу је приредио проф. др Томислав Јовановић. У другој су, затим, песме, приповетке и кратак роман Јелене Димитријевић заједно с прозом и драмом Владана Ђорђевића. Заједничку књигу су им приредиле Слободанка Пековић и Љиљана Костић.
Сада је, у деветом колу, две Ћосићеве књиге, „Корене” и „Бајку”, приредио Милан Радуловић, рекавши да је прва књига темељ, а друга кров укупне Ћосићеве књижевне грађевине.
Породичну трилогију, одабране приповетке и есеје Данила Киша у обимну књигу је окупио Михајло Пантић, песме и есеје Миодрага Павловића његов тумач Ђорђе Деспић, а приповетке и два романа Мирослава Јосића Вишњића одабрао је Радивоје Микић.
По речима академика Мира Вуксановића, главног уредника Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, у књигама деветог кола, по редовном обичају, штампани су текстови књижевних критичара и историчара литературе међу којима су: Јован Скерлић, Павле Поповић, Ксенија Атанасијевић, Зоран Мишић, Ђорђе Сп. Радојичић, Гордана Јовановић, Рајко Веселиновић, Предраг Палавестра, Мирослав Егерић, Предраг Протић, Срђан Дамњановић, Љубомир Симовић, Љубиша Јеремић, Славко Гордић, Ђорђије Вуковић, Марко Недић, Јован Делић, Драган Бошковић.
Вуксановић такође напомиње да у овогодишњем колу најдужи временски распон има Антологија књижевности за децу, у два тома.
– У једном су стихови, у другом кратка проза, од Захарије Орфелина из осамнаестог века до Игора Коларова који је рођен 1973. године. Тај замашни преглед који захвата два и по века урадила је Зорана Опачић. Српска књижевност за децу први пут је добила овакав и оволики избор, наглашава Вуксановић. Он још објашњава принцип едиције према којем годишња кола, по правилу у десет књига, нису из истог периода, већ су разнолика и по другим особинама.
– У њима су песници, прозни и драмски писци, некад по један у књизи, а некад и више њих заједно, изабраних по литерарној сродности или у тематским антологијама. Раније смо објавили пет књига с антологијским избором свих облика усмене књижевности. Такав избор досад нисмо имали на једном месту. Укључене су збирке потиснутих приређивача, али Вуково место није угрожено. У једној књизи су његови одабрани списи, а у другој сви књижевни делови из оба издања Српског рјечника. Објавили смо Гундулићеве спевове у посебној књизи, али и Антологију старе дубровачке и бококоторске поезије. У ранијим едицијама српске књижевности, због разних обзира и политичких препорука, није тако било, наглашава Вуксановић, додајући и то да ће у Десетом колу бити заступљена и Држићева књига.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
