Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

14.04.2022 u 16:19

Jezero Perućac čistili od smeća koje dolazi iz gornjeg toka Drine

Perućac. – Prolećna akcija čišćenja jezera Perućac, kojom se uklanja otpad nakupljen u ovoj vodoakumulaciji HE „Bajina Bašta” na Drini, obavljena je juče u saradnji Nacionalnog parka „Tara” sa TO „Tara-Drina”, JKP „12.septembar” i turističkom agencijom „Tara turs”, kao jedna od aktivnosti u obeležavanju Dana zaštite prirode. – Sakuplja se i odnosi otpad koji je tokom zime u jezero stizao iz gornjeg toka Drine, a zadržavao se u rukavcima. Svakog proleća ovu akciju organizujemo kako bi jezero bilo čistije i spremno za sezonu plovidbe turističkim brodom kao i za kupanje. Prošle godine je u akciji sakupljeno 500 džakova smeća, i ove će biti najmanje toliko – rekao nam je tokom radova Siniša Spasojević iz TO „Tara-Drina”.

Društvo

14.04.2022 u 12:57

Škola u Rači postaje Muzej ćirilice

Bajina Bašta. – Ćirilici poslednjih godina u Bajinoj Bašti poklanjaju osobitu pažnju. U lokalnoj skupštini 2019. usvojena je Deklaracija o zaštiti i negovanju ćirilice, pa osnovano Radno telo za predlaganje i praćenje mera u zaštiti ovog pisma. Potom je utemeljena manifestacija „Ćirilična baština”, koju ovde redovno održavaju krajem maja, a upravo se u centru varoši oprema jedinstveni Park ćirilice. Sada je u pripremi još veći poduhvat – izgradnja Muzeja ćirilice u obližnjoj Rači nadomak istoimenog manastira, što Bajinobaštani smatraju poslom od nacionalnog značaja. Za budući Muzej ćirilice odabrali su zgradu stare škole u Rači (pored puta Bajina Bašta-manastir Rača), koja je odavno bez đaka, a u vlasništvu je opštine. Građevina je pogodna za pretvaranje u muzej, tu je i prostrano

Društvo

14.04.2022 u 12:50

Vlasnik rudnika iz Arizone hiljadama stabala šljiva oživeo zavičaj

Gorjani kod Užica – U brdima sela Gorjani, iznad magistrale između Užica i Požege, bilo je živo minulih dana u domaćinstvu Bosiljčića. Spremalo se 1.000 flaša domaće rakije (ima tu stare i 15 godina) za prvi izlazak na tržište i za predstavljanje na Sajmu turizma u Beogradu. Posao je nadgledao gazda domaćinstva Radomir Rej Bosiljčić (64), koji je za ovu priliku doputovao iz Amerike, gde živi već četiri decenije. Rođen je u brdima Gorjana, ostvario američki san, ali nije dopustio da mu zavičaj propada. Uredio je nekad zapušteno domaćinstvo, podigao veliki kameni zamak i druge građevine, napravio savremenu destileriju, zasadio šljivik sa 5.500 stabala. Kaže da već ima rakije „u starenju” da napuni 70.000 boca. Uskoro će i na evropske sajmove, a dogodine na američko tržište, u

Društvo

06.04.2022 u 13:50

Švajcarska pomoć za očuvanje srpskih šuma

Užice. – Projekat „Šuma za šume – vlast za građane”, koji sprovodi Udruženje vlasnika privatnih šuma „Bor” iz Užica (s trajanjem do februara 2023), dobio je švajcarsku podršku. Dodeljena mu je subvencija od projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo ACT”, koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Tako se i van naših granica pročuo poduhvat užičkog udruženja „Bor” osmišljen s namerom, kako piše u saopštenju koje je potpisala menadžerka projekta Jasmina Dizdarević, da doprinese namenskom i transparentnom trošenju sredstava budžetskog fonda za šume u opštinama Zlatiborskog okruga. A ovo je jedan od najšumovitijih regiona Srbije u kome je pod šumama 45 odsto teritorije, s tim što polovinu čine privatne šume. – U toku projekta planirane su akcije javnog zagovaranja

Srbija

04.04.2022 u 19:23

Duhovni svetionik u Dubu

Dub – Na nevelikoj zaravni opasanoj šumom, iznad bajinobaštanskog sela Duba, sklonjena od glavnog puta i pogleda, broji stoleća crkva brvnara. Vredan spomenik narodnog neimarstva, delo graditelja Osaćana, podignuta u doba turske vladavine našim prostorima. A nedoumica je kada – prema nekim zapisima 1828. godine, prema drugim još ranije, krajem 18. veka. – Ovu nedoumicu delimično rešava spisak novosagrađenih hramova u knežinama koje je knez Miloš tražio od starešina nahija. U izveštaju dostavljenom knezu 1832. zapisano je da je u Sokolskoj nahiji Hram Svetog Vaznesenja Hristovog u Dubu podignut 1792. Ako pretpostavimo da ova crkva nije stradala u ustaničkim borbama početkom 19. veka, o čemu nema pisanih tragova, onda je izvesno da je ta „mala od drveta načinjena cerkva” ona koju je

Kultura

04.04.2022 u 07:57

„Interakcija” dobila i švajcarsku podršku

Požega – Vlada Švajcarske daje podršku partnerskom projektu „Interakcija 2022”, poznatom po međunarodnom studentskom filmskom kampu koji svakog leta već deceniju i po na području Požege, Užica i Čačka okuplja mlade filmadžije iz sveta u snimanju dokumentaraca i drugim programima. Ovde snimljeni dokumentarni filmovi učestvovali su na mnogim festivalima, pronoseći svetom zanimljive priče i slike o našim ljudima i životnim temama. Partnerski projekat „Interakcija 2022”, čiji je nosilac požeški NFC „Filmart”, realizuje se u zapadnoj Srbiji u cilju afirmacije kratkometražnog dokumentarnog filma kao sredstva koje doprinosi razvoju publike, interkulturalnoj osetljivosti i decentralizaciji kulture. Partneri „Filmartu” na projektu su Centar za razvoj audio-vizuelnih medija „Kinokult” iz Čačka,

Društvo

01.04.2022 u 17:41

Na „Šarganskoj osmici” ponovo saobraća „Nostalgija”

Mokra Gora. – Prepodnevnim polaskom voza „Nostalgija”, u čijim vagonima se vozilo 110 putnika, počela je juče sezona na uskoj muzejsko-turističkoj pruzi „Šarganska osmica”, redovnom linijom Mokra Gora ‒ Šargan Vitasi ‒ Mokra Gora. Dva polaska biće svakodnevno do 31. oktobra (10.30 i 13.30), tokom leta i treći redovan (16.10), a po potrebi i vanredne vožnje. Cena vozne karte je nepromenjena: 1.000 dinara za odrasle, 500 za decu. Prvi ovosezonski voz ispunili su putnici iz Srbije, a već u popodnevnoj vožnji bilo je i stranaca. Za period koji predstoji ima najava dolazaka inostranih grupa (uz domaće koje preovladavaju): zna se za sada da će redovni biti ljubitelji železnica iz Poljske, a „Osmici” su uvek verni i iz drugih država. U Muzejsko-turističkom kompleksu „Šarganska osmica” kažu

Društvo

22.03.2022 u 17:48

Čuvari malina od grada nezadovoljni primanjima

Ivanjica – Malinari ivanjičkog i ariljskog kraja, vodećeg srpskog malinogorja, od crvenog zlata, lane plaćanog po odličnoj ceni, unosnu zaradu očekuju i u ovogodišnjoj berbi. A malinjake valja sačuvati od vremenskih nepogoda i tu je uloga protivgradne zaštite, kao i kod drugih useva, i te kako važna. Ipak, ima problema u ovom poslu na koje su ukazali ivanjički protivgradni strelci, i žene i muškarci, u nedavnom razgovoru s rukovodstvom opštine Ivanjica. U tom brdovitom kraju preko 40 strelaca dejstvuje sa 22 protivgradne stanice. Oni se, pre svega, žale na skromne naknade za rad koje dobijaju od države. – Dok nam opština Ivanjica mesečno plaća po 12.000, država daje svega po 4.000 dinara – požalili su se okupljeni strelci i najavili da će na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede

Društvo

21.03.2022 u 21:51

„Miroslavljevo jevanđelje” sačuvano u manastiru Rača

Najznačajniji ćirilički spomenika srpske pismenosti (Foto: A. Vasiljević Bajina Bašta – Bezmalo sedam i po vekova u nedrima planine Tare traje manastir Rača, nekad rušen obešću zavojevača, pa dobročinstvima neimara obnavljan iz pepela. Zanavek je upamćen kao središte Račanske prepisivačke škole, naše srednjovekovne pismenosti, koja je zaslugom kaluđera Račana (mnogi su posvećeno prepisivali crkvene knjige) ovde dugo zračila i potom se u seobama iz ovog dela Podrinja prenosila sve do Sent Andreje. U svetloj prošlosti ovog hrama, podignutog 1276. kao zadužbina kralja Dragutina, mnoštvo je važnih dešavanja. Ali jedno značajno, iz novijeg doba, pominje se nedovoljno. Reč je o ključnoj ulozi manastira Rača tokom burnih godina Drugog svetskog rata u čuvanju

Društvo

19.03.2022 u 10:56

Stanka i Stojka po petoricu sinova u rat ispratile

„Poput Spartanki” nazvano je jedno poglavlje knjige „Godine stradanja i bola” autora Milisava R. Đenića, u kome se opisuju sudbine majki srpskih ratnika u Velikom ratu. „Kad je Spartanka ispraćala sina u rat predala mu je štit i rekla: – S njim ili na njemu! Kad joj je glasnik javio da joj je sin poginuo, umesto da se interesuje kako i gde je stradao, pitala je: – A jesmo li pobedili?”, piše Đenić o tradiciji antičke Sparte gde su državni interesi stavljani ispred ličnih, pa predočava da su tokom Velikog rata neke slične izjave majki zabeležene i na Zlatiboru. „Pojedine majke prilikom ispraćaja sinova u rat ponele su se poput nekadašnjih Spartanki, ali odmah treba naglasiti da su to bili samo sporadični slučajevi, a ne deo tradicije. Pričaju ljudi, a mnogi potvrđuju, da su dve udovice, dve

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović