Može li Srbin da živi od govornice

Čačak – Može li pošten Srbin da živi od govornice? Onaj što je proizvodi teško, drugi koji je koristi mnogo lakše.

To je i iskustvo Zorana Rabrenovića (48) iz Čačka, koji u porodičnom preduzeću „Hrabren” godinama izrađuje stalke za oratore. Pomaže mu Lela, supruga i koleginica po struci.

– Oboje smo inženjeri elektrotehnike. Ona je bila konstruktor motora za usisivače u fabrici „Sloboda aparati” odakle je otišla 2005, a ja sam radio u Tehničkom remontnom zavodu, takođe u Čačku, i napustio 2008. U međuvremenu, 2006. osnovali smo svoje preduzeće – pripoveda Zoran Rabrenović za „Politiku”.

Zamisao da krenu u novi poslovni i životni program došla je, veli, tako što su preko prijatelja, koji su sarađivali sa fabrikom „Galenika klirit”, jednom prilikom saznali da taj proizvođač nema uzdanicu u zapadnoj Srbiji, pa su tako postali komisionari – skladištari za njihove pločaste proizvode.

– Naš uspon počinje, ipak, od dana kad smo krenuli da radimo sa preduzećima „9. septembar” i „Staks tehnolodžiz” iz našeg grada, koja proizvode mašine za papirnu konfekciju i prodaju ih širom sveta. Te fabrike vladaju vrhunskom tehnologijom. Dogodilo se da ih nisu pustili na sajam u Milano, zaustavili su njihovu mašinu na carini jer je bolja i jevtinija od domaće. Za njih pravimo zaštitne maske na mašinama koje sprečavaju dodir i slične elemente, i sad znamo kako se bori, i može da se izbori na stranim tržištima. Takođe, radimo za čačanska preduzeća „PS fešn” i „Dezert”, i „Novator” iz Vape, tu blizu grada, kao i stalke za skoro sve auto-kuće, koje izlažu materijal na njima.

Kako se došlo do proizvodnje govornica?

– Prvu smo prodali Skupštini opštine u Lučanima, još dok smo bili komisionari. Prevezao sam je iz „Galenike” u Dragačevo, video o čemu je reč, i odlučio da krenem u taj posao. Drugu smo isporučili za Sabor trubača u Guči i nastavili da pravimo razne modele. Dok sam neko vreme radio u Rusiji, dobili smo i prvu porudžbinu iz inostranstva. Marketinška firma MAPA iz Podgorice, partner Demokratske partije socijalista, tražila je govornicu od Lele. Valjda su videli neku u Zagrebu, snimili i rekli: napravite nam to.

Inženjer opisuje da sad postoji takozvana Vučićeva govornica, sa pravim linijama, bez zakrivljenih. Jesenas su mu iz Tehničkog remontnog zavoda naručili upravo onu drugu, zaobljenu, kako bi na njeno čelo mogli da zakače banere i poruke, i cena je 32.000 dinara, bez poreza.

 – Do sada smo napravili više od deset govornica: za Dom kulture, DSS i opštinu u Čačku, „Sitroen” u Preljini. U vreme raznih izbora u Crnoj Gori na to tržište uputili smo pet govornica. Neobična je bila narudžbina političke partije Socijaldemokrate Crne Gore. Zahtevali su da im napravimo govornicu ali da ne bude kao DPS-ova.

Sve te predmete, govornice i stalke izrađuju od klirita, providnog i na grebanje otpornog polimera, koji se smatra zamenom za staklo, pa ga i zovu akrilik staklo.

– Stručni naziv je polimetilmetakrilat, na 105 stepeni Celzijusa se obrađuje, a na 140 topi – objašnjava Lela Rabrenović.

Klirit kupuju od „Galenike” ili, u novije vreme, iz Austrije i Poljske, uglavnom onaj debeo 10 milimetara. Reže se cnc (kompjuterska numerička kontrola) mašinom koja vredi oko 10.000 evra, sve operacije zadaju se preko računara. Snaga lasera na toj mašini je 100 vati, radna površina 130 sa 90 centimetara, a može da obrađuje klirit debljine od 1,5 do 20 milimetara.

– Isečene komade postavljamo na mašinu za termooblikovanje koja ih zakrivljuje, zatim spajamo specijalnim akrilnim lepkom, a dodaje se i prohromska cev da bi dobro izgledalo za oko. U suštini, to je rastopljeni klirit koji se steže na vazduhu. Potrebno je deset sati da bi se lepak osušio, tj. tri dana da se napravi jedna govornica. Ali, nije baš tako jednostavno jer su preduzeća u Crnoj Gori kupila deset cnc mašina za ove namene, ali su opet prinuđeni da od nas traže crteže za izradu – rekao nam je Zoran Rabrenović.