Израелска књижевност – свет у малом

Израелска књижевна сцена, која на специфичан начин обједињује локално и универзално, изразито је разнолика и жива, међутим, код нас нема довољно преводилаца са хебрејског, што је један од главних разлога одсуства већег броја превода дела ове богате књижевне сцене.

Био је ово један од закључака панел дискусије „Дом и свет – Савремена израелска књижевност“, која је одржана у оквиру 61. Међународног београдског сајма књига. У разговору су учествовали Филип Давид, Гојко Божовић (Архипелаг), Душица Стојановић Чворић, преводилац с хебрејског, и Зоран Хамовић (Клио). Разговор је водио Мирољуб Стојановић, уредник издавачког сектора Филмског центра Србије.

Алона Фишер Кам, амбасадор Израела у Србији, указала је на то да у Израелу годишње буде објављено око осам хиљада књига из различитих облaсти, а да је највећи проценат њих писан управо на хебрејском. Такође, по речима Алоне Фишер Кам, посебно место у израелској књижевности имају жене писци, као и арапска мањина.

– Израелска књижевност и српски издавачи и читаоци већ чине једну малу, активну заједницу, делећи сличан менталитет и друштвена питања. То су разлози због којих треба унапредити превођење и објављивање израелске књижевности у Србији, додала је Алона Фишер Кам.

До сада је са хебрејског на српски преведено око 50 издања, а у објављивању израелске књижевности код нас предњаче управо „Архипелаг“ и „Клио“. Један од уопште најзначајнијих преводилаца са хебрејског на српски језик је Ана Шомло.

Филип Давид је направио разлику између израелске и јеврејске књижевности. По његовим речима, корпусу израелске књижевности припадају они писци који су рођени или живе у Израелу, а јеврејску књижевност чине писци света јеврејског порекла, у чијим делима постоји прожимање јеврејске и култура земаља у којима пишу. Истичући као два највећа израелска писца Амоса Оза и Давида Гросмана, Филип Давид је подсетио управо на ту вредност прозе и есејистике Амоса Оза који локалне вредности посматра из универзалног угла.

Хрватске издавачке куће, као што је „Фрактура“, по објављивању дела израелске књижевности предњаче у односу на наше. Мирољуб Стојановић код „Фрактуре“ је пронашао књигу Едгара Керета који, по његовим речима, представља сасвим необичну појаву у израелској култури као писац и редитељ. Стојановић је нагласио да српском језику недостају преводи како савремених, тако и израелских аутора који се већ могу сматрати класицима.

Управо је читајући есеје Давида Гросмана о блискоисточној кризи, глобализацији и променама у статусу културе, Гојко Божовић упознао и прозно дело Давида Гросмана, објављујући његова три велика романа „ Види под љубав“, „До краја земље“ и „Њено тело зна“.

Овом приликом нагласио је да је свако гостовање Гросмана у Србији и Београду имало велики одјек међу читаоцима. „Архипелаг“ такође објављује и поетске збирке Амира Ора, песника и светског путника из Израела. Душица Стојановић Чворић каже да тежи томе да на српски језик пренесе разноликост и лепоту хебрејског језика, као и израелског друштва које личи на свет у малом. После превода романа „Доли Сити“ Орли Кастел-Блум, она је за издавачку кућу „Клио“ недавно превела и роман „Цила“ Јудит Кацир.