Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

28.07.2019 у 20:00

Спилбергово писмо за Матилду Черге

Музеји у свету бележе животне приче својих суграђана чувајући тиме живи отисак једног доба. Једна таква прича забележена је недавно у архиви Народне библиотеке Србије када су дигитализоване фотографије познате београдске јеврејске породице Калеф. Фото-албум је у име породице предала госпођа Матилда Черге. Она и њени потомци, као и фамилија њене сестре, познате оперске солисткиње Бреде Калеф Симоновић, преостали су једини од Калефа који су поднели 22 жртве за време Холокауста. Њихови преци, Сефарди, који су се из Шпаније доселили на Балкан, живели су на Дорћолу и сви су се углавном бавили трговином. Матилда Черге живела је у Господар Јовановој улици. Њена бака, имењакиња, имала је радњу у Вишњићевој и продавала је текстил

Култура

24.07.2019 у 21:00

Историја испричана из угла робова

На годишњој конференцији Музејског друштва Америке, која је недавно одржана у Њу Орлеансу, учествовала је и виши кустос др Татјана Бугарски из Музеја Војводине. Музејско друштво Америке делује од 1906. и окупља више од 35.000 чланова. Конференција је окупила 4.500 учесника. ‒ Музејска делатност је у САД другачије уређена него код нас. Не постоји министарство културе те је велика улога стручних удружења у развијању професионалних стандарда. Међутим, изазови с којима се савремени музеји суочавају имају много сличности широм света, па су теме о којима су били вођени разговори блиске и нама ‒ каже Татјана Бугарски, додајући да су најпосећенија предавања била о увођењу културне разноликости и инклузије у институције, првенствено превазилажењем расних баријера које су и даље веома

Култура

21.07.2019 у 15:11

На султановом канабету од плавог дамаста

Дувао је хладни северац тог првог априла 1895. када је Београдско певачко друштво кренуло на турнеју пут Софије, Цариграда и Пловдива. Хоровођа Стеван Мокрањац забранио је ларму и вику да не би промукли јер им, како су сами истакли, скупоцена грла беху понајважнија репутација на овоме путу. Задатак је био да шире српске народне песме по беломе свету, а стајали су под високом заштитом краља Александра Обреновића. Баритон и секретар друштва Драгомир Брзак (1851–1904), српски књижевник, преводилац и песник, аутор је књиге „С Авале на Босфор”, објављене у издању „Порталибриса”, где је дао опширне описе архитектуре поменутих градова и бројне анегдоте с путовања. По његовом сведочењу, наши хористи су били занесени и очарани спектром боја и мозаиком разних раса и религија у Цариграду. –

Култура

16.07.2019 у 21:00

Српски лобиста у страној штампи

Поводом политичке ситуације у земљи свог рођења, научник светског гласа Михајло Пупин објавио је велики број чланака, коментара и осврта у најпознатијим америчким дневним и недељним листовима и часописима: „Њујорк тајмс”, „Вашингтон пост”, „Чикаго дејли трибјун”, „Њујорк хералд”, „Њујорк сан”, „Филаделфија инквајер”, „Стандард јунион”, „Њујорк прес”, „Бруклин дејли стар”, „Ивнинг трибјун”... Ти текстови ушли су у двојезичну књигу, на српском и енглеском, „Михајло Идворски Пупин: текстови у америчкој штампи 1912–1920.”, а приредили су је проф. др Ђорђе Н. Лопичић и Мирослав Станковић у издању Градске библиотеке из Новог Сада, у преводу Рендала Мејџора. Станковић је приредио и илустровану Пупинову аутобиографију, интегралну верзију, објавивши је под називом „Од усељеника до проналазача”,

Култура

09.07.2019 у 18:10

Да ли је имигрант трајно стање

У једном од својих интервјуа амерички писац Сол Белоу говорио је о потреби да „среди рачуне” пре него што заувек оде с овог света. Говорећи о процесу прилагођавања на Америку, испричао је како је плакао на очевој сахрани и како му је тада пришао брат и рекао му да престане да се понаша као имигрант. Гледајући тај интервју наш писац Давид Албахари пренуо се јер је он, живећи у Канади, непрестано размишљао о томе колико дуго си имигрант, односно када имигрант престаје да буде имигрант. – Белоу није имигрант. Родио се 1905. у Канади, две године након што се његова породица доселила из Русије, али живео је у имигрантској породици и касније је често писао о имигрантима у својим причама и романима. Породична анегдота коју је испричао дотакла је само средиште мога бића преобразивши се у

Култура

08.07.2019 у 21:00

Дух живописне дорћолске махале

Део Београда у којем су живели искључиво Јевреји звали су Јалија што је значило приобаље или земљиште поред река. Јалија је део старог Дорћола за време турске владавине Београдом, а захватала је простор од Малог Калемегдана, Старе електричне централе са једне стране и од Улице цара Душана до дунавске обале са друге стране. О свакодневном животу ове махале постхумно је објављена књига „Моја Јалија” Давида Даче Алкалаја, коју су приредили Мирјана Белић Корочкин Давидовић и Радивоје Давидовић, у издању „Чигоје”, на основу Алкалајевих текстова објављених у разним билтенима. Давид Алкалај сведочи о животу конкретних породица и судбина на Јалији: о томе како се некада дружило, учило, бринуло, дуговало месару и бакалину, како су се за празник правили колачи и износиле на продају

Култура

01.07.2019 у 12:06

Српски војници из Њујорке, Ћикаге, Милвоке и Шакрамента

Индустријализација САД и уверење да је Америка земља шансе за материјални успон покретали су европске масе почетком 20. века на далеки пут преко Атланског океана. Одлазак у Америку за српске младиће био је први излазак из њихових села. Прелазећи океан наш исељеник није мењао само своје поднебље, већ и своје биће, од сточара се преображавао у индустријског радника и копача руде. А када је домовина рекла „упомоћ”, за време Великог рата, он се враћао кући и добровољно облачио војничку униформу. Ратни ветерани из САД који су се након рада насели у Банату, Бачкој, Срему, Барањи и Славонији називани су Американцима. Они су жуљали руке у америчким челичанама, железарама и рудницима. Градили су пруге у деловима, како су говорили, „Њујорке, Ћикаге, Милвоке, Шакрамента”. Раде је тако у Америци

Култура

01.07.2019 у 12:02

Педи Ешдаун цензурисао „Дон Жуана”

Када је књижевник Јанко Веселиновић постављен за драматурга Народног позоришта у Београду дошли су новинари да га интервјуишу интересујући се како ће се снаћи на новом положају. Један новинар га је упитао шта мисли о опери и добио одговор: „Знаш, роде, све што је рђаво написано и не може да се чита, то се отпева. Ето, то је опера!” Ово је једна од живописних прича из књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота” коју је недавно приредио позоришни продуцент Милован Здравковић, а објавио Фестивал монодраме и пантомиме из Земуна. – Анегдоте на непретенциозан начин илуструју односе између људи у позоришту, њихов однос према локалној средини, али и средине према њима, посредно објашњавајући друштвено стање и дух тога доба. Приче у овој књизи сврстане су у 20 група:

Култура

28.06.2019 у 19:00

У нашој кући увек се певало

Инспиришу ме велики циљеви – каже млади бас Сава Вемић (32) који успешно гради интернационалну каријеру. Након студирања у класи Николе Мијаиловића, Вемић је од 2014. до 2017. боравио у оперском студију Метрополитен опере где је учио од познатог маестра Џејмса Ливајна, Димитрија Кавракоса, Ренате Ското и многих других певача. Певао је улогу високог свештеника у опери „Набуко” у Метрополитену под вођством Ливајна. У Карнеги холу наступао је у Моцартовој Крунидбеној миси, у Националном театру Гватемале гостовао је у опери „Риголето”, у Тел Авиву у „Отмици из Сараја”. Освојио је прву награду на такмичењу „Герда Лиснер” у Њујорку, другу на такмичењу „Лорен Л. Захари” у Лос Анђелесу; био је финалиста „Белведере” такмичења у Москви. Дебитовао је прексиноћ у Народном позоришту у „Аиди”

Култура

27.06.2019 у 11:51

Концерт „Српских минималиста”

Ансамбл за другу нову музику „Српски минималисти” одржаће концерт у четвртак у 18 часова у Музеју савремене уметности у Београду. Том приликом, биће премијерно приказан документарни филм „Београдски минималисти: Ансамбл за другу нову музику – 40 година раније” у режији Срђана Јањуша. Ансамбл за другу нову музику наступио је први пут 1977. године у Студентском културном центру, изводећи минималистичке композиције Милоша Раичковића. Тада је изведено Раичковићево дело „Пермутације”, за три клавира и 18 руку. Ансамбл је убрзо почео да изводи и дела других аутора: Катарине Миљковић, Мирослава Мише Савића, Миодрага Лазарова, Милимира Драшковића, Владимира Тошића, Марјана Шијанеца и других. Ансамбл је издао ЛП са делима Роберта Морана и Милимира Драшковића, снимао је за радио и телевизију,

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 20:06

Напад дронова на Вороњеж: најмање пет особа убијено

22.06.2026 у 20:05

Вучић: Позивам на смиривање тензија око „звучног топа”, чекају нас важни дани

22.06.2026 у 20:05

Меси најбољи стрелац у историји светских првенстава

22.06.2026 у 19:57

Душан Лајовић изборио пласман у друго коло квалификација за Вимблдон

22.06.2026 у 19:56

Трамп: Иран ће пристати на велике инспекције оружја

22.06.2026 у 19:46

Председник Пољске није позван на конференцију о обнови Украјине у Гдањску