Лондонске адресе српских великана

Можда ћемо открити један мање познати Лондон ако погледамо улице и куће овог мегалополиса у којем су једно време живели наши великани – Милош Црњански (Queensway), Слободан Јовановић (Cromwell Road), Доситеј Обрадовић у срцу лондонског Ситија. У тамошњем Институту електроинжењера предавање о двосмерној струји 1892. одржао је Никола Тесла, у грчкој цркви у Лондону оженио се Михајло Пупин, владика Николај Велимировић у Хајд парку свирао је фрулу а у цркви Светог Павла одржао је чувену видовданску беседу...

На идеју да подсети на ове укрштаје и српско-британске везе дошла је пијанисткиња Марина Милић Радовић поводом 30 година Фондације Лаза Костић коју је 1991. основала у Лондону, 2009. пренела у Београд и 2016. у Нови Сад. Осмислила је руту „Они су оставили српски траг у Енглеској” која ће заживети у фебруару 2021, најављено је у Народном позоришту у 150. години Костићевог присуства на овој сцени.

Тада ће се у Стратфорду, где је пре 30 година одржала концерт поводом оснивања фондације, у уметничком програму представити сопран Радослава Воргић Журжован у клавирској пратњи Џулијуса Дрејка, глумац Војин Ћетковић и многи други.

Лондон, где се наша саговорница усавршавала, и њен родни Нови Сад повезивао је Лаза Костић. Песник који је преводио Шекспира, у Новом Саду обележио je 300 година од његовог рођења, написао „Оду Шекспиру” и послао Шекспировој библиотеци у Британији. Како су Шекспиру замерали што „позајмљује” од других аутора, Костић је запазио: „Ако се пчели може замерити да од цвета краде, може се и Шекспиру замерити што је отворено ’узимао’ где је шта нашао. Он је готово све тако претопио и у себи зачинио, као што пчела од цветног праха начини мед.”

Николај Велимировић (Фото: Википедија)

Новосадски универзитетски професор Миодраг Радовић приметио је да Шекспир готово у сваком делу помиње мед, жаоку, кошницу, рој, саће или пчелу. У антологију „Пчелојављење” уврстио је песме и пасусе 144 аутора, од тога 60 из света, који помињу пчелу: Пиндар, Сенека, Пушкин, Гете, Рилке, Валери...

– Када смо др Полу Едмондсону, директору Шекспировог истраживачког центра у Стратфорду, послали цитате о пчели код Шекспира, замолили смо га да истражи ту тему и одржи предавање у оквиру наше руте 2021. Рекао је да је фасцинантна. Наши аутори увелико компонују музику за песме из „Пчелојављења”: Доротеа Вејновић на стихове Шекспира, Змаја и Весне Егерић, а Љубомир Николић на песме Добрице Ерића, Миодрага Павловића, Десанке Максимовић и Радише Перића. Књига о пчели изројила је низ тема и музике – каже Марина Милић Радовић.

Једна од станица 2021. биће и катедрала Светог Павла где је, пред краљем Џорџом Петим и аристократијом, Николај Велимировић као члан мисије за прикупљање помоћи Србији 1916. одржао беседу „Душа Србије”. Рекао је да у малој земљи са Балкана постоји храм – лепши, вреднији и светији од ове цркве украшене златом и драгим камењем. Онда је показао слику Ћеле-куле.

– Европо, ово је храм сазидан од лобања и костију мога народа, који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору на јужној капији Европе. И сваки Србин данас могао би дићи руку и показати: „Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије.” Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Док је Европа постајала Европом, ми смо били жива и непробојна ограда њена, дивље трње око питоме руже. Данас Србија од Европе очекује да јој помогне! – нагласио је Велимировић.

Фондација Лаза Костић расписала је конкурс у беседништву за кадете са Војне академије и ВМА на тему „Они су оставили српски траг у Енглеској”. Студенти са Војне академије могу да бирају и тему „Реч може да буде убојита”, а студенти са ВМА „Реч је и лек”. Најбољи ће беседити у Лондону 2021. када је век од смрти војводе Живојина Мишића који је добио највећи енглески орден Светог Ђорђа и Светог Михаила првог реда.

Уметнички програм премијерно ће бити представљен у Стратфорду, а поновиће се у априлу 2021. у Београду и Новом Саду у години када је овај град Европска престоница културе.