Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Свет

23.03.2020 у 21:00

Није херој онај који не зна за страх, већ онај који зна да се боји

Кроки извештаје о атмосфери изазваној вирусом корона дали су нам уметници који живе у европским градовима, међу њима и наш познати диригент Србољуб Динић, који каже да је ситуација у Швајцарској, где живи, напета али да нема панике. Влада је увела ванредне мере: школе, ресторани, позоришта и спортски терени не раде и ко год може ради од куће. – Људи су забринути али и веома дисциплиновани. Војска (пре свега њен санитарни одсек) у пуној приправности је да помогне најпре старима и угроженима. Радње су пуне као и у нормалној ситуацији. У апотекама има лекова, рукавица и маски али се деле рационално. У штампи нема лажних вести, шеф штаба за безбедност на телевизији је веома прецизно описао ситуацију у земљи. Чини се све да се одржи мир и на грађане је апеловано да без преке потребе уопште

Култура

20.03.2020 у 18:09

Даљина не може да растави праве пријатеље

Ових дана Србији пристижу лекари и медицинска помоћ од Народне Републике Кине и њеног вође Си Ђинпинга, „нашег брата и пријатеља”, како га је у више телевизијских обраћања назвао председник Србије захваљујући им што ћемо сазнати драгоцена искуства у борби против вируса који се шири целом планетом. „Никада не смемо заборавити да је наш први задатак служење народу. Његови интереси су нам увек на првом месту”, наглашава Си Ђинпинг. Он се руководи тиме да „народу треба да будемо као родитељи”. Сматра да је отклањање патњи народа циљ којем треба приступити као сопственој болести. То је навео у својој књизи „Приче и казивања, кинеска мудрост: прошлост, садашњост и будућност” коју је прошле године објавио „Албатрос плус”, а с енглеског превео Слободан Дамњановић. Књига инспирише читаоца да

Култура

17.03.2020 у 22:00

„Због вируса корона затворен београдски метро”

Момак (49) са залихама уља, брашна и тестенине упознао би девојку са залихама сапуна и тоалет-папира. Ово је једна од шала која кружи на друштвеним мрежама међу Србима које је, као и читав свет, захватио вирус корона. Уз поштовање свих мера опреза, када је важно сачувати голи живот, људи широм света проналазе начин да релаксирају напетост и сачувају здрав дух. Планету је обишао снимак Италијана у изолацији, како гледају кроз прозор својих станова и свирају гитару док њихов комшилук здушно пева. Један од њих је чак поздравио нас Србе и на труби одсвирао „Жени нам се Вукота.” Шпанци су нацртали дугу желећи да улепшају своју пусту улицу. Препорука рада од куће нашла се и на друштвеним мрежама. Стиже нам слика људи у авиону, кроз прозор се виде облаци, а на разгласу се јавља

Култура

16.03.2020 у 22:00

Лондонске адресе српских великана

Можда ћемо открити један мање познати Лондон ако погледамо улице и куће овог мегалополиса у којем су једно време живели наши великани – Милош Црњански (Queensway), Слободан Јовановић (Cromwell Road), Доситеј Обрадовић у срцу лондонског Ситија. У тамошњем Институту електроинжењера предавање о двосмерној струји 1892. одржао је Никола Тесла, у грчкој цркви у Лондону оженио се Михајло Пупин, владика Николај Велимировић у Хајд парку свирао је фрулу а у цркви Светог Павла одржао је чувену видовданску беседу... На идеју да подсети на ове укрштаје и српско-британске везе дошла је пијанисткиња Марина Милић Радовић поводом 30 година Фондације Лаза Костић коју је 1991. основала у Лондону, 2009. пренела у Београд и 2016. у Нови Сад. Осмислила је руту „Они су оставили српски траг у Енглеској” која

Култура

23.02.2020 у 18:28

Голим рукама ухватити блесак

Филозоф Фридрих Шелинг у књизи „О суштини људске слободе” писао је о дубокој неуништивој меланхолији сваког живота. Сматрао је да је туга у вези са са процесом мишљења као таквим, са сазнајном перцепцијом. Можемо ли да расветлимо разлог за то и имамо ли право да питамо зашто људско мишљење није радост – пита Џорџ Стајнер, аутор књиге „Зашто размишљање растужује – 10 могућих разлога”, коју је са енглеског превео Слободан Дамњановић, у издању „Карпоса”. Француско-амерички књижевни критичар и есејиста Стајнер рођен је у Паризу а школовао се у Француској, Америци и Британији где је предавао енглеску и компаративну књижевност на Харварду, Принстону, Кембриџу и Оксфорду. Најпознатија дела су му „Смрт трагедије”, „Толстој или Достојевски”, „Анализа западног романа”, „Граматика стварања”. У

Култура

21.02.2020 у 18:00

Култ Светог Саве у Дубровнику

Сликар Марко Мурат има један цртеж на којем су Свети Сава и Свети Влахо загрљени над Дубровником. У овом граду су пронађене и комедије о томе како су се Свети Сава и Свети Влахо, заштитник Дубровника, удружили против Светог Петра... Култ Светог Саве у Дубровнику 19. века веома је јак. Уопште, 19. век је век српства Дубровника, каже Ирена Арсић, професорка књижевности на Филозофском факултету у Нишу и ауторка књиге „Срби у Дубровнику” коју је објавила Задужбина Владете Јеротића у едицији „Стари Дубровник”. Књига је јуче представљена у Библиотеци града Београда. – Како су наши људи долазили у Дубровник у 19. веку, позвали су 1829. православног попа Ђорђа Николајевића из Срема да буде учитељ њиховој деци и да оснује школу. Од тада па надаље Дубровчани се национално одређују, трагају

Култура

03.02.2020 у 17:00

Српски мотиви код Бартока, Листа и Чајковског

Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске. Како су они долазили до наших мотива у претходна два века? – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих

Култура

27.01.2020 у 21:00

Шаман пред монолитом непојамног

На почетку смо деценије и стручњаци покушавају да предвиде неспорне изазове који нас чекају у будућности – климатске и демографске промене, као и геополитичку ситуацију. Да ли прогнозе могу да се примене и на поље уметности. Шта ће се десити за 20 година – 2040? Век је од појаве Дишановог писоара и два века чувене реченице Пола Делароша „Сликарство је мртво!”, тржиште се мења, сликари већ продају радове преко „Инстаграма”, у књижевности се говори о дистопији... О будућности уметности ликовни уметник Дејан Атанацковић, професор на академији у Фиренци и добитник Нинове награде, каже следеће: – У Србији имамо привилегију да изблиза осматрамо микро-представу готово свега најгорег што се у свету тренутно дешава: бесомучно уништавање природе, ружење и загађивање градова, јачање

Друштво

26.01.2020 у 23:30

Када су се волели Срби и Албанци

Још је српско-албанска средњовековна властела радо стварала династијске везе. Руководили су се тиме да је најефикаснији начин да се осигурају блиски савезнички односи склапање политичких бракова. Они су настајали још у доба Немањића, а посебно у време најезде Турака, када су се оба народа нашла на путу знатно веће силе и опасности. О томе читамо у књижици „Када су се волели Срби и Албанци”, у издању Европског покрета у Србији, где су сакупљени текстови Душка Лопандића, Александра Павловића, Наташе Марковић, Јетона Незираја, Агрона Бајрамија, Арманде Хисе, Ане Петров, Срђана Атанасовског, Јелене Лончар и Фахрија Муслијуа.

Друштво

20.01.2020 у 22:55

Ако Србија не подигне споменик Пупину, ја ћу то учинити

Куд год је ишао Михајло Пупин, „Њујорк тајмс” га је пратио у стопу, а то је велика ствар. Толико је учинио у науци, за српски народ у Америци и за Србију. Он је Србију довео у Америку. Међутим, са стварањем Југославије Пупин се брише са сцене и тек педесетих година овде излази његова биографија, каже професорка Радмила Милентијевић, чију књигу о Пупину треба да објави Универзитет Колумбија, а у јуну ће изаћи и превод на српски. Радмила Милентијевић у Америци живи од 1954. године. Студирала је на Економском факултету у Београду, магистрирала историју на Чикашком универзитету и докторирала на Универзитету Колумбија у Њујорку. Предавала је Савремену европску историју на Сити колеџу Градског универзитета у Њујорку, где је била и професор емеритус. У Србију долази четири пута годишње.

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 13:18

Обрадовић представљен у Панатинаикосу: Велико задовољство што сам поново овде

22.06.2026 у 13:14

МУП апелује на грађане да поштују Закон о заштити од пожара

22.06.2026 у 13:13

Током међународне акције контроле саобраћаја за недељу дана искључено 1.792 возача

22.06.2026 у 13:10

МУП: разбијена мрежа осумњичених за злоупотребу деце на интернету

22.06.2026 у 13:07

Линта: „Коридор живота” најзначајнија победа Војске Републике Српске

22.06.2026 у 13:03

Скупштина Србије сутра наставља ванредно заседање