Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

28.07.2019 u 20:00

Spilbergovo pismo za Matildu Čerge

Muzeji u svetu beleže životne priče svojih sugrađana čuvajući time živi otisak jednog doba. Jedna takva priča zabeležena je nedavno u arhivi Narodne biblioteke Srbije kada su digitalizovane fotografije poznate beogradske jevrejske porodice Kalef. Foto-album je u ime porodice predala gospođa Matilda Čerge. Ona i njeni potomci, kao i familija njene sestre, poznate operske solistkinje Brede Kalef Simonović, preostali su jedini od Kalefa koji su podneli 22 žrtve za vreme Holokausta. Njihovi preci, Sefardi, koji su se iz Španije doselili na Balkan, živeli su na Dorćolu i svi su se uglavnom bavili trgovinom. Matilda Čerge živela je u Gospodar Jovanovoj ulici. Njena baka, imenjakinja, imala je radnju u Višnjićevoj i prodavala je tekstil

Kultura

24.07.2019 u 21:00

Istorija ispričana iz ugla robova

Na godišnjoj konferenciji Muzejskog društva Amerike, koja je nedavno održana u Nju Orleansu, učestvovala je i viši kustos dr Tatjana Bugarski iz Muzeja Vojvodine. Muzejsko društvo Amerike deluje od 1906. i okuplja više od 35.000 članova. Konferencija je okupila 4.500 učesnika. ‒ Muzejska delatnost je u SAD drugačije uređena nego kod nas. Ne postoji ministarstvo kulture te je velika uloga stručnih udruženja u razvijanju profesionalnih standarda. Međutim, izazovi s kojima se savremeni muzeji suočavaju imaju mnogo sličnosti širom sveta, pa su teme o kojima su bili vođeni razgovori bliske i nama ‒ kaže Tatjana Bugarski, dodajući da su najposećenija predavanja bila o uvođenju kulturne raznolikosti i inkluzije u institucije, prvenstveno prevazilaženjem rasnih barijera koje su i dalje veoma

Kultura

21.07.2019 u 15:11

Na sultanovom kanabetu od plavog damasta

Duvao je hladni severac tog prvog aprila 1895. kada je Beogradsko pevačko društvo krenulo na turneju put Sofije, Carigrada i Plovdiva. Horovođa Stevan Mokranjac zabranio je larmu i viku da ne bi promukli jer im, kako su sami istakli, skupocena grla behu ponajvažnija reputacija na ovome putu. Zadatak je bio da šire srpske narodne pesme po belome svetu, a stajali su pod visokom zaštitom kralja Aleksandra Obrenovića. Bariton i sekretar društva Dragomir Brzak (1851–1904), srpski književnik, prevodilac i pesnik, autor je knjige „S Avale na Bosfor”, objavljene u izdanju „Portalibrisa”, gde je dao opširne opise arhitekture pomenutih gradova i brojne anegdote s putovanja. Po njegovom svedočenju, naši horisti su bili zaneseni i očarani spektrom boja i mozaikom raznih rasa i religija u

Kultura

16.07.2019 u 21:00

Srpski lobista u stranoj štampi

Povodom političke situacije u zemlji svog rođenja, naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin objavio je veliki broj članaka, komentara i osvrta u najpoznatijim američkim dnevnim i nedeljnim listovima i časopisima: „Njujork tajms”, „Vašington post”, „Čikago dejli tribjun”, „Njujork herald”, „Njujork san”, „Filadelfija inkvajer”, „Standard junion”, „Njujork pres”, „Bruklin dejli star”, „Ivning tribjun”... Ti tekstovi ušli su u dvojezičnu knjigu, na srpskom i engleskom, „Mihajlo Idvorski Pupin: tekstovi u američkoj štampi 1912–1920.”, a priredili su je prof. dr Đorđe N. Lopičić i Miroslav Stanković u izdanju Gradske biblioteke iz Novog Sada, u prevodu Rendala Mejdžora. Stanković je priredio i ilustrovanu Pupinovu autobiografiju, integralnu verziju, objavivši je pod nazivom „Od useljenika do pronalazača”,

Kultura

09.07.2019 u 18:10

Da li je imigrant trajno stanje

U jednom od svojih intervjua američki pisac Sol Belou govorio je o potrebi da „sredi račune” pre nego što zauvek ode s ovog sveta. Govoreći o procesu prilagođavanja na Ameriku, ispričao je kako je plakao na očevoj sahrani i kako mu je tada prišao brat i rekao mu da prestane da se ponaša kao imigrant. Gledajući taj intervju naš pisac David Albahari prenuo se jer je on, živeći u Kanadi, neprestano razmišljao o tome koliko dugo si imigrant, odnosno kada imigrant prestaje da bude imigrant. – Belou nije imigrant. Rodio se 1905. u Kanadi, dve godine nakon što se njegova porodica doselila iz Rusije, ali živeo je u imigrantskoj porodici i kasnije je često pisao o imigrantima u svojim pričama i romanima. Porodična anegdota koju je ispričao dotakla je samo središte moga bića preobrazivši se u

Kultura

08.07.2019 u 21:00

Duh živopisne dorćolske mahale

Deo Beograda u kojem su živeli isključivo Jevreji zvali su Jalija što je značilo priobalje ili zemljište pored reka. Jalija je deo starog Dorćola za vreme turske vladavine Beogradom, a zahvatala je prostor od Malog Kalemegdana, Stare električne centrale sa jedne strane i od Ulice cara Dušana do dunavske obale sa druge strane. O svakodnevnom životu ove mahale posthumno je objavljena knjiga „Moja Jalija” Davida Dače Alkalaja, koju su priredili Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović, u izdanju „Čigoje”, na osnovu Alkalajevih tekstova objavljenih u raznim biltenima. David Alkalaj svedoči o životu konkretnih porodica i sudbina na Jaliji: o tome kako se nekada družilo, učilo, brinulo, dugovalo mesaru i bakalinu, kako su se za praznik pravili kolači i iznosile na

Kultura

01.07.2019 u 12:06

Srpski vojnici iz Njujorke, Ćikage, Milvoke i Šakramenta

Industrijalizacija SAD i uverenje da je Amerika zemlja šanse za materijalni uspon pokretali su evropske mase početkom 20. veka na daleki put preko Atlanskog okeana. Odlazak u Ameriku za srpske mladiće bio je prvi izlazak iz njihovih sela. Prelazeći okean naš iseljenik nije menjao samo svoje podneblje, već i svoje biće, od stočara se preobražavao u industrijskog radnika i kopača rude. A kada je domovina rekla „upomoć”, za vreme Velikog rata, on se vraćao kući i dobrovoljno oblačio vojničku uniformu. Ratni veterani iz SAD koji su se nakon rada naseli u Banatu, Bačkoj, Sremu, Baranji i Slavoniji nazivani su Amerikancima. Oni su žuljali ruke u američkim čeličanama, železarama i rudnicima. Gradili su pruge u delovima, kako su govorili, „Njujorke, Ćikage, Milvoke, Šakramenta”. Rade je tako u

Kultura

01.07.2019 u 12:02

Pedi Ešdaun cenzurisao „Don Žuana”

Kada je književnik Janko Veselinović postavljen za dramaturga Narodnog pozorišta u Beogradu došli su novinari da ga intervjuišu interesujući se kako će se snaći na novom položaju. Jedan novinar ga je upitao šta misli o operi i dobio odgovor: „Znaš, rode, sve što je rđavo napisano i ne može da se čita, to se otpeva. Eto, to je opera!” Ovo je jedna od živopisnih priča iz knjige „Anegdote i crtice iz pozorišnog života” koju je nedavno priredio pozorišni producent Milovan Zdravković, a objavio Festival monodrame i pantomime iz Zemuna. – Anegdote na nepretenciozan način ilustruju odnose između ljudi u pozorištu, njihov odnos prema lokalnoj sredini, ali i sredine prema njima, posredno objašnjavajući društveno stanje i duh toga doba. Priče u ovoj knjizi svrstane su u 20 grupa:

Kultura

28.06.2019 u 19:00

U našoj kući uvek se pevalo

Inspirišu me veliki ciljevi – kaže mladi bas Sava Vemić (32) koji uspešno gradi internacionalnu karijeru. Nakon studiranja u klasi Nikole Mijailovića, Vemić je od 2014. do 2017. boravio u operskom studiju Metropoliten opere gde je učio od poznatog maestra Džejmsa Livajna, Dimitrija Kavrakosa, Renate Skoto i mnogih drugih pevača. Pevao je ulogu visokog sveštenika u operi „Nabuko” u Metropolitenu pod vođstvom Livajna. U Karnegi holu nastupao je u Mocartovoj Krunidbenoj misi, u Nacionalnom teatru Gvatemale gostovao je u operi „Rigoleto”, u Tel Avivu u „Otmici iz Saraja”. Osvojio je prvu nagradu na takmičenju „Gerda Lisner” u Njujorku, drugu na takmičenju „Loren L. Zahari” u Los Anđelesu; bio je finalista „Belvedere” takmičenja u Moskvi. Debitovao je preksinoć u Narodnom pozorištu u „Aidi”

Kultura

27.06.2019 u 11:51

Koncert „Srpskih minimalista”

Ansambl za drugu novu muziku „Srpski minimalisti” održaće koncert u četvrtak u 18 časova u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Tom prilikom, biće premijerno prikazan dokumentarni film „Beogradski minimalisti: Ansambl za drugu novu muziku – 40 godina ranije” u režiji Srđana Janjuša. Ansambl za drugu novu muziku nastupio je prvi put 1977. godine u Studentskom kulturnom centru, izvodeći minimalističke kompozicije Miloša Raičkovića. Tada je izvedeno Raičkovićevo delo „Permutacije”, za tri klavira i 18 ruku. Ansambl je ubrzo počeo da izvodi i dela drugih autora: Katarine Miljković, Miroslava Miše Savića, Miodraga Lazarova, Milimira Draškovića, Vladimira Tošića, Marjana Šijaneca i drugih. Ansambl je izdao LP sa delima Roberta Morana i Milimira Draškovića, snimao je za radio i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović