Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Svet

23.03.2020 u 21:00

Nije heroj onaj koji ne zna za strah, već onaj koji zna da se boji

Kroki izveštaje o atmosferi izazvanoj virusom korona dali su nam umetnici koji žive u evropskim gradovima, među njima i naš poznati dirigent Srboljub Dinić, koji kaže da je situacija u Švajcarskoj, gde živi, napeta ali da nema panike. Vlada je uvela vanredne mere: škole, restorani, pozorišta i sportski tereni ne rade i ko god može radi od kuće. – Ljudi su zabrinuti ali i veoma disciplinovani. Vojska (pre svega njen sanitarni odsek) u punoj pripravnosti je da pomogne najpre starima i ugroženima. Radnje su pune kao i u normalnoj situaciji. U apotekama ima lekova, rukavica i maski ali se dele racionalno. U štampi nema lažnih vesti, šef štaba za bezbednost na televiziji je veoma precizno opisao situaciju u zemlji. Čini se sve da se održi mir i na građane je apelovano da bez preke potrebe

Kultura

20.03.2020 u 18:09

Daljina ne može da rastavi prave prijatelje

Ovih dana Srbiji pristižu lekari i medicinska pomoć od Narodne Republike Kine i njenog vođe Si Đinpinga, „našeg brata i prijatelja”, kako ga je u više televizijskih obraćanja nazvao predsednik Srbije zahvaljujući im što ćemo saznati dragocena iskustva u borbi protiv virusa koji se širi celom planetom. „Nikada ne smemo zaboraviti da je naš prvi zadatak služenje narodu. Njegovi interesi su nam uvek na prvom mestu”, naglašava Si Đinping. On se rukovodi time da „narodu treba da budemo kao roditelji”. Smatra da je otklanjanje patnji naroda cilj kojem treba pristupiti kao sopstvenoj bolesti. To je naveo u svojoj knjizi „Priče i kazivanja, kineska mudrost: prošlost, sadašnjost i budućnost” koju je prošle godine objavio „Albatros plus”, a s engleskog preveo Slobodan Damnjanović. Knjiga

Kultura

17.03.2020 u 22:00

„Zbog virusa korona zatvoren beogradski metro”

Momak (49) sa zalihama ulja, brašna i testenine upoznao bi devojku sa zalihama sapuna i toalet-papira. Ovo je jedna od šala koja kruži na društvenim mrežama među Srbima koje je, kao i čitav svet, zahvatio virus korona. Uz poštovanje svih mera opreza, kada je važno sačuvati goli život, ljudi širom sveta pronalaze način da relaksiraju napetost i sačuvaju zdrav duh. Planetu je obišao snimak Italijana u izolaciji, kako gledaju kroz prozor svojih stanova i sviraju gitaru dok njihov komšiluk zdušno peva. Jedan od njih je čak pozdravio nas Srbe i na trubi odsvirao „Ženi nam se Vukota.” Španci su nacrtali dugu želeći da ulepšaju svoju pustu ulicu. Preporuka rada od kuće našla se i na društvenim mrežama. Stiže nam slika ljudi u avionu, kroz prozor se vide oblaci, a na razglasu se javlja

Kultura

16.03.2020 u 22:00

Londonske adrese srpskih velikana

Možda ćemo otkriti jedan manje poznati London ako pogledamo ulice i kuće ovog megalopolisa u kojem su jedno vreme živeli naši velikani – Miloš Crnjanski (Queensway), Slobodan Jovanović (Cromwell Road), Dositej Obradović u srcu londonskog Sitija. U tamošnjem Institutu elektroinženjera predavanje o dvosmernoj struji 1892. održao je Nikola Tesla, u grčkoj crkvi u Londonu oženio se Mihajlo Pupin, vladika Nikolaj Velimirović u Hajd parku svirao je frulu a u crkvi Svetog Pavla održao je čuvenu vidovdansku besedu... Na ideju da podseti na ove ukrštaje i srpsko-britanske veze došla je pijanistkinja Marina Milić Radović povodom 30 godina Fondacije Laza Kostić koju je 1991. osnovala u Londonu, 2009. prenela u Beograd i 2016. u Novi Sad. Osmislila je rutu „Oni su ostavili srpski trag u Engleskoj”

Kultura

23.02.2020 u 18:28

Golim rukama uhvatiti blesak

Filozof Fridrih Šeling u knjizi „O suštini ljudske slobode” pisao je o dubokoj neuništivoj melanholiji svakog života. Smatrao je da je tuga u vezi sa sa procesom mišljenja kao takvim, sa saznajnom percepcijom. Možemo li da rasvetlimo razlog za to i imamo li pravo da pitamo zašto ljudsko mišljenje nije radost – pita Džordž Stajner, autor knjige „Zašto razmišljanje rastužuje – 10 mogućih razloga”, koju je sa engleskog preveo Slobodan Damnjanović, u izdanju „Karposa”. Francusko-američki književni kritičar i esejista Stajner rođen je u Parizu a školovao se u Francuskoj, Americi i Britaniji gde je predavao englesku i komparativnu književnost na Harvardu, Prinstonu, Kembridžu i Oksfordu. Najpoznatija dela su mu „Smrt tragedije”, „Tolstoj ili Dostojevski”, „Analiza zapadnog romana”,

Kultura

21.02.2020 u 18:00

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika, kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda. – Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno

Kultura

03.02.2020 u 17:00

Srpski motivi kod Bartoka, Lista i Čajkovskog

Poznati svetski autori poput Bramsa, Lista, Dvoržaka i Rubinštajna stvarali su svoje kompozicije na osnovu srpskih motiva. Za dva veka bilo ih je čak 228, koliko je navedeno u knjizi „Srbi i evropski identitet – srpska muzika i Srbi u delima evropskih kompozitora, od 19. do početka 21. veka” Dejana Tomića, u izdanju RTS-a i Muzeja Vojvodine. Reč je o stvaraocima iz Švedske, Holandije, Belgije, Francuske, Španije, Italije, Švajcarske, Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke, Rusije, Slovačke, Poljske, Rumunije i Bugarske. Kako su oni dolazili do naših motiva u prethodna dva veka? – Vuk Karadžić je svojim zapisima srpskih narodnih pesama pobudio izuzetno interesovanje u tadašnjoj kulturnoj Evropi. Te pesme su prevođene na razne jezike i tako su kompozitorima bile dostupne pa su na njih

Kultura

27.01.2020 u 21:00

Šaman pred monolitom nepojamnog

Na početku smo decenije i stručnjaci pokušavaju da predvide nesporne izazove koji nas čekaju u budućnosti – klimatske i demografske promene, kao i geopolitičku situaciju. Da li prognoze mogu da se primene i na polje umetnosti. Šta će se desiti za 20 godina – 2040? Vek je od pojave Dišanovog pisoara i dva veka čuvene rečenice Pola Delaroša „Slikarstvo je mrtvo!”, tržište se menja, slikari već prodaju radove preko „Instagrama”, u književnosti se govori o distopiji... O budućnosti umetnosti likovni umetnik Dejan Atanacković, profesor na akademiji u Firenci i dobitnik Ninove nagrade, kaže sledeće: – U Srbiji imamo privilegiju da izbliza osmatramo mikro-predstavu gotovo svega najgoreg što se u svetu trenutno dešava: besomučno uništavanje prirode, ruženje i zagađivanje gradova,

Društvo

26.01.2020 u 23:30

Kada su se voleli Srbi i Albanci

Još je srpsko-albanska srednjovekovna vlastela rado stvarala dinastijske veze. Rukovodili su se time da je najefikasniji način da se osiguraju bliski saveznički odnosi sklapanje političkih brakova. Oni su nastajali još u doba Nemanjića, a posebno u vreme najezde Turaka, kada su se oba naroda našla na putu znatno veće sile i opasnosti. O tome čitamo u knjižici „Kada su se voleli Srbi i Albanci”, u izdanju Evropskog pokreta u Srbiji, gde su sakupljeni tekstovi Duška Lopandića, Aleksandra Pavlovića, Nataše Marković, Jetona Neziraja, Agrona Bajramija, Armande Hise, Ane Petrov, Srđana Atanasovskog, Jelene Lončar i Fahrija Muslijua.

Društvo

20.01.2020 u 22:55

Ako Srbija ne podigne spomenik Pupinu, ja ću to učiniti

Kud god je išao Mihajlo Pupin, „Njujork tajms” ga je pratio u stopu, a to je velika stvar. Toliko je učinio u nauci, za srpski narod u Americi i za Srbiju. On je Srbiju doveo u Ameriku. Međutim, sa stvaranjem Jugoslavije Pupin se briše sa scene i tek pedesetih godina ovde izlazi njegova biografija, kaže profesorka Radmila Milentijević, čiju knjigu o Pupinu treba da objavi Univerzitet Kolumbija, a u junu će izaći i prevod na srpski. Radmila Milentijević u Americi živi od 1954. godine. Studirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, magistrirala istoriju na Čikaškom univerzitetu i doktorirala na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Predavala je Savremenu evropsku istoriju na Siti koledžu Gradskog univerziteta u Njujorku, gde je bila i profesor emeritus. U Srbiju dolazi četiri puta

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović