Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

08.07.2016 у 08:30

Зашто да пишем о научној фантастици, кад у њој живимо

Прва асоцијација на име нашег писца Зорана Живковића (1948) у вези је са новим преводима његових књига у свету. А има их свуда: у САД, Италији, Чешкој, Русији, Пољској, Украјини, Словенији, Јапану, Португалији, Бугарској, Немачкој, Енглеској, Јужној Кореји, Француској, Мађарској... Зоран Живковић аутор је двадесет једног прозног дела, међу којима су: „Библиотека”, „Кораци кроз маглу”, „Скривена камера”, „Мост”, „Читатељка”, „Амаркорд”, „Последња књига”, „Есхерове петље”, „Писац у најам”, „Пет дунавских чуда”, „Велики рукопис”, „Зборник мртвих”... Живковић долази из Португалије, где је имао врло запажен наступ, а управо му је објављено и 150. издање прозног дела. На основу података о бројним преводима ваших књига у иностранству, као и чињенице да је амерички издавач „Кадмус прес”

Теме недеље.

20.06.2016 у 08:30

Брже, брже, само да га не открију „они”

– Данас су споменици, нажалост, постали део предизборних активности и обећања, политичка пропаганда, а то је уједно и најгори разлог за подизање једног споменика. Ово што се сада ради, поводом иницијативе да се подигне споменик Зорану Ђинђићу, јесте партијска ујдурма како би се поентирало на ономе на чему претходници нису, обрачунавање власти с опозицијом, дневнополитички циркус. Ако подижете споменик без конкурса, као одраз самовоље, између подизања споменика и рушења у Савамали нема никакве разлике – сматра вајар Здравко Јоксимовић, аутор споменика Зорану Ђинђићу у Прокупљу, као и споменика Исидори Секулић на Топчидерској звезди у Београду. – Док сам радио споменик Исидори Секулић, књижевник Ратко Адамовић, испред Фонда „Исидора Секулић”, најчешће је говорио: „Брже, брже, само да га

Култура

14.06.2016 у 08:05

Не верујем у достижност правде

Кључни животни догађаји Ивана Ивањија описани су у његовом новом роману „Мој лепи живот у паклу” („Лагуна”), једно безбрижно детињство у родном Бечкереку, уз родитеље лекаре, трајало је до приспећа петнаестогодишњака у логоре Аушвиц и Бухенвалд. Мозаик живота главног јунака чине и успомене на послератни живот у служби Титовог преводиоца, на бројна путовања и сусрете у дипломатској служби, па и сећања на нова разочарања у деведесетим, селидбу у Беч. Приповедач говори о својим књигама, као и о искуствима која су та дела инспирисала. После читања, остаје утисак једног великог пређеног пута који се наставља у помирености са тим да лепота постоји и после најгорих недаћа. Може ли се рећи да је ово једна од ваших најличнијих књига? Да ли то што је првобитно написана на немачком језику, а

Култура

11.06.2016 у 08:04

Највеће је задовољство на свету стално почињати

Поезија и Латинска Америка, две велике љубави једног од култних писца шпанског језика и рођеног Чилеанца Роберта Болања (1953–2003) овековечене су у његовом роману „Амајлија” из 1999. године, који је објавила београдска издавачка кућа ЛОМ, у преводу са шпанског Душана Вејновића. Болањо је рођен у Сантјагу, а крајем 60-их година се са породицом преселио у Мексико Сити где је радио као новинар и ангажовао се политички као левичар. Један од кључних догађаја његове биографије био је повратак у Чиле 1973. године, као присталице председника Салвадора Аљендеа, због чега је после Пиночеовог војног удара био ухапшен. Из затвора га ослобађа школски друг и Болањо се почетком 1974. враћа у Мексико Сити, где наредне године са младим песницима, међу којима су били и Марио Сантјаго и Бруно Монтанео,

Култура

07.06.2016 у 20:05

Издавач једним оком гледа у писца, другим у публику, а трећим у новчаник

Разлика између писца и коња је у томе што коњ не разуме језик оних који њиме тргују, мисао је коју је Макс Фриш поверио свом дневнику, а цитирао је издавач и пријатељ познатих писаца Зигфрид Унзелд у својој студији „Аутор и издавач” („Ултиматум“, превод Никола Б. Цветковић), о односу неколико познатих писаца: Хесеа, Брехта, Рилкеа и Валзера са њиховим издавачима. Још један од цитата „Лакше је са Христом ићи по облацима, него са издавачем кроз живот” говори у прилог томе да је однос писаца и издавача вечита борба супротности ствараоца и практичара, идеалисте и онога ко плива у светским пословима. Међутим, ова Унзелдова анализа показује да ствари нису тако црно-беле, да је сваки однос писца и издавача посебан, и да се ипак мири у стварима духа, на којима и почива. Унзелд је држао

Култура

02.06.2016 у 08:05

Како је норвешки путописац открио Црногорцима скијање

Када је један Црногорац видео капетана и спортисту Хенрика Ангела како се на скијама спушта низ падину помислио је да је угледао самога ђавола. Норвежанин Хенрик Ангел (1861–1922) био је први човек који је донео скије и скијашки спорт у Црну Гору, био је и писац и предавач, официр, историчар и левичар, картограф, полиглота. Током 1880-их постао је најславнији спортиста Норвешке. Путовање у Црну Гору и Србију Хенрика Ангела инспирисало га је за неколико књига „Кроз Црну Гору на скијама” (1895), „Синови црних планина” (1896), „Херојски народ, приче из Црне Горе” (1902), која је преуређено издање претходне две књиге. Повод за подсећање на Хенрика Ангела јесу издања ових књига које је за Црногорски међународни институт за штампу, из Никшића уредила Радмила Перовић. Књиге су објављене у

Култура

30.05.2016 у 08:40

Жица на границама је грозно решење

Гошћа „Мајских дана књиге у Панчеву”, као и свог београдског издавача „Геопоетике” , била је ових дана словеначка књижевница Мојца Кумердеј, ауторка збирке кратких проза „Тамна материја” („Геопоетика”, изврсни превод Ане Ристовић). Приповедни глас Мојце Кумердеј ствара полифонију од гласова најразличитијих ликова: деце, мушкараца, жена, шпијуна, серијског убице, али сваки пут перспектива из које сагледава живот искошена је, свет њене прозе онеобичен. Радња њеног новог романа „Кроносова жетва”, који је у Словенији објављен пре месец дана, смештена је у 16. век, неслагања лутерана и католика, великих сеоба становништва и спаљивања вештица, ситуације које се лако пресликавају и на савремено доба. Мојца Кумердеј по образовању је филозоф, пише и текстове из области теорије књижевности,

Култура

18.05.2016 у 21:05

Писци траже нови конкурс Министарства културе

Како је са 2,2 милиона евра могуће финансирати целокупно савремено стваралаштво, то министра културе и чиновнике овог министарства уопште не интересује, речено је у оквиру трибине Српског књижевног друштва, назване „Стоп уништавању књижевне културе у Србији”, а поводом резултата конкурса Министарства културе и информисања за финансирање и суфинансирање пројеката у 2016. години. У разговору су учествовали Игор Перишић, председник Управног одбора Српског књижевног друштва, чланови УО СКД Васа Павковић и Владимир Кецмановић, као и Дејан Симоновић, уредник трибинског програма СКД-а. „Резултате конкурса сматрамо понижавајућим и увредљивим, као што је, уосталом, и читава конкурсна процедура, која недопустиво касни и у драматичном је заостајању за књижевним животом, који, наравно не

Култура

15.05.2016 у 09:05

Борба против самоће Радомира Константиновића

Шта је паланка Радомира Константиновића? Према многим тумачењима, још од изласка његове најчувеније студије „Философија паланке”, од 1969. године до данас, то је чардак ни на небу ни на земљи, то није село, а није ни град, средина која се „изузима из времена да би битисала у својој затворености”. То је затворени круг, тоталитаризам који не допушта никакву побуну, издаја стваралаштва, језика бића и поезије. Говорећи о историјском контексту „Философије паланке”, Латинка Перовић означила је ово дело као једно од кључних за српску културу уопште, а да је више читана и цитирана у последњој деценији 20. века, када је „дух паланке” отелотворен у свим својим појединостима. Филозоф Ненад Даковић истицао је да је „Философија паланке” првобитно настала у време идеолошких сукоба између,

Култура

11.05.2016 у 21:05

Мирко, пази политика!

Довољно је само рећи „He`s no good” (Он није добар) и сви знају о коме је реч. Наравно, о Изногуду, чије име већ више од пола века говори само за себе, стрип-јунаку сценариста Ренеа Госинија и Жана Табарија, који покушава да буде калиф уместо калифа, постајући синоним за безуспешни политички опортунизам. Критикујући пре свега овдашње „паланачко схватање стрипа” као дечје разоноде која не би требало да има примесе политичког, па и уреднике који су цензурисали сличне садржаје, а наводећи низ примера моћи стрипа као ликовне, графичке нарације, у преношењу друштвених и политичких идеја, Слободан Ивков у новом двоброју „Пегаза”, (14, 15) ревије за историју и теорију стрипа и визуелних медија који се изражавају графичким путем, приметио је да је Изногуд изашао из стрипа и постао део

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе