Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

18.07.2016 u 22:05

Mokra gora – Prava reč, savet ili usmerenje mladom umetniku, u pravom času, jeste ono što se teško može oduzeti, a kada su prihvaćeni na početku životnog puta, mogu da stvore trenutne preobražaje i bitne pomake. To je cilj i majstorskih kurseva velikih umetnika muzike: odškrinuti neka „zaključana vrata” u mladom čoveku, da mu pomognu da se opusti i počne da se „igra” muzikom. Master klasovima posvećena je posebna pažnja u okviru ovogodišnjeg četvrtog po redu Festivala klasične ruske muzike „Boljšoj” na Mokroj gori, u Drvengradu, a prisustvovali smo onima koje su održale muzičke zvezde violinista Nemanja Radulović i Zoran Todorović, operski umetnik. Majstori bi odslušali kratko izvođenje mladih muzičara, a onda korigovali njihov nastup, doterivali sa njima svaku frazu, otvarali ih ka novom

Kultura

08.07.2016 u 08:30

Zašto da pišem o naučnoj fantastici, kad u njoj živimo

Prva asocijacija na ime našeg pisca Zorana Živkovića (1948) u vezi je sa novim prevodima njegovih knjiga u svetu. A ima ih svuda: u SAD, Italiji, Češkoj, Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Sloveniji, Japanu, Portugaliji, Bugarskoj, Nemačkoj, Engleskoj, Južnoj Koreji, Francuskoj, Mađarskoj... Zoran Živković autor je dvadeset jednog proznog dela, među kojima su: „Biblioteka”, „Koraci kroz maglu”, „Skrivena kamera”, „Most”, „Čitateljka”, „Amarkord”, „Poslednja knjiga”, „Esherove petlje”, „Pisac u najam”, „Pet dunavskih čuda”, „Veliki rukopis”, „Zbornik mrtvih”... Živković dolazi iz Portugalije, gde je imao vrlo zapažen nastup, a upravo mu je objavljeno i 150. izdanje proznog dela. Na osnovu podataka o brojnim prevodima vaših knjiga u inostranstvu, kao i činjenice da je američki izdavač

Teme nedelje.

20.06.2016 u 08:30

Brže, brže, samo da ga ne otkriju „oni”

– Danas su spomenici, nažalost, postali deo predizbornih aktivnosti i obećanja, politička propaganda, a to je ujedno i najgori razlog za podizanje jednog spomenika. Ovo što se sada radi, povodom inicijative da se podigne spomenik Zoranu Đinđiću, jeste partijska ujdurma kako bi se poentiralo na onome na čemu prethodnici nisu, obračunavanje vlasti s opozicijom, dnevnopolitički cirkus. Ako podižete spomenik bez konkursa, kao odraz samovolje, između podizanja spomenika i rušenja u Savamali nema nikakve razlike – smatra vajar Zdravko Joksimović, autor spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju, kao i spomenika Isidori Sekulić na Topčiderskoj zvezdi u Beogradu. – Dok sam radio spomenik Isidori Sekulić, književnik Ratko Adamović, ispred Fonda „Isidora Sekulić”, najčešće je govorio: „Brže, brže, samo da ga

Kultura

14.06.2016 u 08:05

Ne verujem u dostižnost pravde

Ključni životni događaji Ivana Ivanjija opisani su u njegovom novom romanu „Moj lepi život u paklu” („Laguna”), jedno bezbrižno detinjstvo u rodnom Bečkereku, uz roditelje lekare, trajalo je do prispeća petnaestogodišnjaka u logore Aušvic i Buhenvald. Mozaik života glavnog junaka čine i uspomene na posleratni život u službi Titovog prevodioca, na brojna putovanja i susrete u diplomatskoj službi, pa i sećanja na nova razočaranja u devedesetim, selidbu u Beč. Pripovedač govori o svojim knjigama, kao i o iskustvima koja su ta dela inspirisala. Posle čitanja, ostaje utisak jednog velikog pređenog puta koji se nastavlja u pomirenosti sa tim da lepota postoji i posle najgorih nedaća. Može li se reći da je ovo jedna od vaših najličnijih knjiga? Da li to što je prvobitno napisana na nemačkom

Kultura

11.06.2016 u 08:04

Najveće je zadovoljstvo na svetu stalno počinjati

Poezija i Latinska Amerika, dve velike ljubavi jednog od kultnih pisca španskog jezika i rođenog Čileanca Roberta Bolanja (1953–2003) ovekovečene su u njegovom romanu „Amajlija” iz 1999. godine, koji je objavila beogradska izdavačka kuća LOM, u prevodu sa španskog Dušana Vejnovića. Bolanjo je rođen u Santjagu, a krajem 60-ih godina se sa porodicom preselio u Meksiko Siti gde je radio kao novinar i angažovao se politički kao levičar. Jedan od ključnih događaja njegove biografije bio je povratak u Čile 1973. godine, kao pristalice predsednika Salvadora Aljendea, zbog čega je posle Pinočeovog vojnog udara bio uhapšen. Iz zatvora ga oslobađa školski drug i Bolanjo se početkom 1974. vraća u Meksiko Siti, gde naredne godine sa mladim pesnicima, među kojima su bili i Mario Santjago i Bruno

Kultura

07.06.2016 u 20:05

Izdavač jednim okom gleda u pisca, drugim u publiku, a trećim u novčanik

Razlika između pisca i konja je u tome što konj ne razume jezik onih koji njime trguju, misao je koju je Maks Friš poverio svom dnevniku, a citirao je izdavač i prijatelj poznatih pisaca Zigfrid Unzeld u svojoj studiji „Autor i izdavač” („Ultimatum“, prevod Nikola B. Cvetković), o odnosu nekoliko poznatih pisaca: Hesea, Brehta, Rilkea i Valzera sa njihovim izdavačima. Još jedan od citata „Lakše je sa Hristom ići po oblacima, nego sa izdavačem kroz život” govori u prilog tome da je odnos pisaca i izdavača večita borba suprotnosti stvaraoca i praktičara, idealiste i onoga ko pliva u svetskim poslovima. Međutim, ova Unzeldova analiza pokazuje da stvari nisu tako crno-bele, da je svaki odnos pisca i izdavača poseban, i da se ipak miri u stvarima duha, na kojima i počiva. Unzeld je

Kultura

02.06.2016 u 08:05

Kako je norveški putopisac otkrio Crnogorcima skijanje

Kada je jedan Crnogorac video kapetana i sportistu Henrika Angela kako se na skijama spušta niz padinu pomislio je da je ugledao samoga đavola. Norvežanin Henrik Angel (1861–1922) bio je prvi čovek koji je doneo skije i skijaški sport u Crnu Goru, bio je i pisac i predavač, oficir, istoričar i levičar, kartograf, poliglota. Tokom 1880-ih postao je najslavniji sportista Norveške. Putovanje u Crnu Goru i Srbiju Henrika Angela inspirisalo ga je za nekoliko knjiga „Kroz Crnu Goru na skijama” (1895), „Sinovi crnih planina” (1896), „Herojski narod, priče iz Crne Gore” (1902), koja je preuređeno izdanje prethodne dve knjige. Povod za podsećanje na Henrika Angela jesu izdanja ovih knjiga koje je za Crnogorski međunarodni institut za štampu, iz Nikšića uredila Radmila Perović. Knjige su objavljene u

Kultura

30.05.2016 u 08:40

Žica na granicama je grozno rešenje

Gošća „Majskih dana knjige u Pančevu”, kao i svog beogradskog izdavača „Geopoetike” , bila je ovih dana slovenačka književnica Mojca Kumerdej, autorka zbirke kratkih proza „Tamna materija” („Geopoetika”, izvrsni prevod Ane Ristović). Pripovedni glas Mojce Kumerdej stvara polifoniju od glasova najrazličitijih likova: dece, muškaraca, žena, špijuna, serijskog ubice, ali svaki put perspektiva iz koje sagledava život iskošena je, svet njene proze oneobičen. Radnja njenog novog romana „Kronosova žetva”, koji je u Sloveniji objavljen pre mesec dana, smeštena je u 16. vek, neslaganja luterana i katolika, velikih seoba stanovništva i spaljivanja veštica, situacije koje se lako preslikavaju i na savremeno doba. Mojca Kumerdej po obrazovanju je filozof, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti,

Kultura

18.05.2016 u 21:05

Pisci traže novi konkurs Ministarstva kulture

Kako je sa 2,2 miliona evra moguće finansirati celokupno savremeno stvaralaštvo, to ministra kulture i činovnike ovog ministarstva uopšte ne interesuje, rečeno je u okviru tribine Srpskog književnog društva, nazvane „Stop uništavanju književne kulture u Srbiji”, a povodom rezultata konkursa Ministarstva kulture i informisanja za finansiranje i sufinansiranje projekata u 2016. godini. U razgovoru su učestvovali Igor Perišić, predsednik Upravnog odbora Srpskog književnog društva, članovi UO SKD Vasa Pavković i Vladimir Kecmanović, kao i Dejan Simonović, urednik tribinskog programa SKD-a. „Rezultate konkursa smatramo ponižavajućim i uvredljivim, kao što je, uostalom, i čitava konkursna procedura, koja nedopustivo kasni i u dramatičnom je zaostajanju za književnim životom, koji,

Kultura

15.05.2016 u 09:05

Borba protiv samoće Radomira Konstantinovića

Šta je palanka Radomira Konstantinovića? Prema mnogim tumačenjima, još od izlaska njegove najčuvenije studije „Filosofija palanke”, od 1969. godine do danas, to je čardak ni na nebu ni na zemlji, to nije selo, a nije ni grad, sredina koja se „izuzima iz vremena da bi bitisala u svojoj zatvorenosti”. To je zatvoreni krug, totalitarizam koji ne dopušta nikakvu pobunu, izdaja stvaralaštva, jezika bića i poezije. Govoreći o istorijskom kontekstu „Filosofije palanke”, Latinka Perović označila je ovo delo kao jedno od ključnih za srpsku kulturu uopšte, a da je više čitana i citirana u poslednjoj deceniji 20. veka, kada je „duh palanke” otelotvoren u svim svojim pojedinostima. Filozof Nenad Daković isticao je da je „Filosofija palanke” prvobitno nastala u vreme ideoloških sukoba između,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević