Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

24.02.2017 u 15:00

Čačak traži blagoslov za „Krst patrijarha Pavla”

Čačak – Turistička organizacija Čačka uputila je molbu Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve da blagosilja korišćenje imena blaženopočivšeg pastira srpskoga u nazivu rezbarske kolonije „Krst patrijarha Pavla”. Priređivači bi bili TOČ, Narodni muzej iz Čačka i Srpska pravoslavna crkva. Direktor TOČ-a Dragomir Savić u molbi navodi da je predlog potekao od univerzitetskog profesora iz Čačka dr Draga Miloševića koji je cirkularnim pismom pokrenuo osnivanje umetničko-rezbarske kolonije „Krst patrijarha Pavla”, s planom da preraste u manifestaciju „Dani patrijarha Pavla” koja bi se održavala u Čačku. Nedaleko od ovog grada, u Prislonici pod Vujnom, svake godine se u toku Sabora frulaša Srbije već okuplja rezbarska kolonija „Pastirski štap patrijarha Pavla” čiji je utemeljivač

Srbija

22.02.2017 u 12:00

Svetska tehnika u gudurama Zlatibora

Čačak – Hidroelektrana „Beli kamen” na Crnom Rzavu ima dva agregata od 1.220 i 470 kilovata, sagrađena je u gudurama Zlatibora i nedavno puštena u rad, a njome se upravlja računarom iz stotinu kilometara udaljenog Čačka. To je samo jedna od novosti u poslu gde je ulogu investitora i graditelja, sa podizvođačima, imalo čačansko preduzeće „Elektrovat”. – Od države smo dobili dozvolu za podizanje tri elektrane na ovoj reci. Prva je, evo, sagrađena na nadmorskoj visini od 700 metara a radove na sledeće dve, na 621 odnosno 560 metara, počećemo kad bude okončan administrativni deo posla – kaže za „Politiku” Radomir Milekić, suvlasnik „Elektrovata” i sada direktor „Zlatiborskih hidroelektrana”. Pre nego što se zavrtela turbina prvog agregata bilo je potrebno sagraditi ukupno sedam

Srbija

14.02.2017 u 22:00

„Sloboda” isplatila radnicima razliku iz prošlog veka

Čačak – Kompanija „Sloboda” u Čačku sačinila je sporazum sa radnicima da im, u tri rate, isplati po 75.000 dinara na ime razlike do granske cene rada u razdoblju od 1. januara 1997. do početka 2001. godine. Prvu su dobili 26. decembra lane, treća dospeva 28. februara. – Reč je o 558 naših radnika koji su, pre potpisa, morali da se izjasne da li se slažu sa ponuđenim iznosom, ili odbijaju. Prihvatili su 75.000, bez izuzetka. Mislim da je to sasvim prihvatljivo za ljude koji su radili sve te godine i njima sledi puni iznos, manje će dobiti radnici stolarnice koja je pripojena kasnije i ljudi koji su se zaposlili u međuvremenu od te četiri godine – kaže za „Politiku” Dragan Jekić, predsednik Samostalnog sindikata „Slobode”. Ovome su prethodili dugi pregovori radničkih predstavnika i

Kultura

12.02.2017 u 21:06

„Gorski carevi” čačanska knjiga godine

Čačak – U Galeriji Narodnog muzeja u Čačku otvorena je izložba „Štampana reč 2016”, osamnaesti uzastopni pregled čačanskog izdavaštva u minuloj godini. Neznatno je siromašnija u odnosu na 2015. i obuhvata 329 knjiga i 34 serijske publikacije, koje je objavilo 57 izdavača. Autorke izložbe su Olivera Nedeljković i Tijana Bežanić, a postavku je svečano otvorila Zorica Zlatić Ivković, istoričarka umetnosti, naglasivši: – Zbližavanje sa knjigom otvara i približava nove i nedosegnute prostore, nudi odgovore na neizgovorena pitanja i postaje prijatelj u samoći. Lepota knjige je složena, sastoji se od unutarnje koja se nikad ne ogoli, ne potroši, i spoljašnje, naizgled opipljive i sagledive. Obe su međusobno uslovljene i usaglašene. Žiri godišnje nagrade za dizajn „Isailo A. Petrović”

Srbija

12.02.2017 u 14:36

Za odbranu Lučana 330 miliona

Lučani – Vlada Srbije obradovala je Dragačevce sa 330 miliona dinara. Toliko će koštati nasip, odnosno zaštitna linija koja će braniti Lučane, barutanu „Milan Blagojević”, nekoliko fabrika i selo Dljin od bujičarskih voda Bjelice. – Plan o rešenju naše dugogodišnje nevolje krenuo je odavde, iz Dljinskog polja, tokom posete premijera Vučića 10. marta prošle godine, kad su Lučani bili pod vodom. Naložio je svim službama i ministarstvima da se taj problem reši i izuzetno smo zahvalni Vladi Srbije što je načinila presedan i izdvojila 330 miliona dinara za podizanje zaštite na desnoj obali reke. Određeni su izvođači radova i očekujemo da će se otvoriti za dve sedmice – saopštila je za „Politiku” Vesna Stambolić, predsednik opštine Lučani. Ona je navela da će zaštitna linija, počev od Dljina gde

Ritam

06.02.2017 u 21:00

Nova pravila za sticanje zvanja majstora trube u Guči

Guča – Na zajedničkom zasedanju Upravnog odbora Centra za kulturu u Guči i Saborskog odbora, posvećenom pripremama za predstojeći 57. Dragačevski sabor trubača u Guči, koji će ove godine biti održan od 9. do 13. avgusta, sačinjen je predlog programa po kojem će se tokom pet dana na glavnoj pozornici nizati najbolji trubači koje Srbija danas ima. – Od prvog do poslednjeg dana program će trajati po pet sati. Osim finalnog takmičenja u subotu i nadmetanja majstora trube u nedelju, tu su i ponoćni koncert, svirka naših najboljih trubača – Dejana Petrovića, Lazarevića i Jevđića, Bobana Markovića i Ekrema Mamutovića, Veljka Ostojića. Zatim pobednika prošlogodišnjeg Sabora, finalno takmičenje mladih orkestara, koncert inostranih bandi, kao i drugi tradicionalni programski sadržaji – rekao je

Srbija

07.02.2017 u 11:10

Želja da se postane elita u armiji i društvu

Mogu li političke propovedi da usprave srpski rod na noge lagane, ima li nam napretka bez uskrsnuća privrede i jačanja odbrambenih snaga? Teško. To svedoči primer Izraela, makar bio po svemu drugome sa Srbijom neuporediv, ali ima isti broj stanovnika, oko osam miliona. Naša javnost u novije doba, uglavnom preko pojedinačnih izjava, osluškuje da li bi u nacionalni život trebalo vratiti redovno služenje vojnog roka, pa se onda starija pokolenja obavezno sete krilatice „Rado ide Srbin u vojnike”. To vreme je, izgleda, iza nas. Neka. A šta je ispred? Evo kako su Izraelci sagradili uređeno društvo, danas među deset privredno najjačih na planeti, iako su ne tako davno, 1973. na početku Jomkipurskog rata protiv Egipta i Sirije doživeli debakl, s brojnim žrtvama. Sve što se pre i kasnije

Srbija

05.02.2017 u 08:10

Pokojnici postali poslovna tajna

Čačak – Direktor Opšte bolnice u Čačku dr Radoslav Milošević pokrenuo je disciplinski postupak protiv kolege iz Službe za pneumoftiziologiju dr Aleksandra Radojevića pod sumnjom da je odao poslovnu tajnu. A tajna je broj umrlih u bolnici tokom januara. U prijavi upućenoj pravnoj službi bolnice, direktor ustanove navodi: „Molim da se pokrene disciplinski postupak radi utvrđivanja odgovornosti dr Aleksandra Radojevića zbog odavanja poslovne tajne o broju umrlih u Opštoj bolnici Čačak, 21. 1. 2017. u ’Glasu zapadne Srbije’; iznošenja neistina u pogledu rada Službe za produženo lečenje i negu – odsek palijativnog zbrinjavanja; namernog prouzrokovanja štete po ugled Opšte bolnice i zbog nepostupanja po načelima kodeksa ustanove. Disciplinski postupak sprovesti odmah”. Uz to, direktor

Društvo

03.02.2017 u 19:00

„Sloboda” obnovila bombardovanu halu površine 10.000 kvadrata

Čačak – „Sloboda” je obnovila svoju najveću halu, koju je avijacija NATO u proleće 1999. sravnila sa zemljom. Vraćena je negdašnja korisna površina od 10.000 kvadrata i sad su tu smeštene uglavnom mašine za obradu rezanjem. Savremeno opremljenu halu, u kojoj je i radnički restoran,posetio je ministar odbrane Zoran Đorđević – Bio sam ovde i ranije znam u kakvim se uslovima radilo. Potvrđeno je ono o čemu smo razgovarali sa sindikatima i u svim fabrikama odbrambene industrije – da ćemo u narednom razdoblju najviše da brinemo o radnicima i njihovoj bezbednosti. Ova fabrika to dokazuje. Uloženo je 14,8 miliona evra, od toga šest miliona u opremu koja je već tu i isto toliko u onu koja će uskoro biti dopremljena, dok je 2,8 miliona evra uloženo u građevinske radove –

Srbija

03.02.2017 u 10:20

Može li Srbin da živi od govornice

Čačak – Može li pošten Srbin da živi od govornice? Onaj što je proizvodi teško, drugi koji je koristi mnogo lakše. To je i iskustvo Zorana Rabrenovića (48) iz Čačka, koji u porodičnom preduzeću „Hrabren” godinama izrađuje stalke za oratore. Pomaže mu Lela, supruga i koleginica po struci. – Oboje smo inženjeri elektrotehnike. Ona je bila konstruktor motora za usisivače u fabrici „Sloboda aparati” odakle je otišla 2005, a ja sam radio u Tehničkom remontnom zavodu, takođe u Čačku, i napustio 2008. U međuvremenu, 2006. osnovali smo svoje preduzeće – pripoveda Zoran Rabrenović za „Politiku”. Zamisao da krenu u novi poslovni i životni program došla je, veli, tako što su preko prijatelja, koji su sarađivali sa fabrikom „Galenika klirit”, jednom prilikom saznali da taj proizvođač nema

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gvozden Otašević