Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

21.10.2016 u 21:00

Čačanska „Prosveta” u stečaju

Čačak – Privredni sud u Čačku otvorio je postupak stečaja nad trgovinskim preduzećem „Prosveta” iz ovog grada, navodeći da je razlog „preteća nesposobnost plaćanja”. Prestanak rada predložio je, u svojstvu skupštine „Prosvete”, Nadzorni odbor Javnog preduzeća „Službeni glasnik”, koje je stopostotni vlasnik čačanskog kolektiva. U času otvaranja stečaja „Prosveta” je imala petoro zaposlenih koji nisu primili platu za osam meseci, i pet knjižara: u čačanskoj Ulici Devet Jugovića, zatim u Guči, Valjevu, Ljigu i Smederevskoj Palanci. Prvo poverilačko ročište zakazano je za 4. novembar u istom sudu. „Prosveta” je, doduše davno, bila velika kuća, sa 17 knjižara u 11 opština, štamparijom u Raškoj i više od stotinu zaposlenih. Privatizacija je obavljena 11. oktobra 2007, a kapital (66,79

Kultura

20.10.2016 u 20:37

Omaž Bogiću Risimoviću Risimu

Čačak – Povodom tri decenije od smrti slikara Bogića Risimovića Risima (Čačak 1926 – Beograd 1986) u izložbenom prostoru Umetničke galerije „Nadežda Petrović” gde je smeštena zbirka njegovih slika i crteža (Galerija „Risim”), priređen je omaž i prikazan film „Risimova plava linija” Ljubiše Ćirkovića (2011, produkcija: Umetnička galerija „Nadežda Petrović”). Filmski zapis sačinjen je kao poetsko-dokumentarna priča o životu i delu slikara, o zavičaju kao ishodištu i večitoj temi njegovog stvaralaštva. „Risimović pripada prvim pokolenjima naših školovanih slikara koji su početkom pedesetih učestvovali u stvaranju nove umetničke scene, razvijajući se i sazrevajući uporedo sa pojedinim oblicima posleratnog modernizma srpskog i jugoslovenskog slikarstva. Stvaralaštvo je

Srbija

18.10.2016 u 08:35

Zašto su propale srpske zemljoradničke zadruge

Kotraža – Najbolja zemljoradnička zadruga u Srbiji s kraja prošlog veka sad pripada zaboravu. I druga, stara hladnjača „Voćar Dragačeva”, zapremine 230 vagona, opremana između 1975. i 1978. i tada jedna od vodećih u SFRJ, prodata je nedavno u stečajnom postupku, sa 4.417 kvadrata pod krovom i 4,57 hektara zemljišta, za 27,98 miliona dinara. Kupac i jedini ponuđač je d. o. o. „Z. A. fruit” iz Valjeva i taj, tek šesti, pokušaj prodaje bio je uspešan. Prvi put, najveće stovarište voća i povrća u ovom delu Srbije oglašeno je na prodaju pre godinu dana, 12. oktobra 2015. po početnoj ceni od 68,3 miliona dinara, ali to je sada daleka prošlost. Prethodno je, takođe pre godinu dana, prodata i nova hladnjača „Voćar Dragačeva” sagrađena i dovršena 2008, pa je sada, tako, okončana priča o ponosu

Srbija

14.10.2016 u 22:05

Čileanci menjaju koren maline

Čačak – Iako su i dalje među vodećim proizvođačima maline u svetu, Čileanci su se suočili sa višegodišnjim padom ukupnog prinosa. Od rekordne 2011. godine, kada je rod u zemlji ispod Anda dostigao 50.000 tona, usledila je nizbrdica na 40.000 pa i manje od toga. – Naša roba je i dalje veoma cenjena u inostranstvu, delimično i zbog strateškog položaja na tržištu maline, jer smo vodeći proizvođač u južnoj hemisferi i time obezbeđujemo glavne isporuke Severnoj Americi u kontrasezoni, kad praktično i nemamo konkurenciju. Ali, veoma smo zabrinuti zbog malog ukupnog prinosa u Čileu, prošle i ove sezone. Zato država preduzima korake koji će za dve ili tri godine obezbediti nove zasade i veći rod – kaže za „Politiku” Antonio Domingez, predsednik Svetske organizacije proizvođača maline

Srbija

09.10.2016 u 19:00

Za pokoj tuđe i spas svoje duše

U bugarskim rovovima voda beše skoro do kolena a s neba je pristizala stalno nova susnežica, pa je teško razaznati da li sviće ili se smrkava. Ali, ni novembar 1915. na Vlasini, preteći i nemilostiv, nije slomio seljake sa Ovčara, predvođene rezervnim kapetanom Radomirom Cvijovićem, učiteljem iz Dučalovića na vrhu planine. Baš su osokolili: njihova četa je na granici minule noći i novog dana ispunila zadatak iako je, kad su ga dobili, izgledalo da im jedino čudo može pomoći. Razbila je bugarski puk. Ko od neprijatelja nije pao ničice, jeste u šake. Cvijović je u toj turobnoj pomrčini poslao patrole da izvide kako stoji bugarski položaj, ali je već prvi glasnik, vraćajući se posle petnaestak minuta, saopštio da u rovovima nema vojske. Kapetan je odmah razumeo da su Bugari, po strašnom

Kultura

04.09.2016 u 22:15

Parada Kodžija Jamamure na Animanimi

Čačak – Na desetom festivalu animiranog filma Animanima, u gradskom Domu kulture, biće prikazana 46 rada iz 23 države sa svih kontinenata, sem Afrike, i još 24 dela u programu za decu, uz niz panoramskih sadržaja. Tako domaćini predstavljaju ovu smotru elektronske umetnosti koja se, evo, odomaćila u Čačku, pa će festival od 7. do 11. septembra poneti naziv desetog, jubilarnog. Prvo umetničko ime ovog događaja jeste Kodži Jamamura, režiser iz Japana, koji je sa svojim avangardnim dostignućem „Satijeva parada” predstavljen nedavno u francuskom Anesiju, gde je centar sveta za ovu vrstu filma. Umetnički direktor festivala u Čačku Milen Alempijević navodi da su dolazak profesora sa Tokijskog univerziteta umetnosti pomogli japanska ambasada i jedna donatorska kuća. U toku festivala kroz

Srbija

31.08.2016 u 22:00

Večiti Dragačevac Šandor Farkaš

Guča – Opraštajući se od ovog sveta, Šandor Farkaš (1956–2014) zapovedio je da njegov pepeo bude rasut u Guči. Poslednja želja se ne odbija i zato će auto-mehaničar iz Komla na jugu Mađarske, po svojoj završnoj adresi, zauvek ostati Dragačevac. Prah zaljubljenika Guče razvejan je Bjelicom, pa je tako dobio parče nove otadžbine, Srbije, i malu spomen-ploču u glavnom sokaku sela ispisanu na mađarskom, srpskom i engleskom: „Zauvek sa vama”. Taj beleg postavljen je u zapadnom zidu dvorišta Slobodana B. Slavkovića (63), na izmaku glavnog gučkog sokaka kojim se putuje od Čačka ka Ivanjici. U jednom od dana 56. Dragačevskog sabora trubača, onomad, i u tom senovitom ćošku, zatekli smo se sa Šandorovim prijateljima

Kultura

29.08.2016 u 20:00

Srpski narod je bistriji od njegovih elita

Čačak – Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Vladimir Kostić otvorio je u Čačku izložbu radova velikih srpskih slikara, živih i minulih, poručujući u slovu da će posetioci, zapravo, videti čudo o mučnom putu približavanja Srbije Evropi i svetu. – Bojim se da u Srbiji ovog trenutka postoji neka vrsta radikalnog nepoznavanja sopstvene tradicije i istorijskog nasleđa, ali, dozvolićete, i aktuelnih političkih vrednosti. Nevolja je što mi nemamo kulturnu i civilizacijsku liniju, već se kod nje javljaju tragični prekidi – kazao je predsednik SANU na otvaranju. Povodi za postavku „Umetnička zbirka SANU – likovni umetnici akademici” jesu 175 godina od osnivanja naše nacionalne Akademije i 64 godine postojanja i rada Narodnog muzeja u Čačku. Izložena su dela članova SANU iz

Srbija

28.08.2016 u 21:05

Grujović traži ruski pasoš

Čačak – Vojnički podvižnik današnje Srbije, jedan od najvećih, Dragomir Grujović (55) iz Čačka, zatražio je državljanstvo Ruske Federacije. Prošle sedmice u ambasadi RF u Beogradu predao je pismo naslovljeno na šefa ruskog poslanstva u našem glavnom gradu, Aleksandru Vasiljeviču Čepurinu, moleći da postane državljanin RF, gde ističe da se prvi put ekselenciji obraća ovim povodom i daje reč da će, ukoliko se to prihvati, „biti odan i služiti novoj otadžbini, Ruskoj Federaciji, isto kao i svojoj Republici Srbiji, za koju je uvek spreman da da svoj život”. Kapetan objašnjava da ga vlasti Republike Slovenije gone zbog navodno počinjenog ratnog zločina, da mu je Okružni sud u Novom Mestu 16. septembra 1997. godine odredio pritvor (u odsustvu) i za njim raspisao međunarodnu poternicu

Ekonomija

26.08.2016 u 20:05

Morava nije Misisipi

Čačak – Gradonačelnik Čačka Milun Todorović saopštio je juče za „Politiku” da je otvaranje obilaznice, preprečene na kraju maja zbog obnove, najavljeno za 20. septembar. To je treće obećanje graditelja i finansijera radova, jer se počelo sa 1. avgustom, pa je rok produžen za 20 dana, ali i od tog popusta ne beše ništa. Kad će, zbilja, da bude otvoren drum koji od Preljine, oko Čačka, vodi putnike, robu i vozila ka Požegi i Užicu i otuda? Umesto izjave, Todorović je telefonom pozvao direktora JP „Putevi Srbije”, Zorana Drobnjaka i od njega zatražio taj podatak, pa smo čuli šta Drobnjak veli: „Dvadesetog septembra. U međuvremenu, mnogi Čačani, najčešće pešaci bez vozačkih dozvola koji se kreću trotoarima, postali su samilosni obaveštajni biro za vozače. Zbog zatvorene obilaznice

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gvozden Otašević