Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

14.04.2022 у 16:19

Језеро Перућац чистили од смећа које долази из горњег тока Дрине

Перућац. – Пролећна акција чишћења језера Перућац, којом се уклања отпад накупљен у овој водоакумулацији ХЕ „Бајина Башта” на Дрини, обављена је јуче у сарадњи Националног парка „Тара” са ТО „Тара-Дрина”, ЈКП „12.септембар” и туристичком агенцијом „Тара турс”, као једна од активности у обележавању Дана заштите природе. – Сакупља се и односи отпад који је током зиме у језеро стизао из горњег тока Дрине, а задржавао се у рукавцима. Сваког пролећа ову акцију организујемо како би језеро било чистије и спремно за сезону пловидбе туристичким бродом као и за купање. Прошле године је у акцији сакупљено 500 џакова смећа, и ове ће бити најмање толико – рекао нам је током радова Синиша Спасојевић из ТО „Тара-Дрина”.

Друштво

14.04.2022 у 12:57

Школа у Рачи постаје Музеј ћирилице

Бајина Башта. – Ћирилици последњих година у Бајиној Башти поклањају особиту пажњу. У локалној скупштини 2019. усвојена је Декларација о заштити и неговању ћирилице, па основано Радно тело за предлагање и праћење мера у заштити овог писма. Потом је утемељена манифестација „Ћирилична баштина”, коју овде редовно одржавају крајем маја, а управо се у центру вароши опрема јединствени Парк ћирилице. Сада је у припреми још већи подухват – изградња Музеја ћирилице у оближњој Рачи надомак истоименог манастира, што Бајинобаштани сматрају послом од националног значаја. За будући Музеј ћирилице одабрали су зграду старе школе у Рачи (поред пута Бајина Башта-манастир Рача), која је одавно без ђака, а у власништву је општине. Грађевина је погодна за претварање у музеј, ту је и пространо двориште где

Друштво

14.04.2022 у 12:50

Власник рудника из Аризоне хиљадама стабала шљива оживео завичај

Горјани код Ужица – У брдима села Горјани, изнад магистрале између Ужица и Пожеге, било је живо минулих дана у домаћинству Босиљчића. Спремало се 1.000 флаша домаће ракије (има ту старе и 15 година) за први излазак на тржиште и за представљање на Сајму туризма у Београду. Посао је надгледао газда домаћинства Радомир Реј Босиљчић (64), који је за ову прилику допутовао из Америке, где живи већ четири деценије. Рођен је у брдима Горјана, остварио амерички сан, али није допустио да му завичај пропада. Уредио је некад запуштено домаћинство, подигао велики камени замак и друге грађевине, направио савремену дестилерију, засадио шљивик са 5.500 стабала. Каже да већ има ракије „у старењу” да напуни 70.000 боца. Ускоро ће и на европске сајмове, а догодине на америчко тржиште, у

Друштво

06.04.2022 у 13:50

Швајцарска помоћ за очување српских шума

Ужице. – Пројекат „Шума за шуме – власт за грађане”, који спроводи Удружење власника приватних шума „Бор” из Ужица (с трајањем до фебруара 2023), добио је швајцарску подршку. Додељена му је субвенција од пројекта „Заједно за активно грађанско друштво АЦТ”, који финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу. Тако се и ван наших граница прочуо подухват ужичког удружења „Бор” осмишљен с намером, како пише у саопштењу које је потписала менаџерка пројекта Јасмина Диздаревић, да допринесе наменском и транспарентном трошењу средстава буџетског фонда за шуме у општинама Златиборског округа. А ово је један од најшумовитијих региона Србије у коме је под шумама 45 одсто територије, с тим што половину чине приватне шуме. – У току пројекта планиране су акције јавног заговарања којима

Србија

04.04.2022 у 19:23

Духовни светионик у Дубу

Дуб – На невеликој заравни опасаној шумом, изнад бајинобаштанског села Дуба, склоњена од главног пута и погледа, броји столећа црква брвнара. Вредан споменик народног неимарства, дело градитеља Осаћана, подигнута у доба турске владавине нашим просторима. А недоумица је када – према неким записима 1828. године, према другим још раније, крајем 18. века. – Ову недоумицу делимично решава списак новосаграђених храмова у кнежинама које је кнез Милош тражио од старешина нахија. У извештају достављеном кнезу 1832. записано је да је у Соколској нахији Храм Светог Вазнесења Христовог у Дубу подигнут 1792. Ако претпоставимо да ова црква није страдала у устаничким борбама почетком 19. века, о чему нема писаних трагова, онда је извесно да је та „мала од дрвета начињена церква” она коју је 1826.

Култура

04.04.2022 у 07:57

„Интеракција” добила и швајцарску подршку

Пожега – Влада Швајцарске даје подршку партнерском пројекту „Интеракција 2022”, познатом по међународном студентском филмском кампу који сваког лета већ деценију и по на подручју Пожеге, Ужица и Чачка окупља младе филмаџије из света у снимању документараца и другим програмима. Овде снимљени документарни филмови учествовали су на многим фестивалима, проносећи светом занимљиве приче и слике о нашим људима и животним темама. Партнерски пројекат „Интеракција 2022”, чији је носилац пожешки НФЦ „Филмарт”, реализује се у западној Србији у циљу афирмације краткометражног документарног филма као средства које доприноси развоју публике, интеркултуралној осетљивости и децентрализацији културе. Партнери „Филмарту” на пројекту су Центар за развој аудио-визуелних медија „Кинокулт” из Чачка, Пословни

Друштво

01.04.2022 у 17:41

На „Шарганској осмици” поново саобраћа „Носталгија”

Мокра Гора. – Преподневним поласком воза „Носталгија”, у чијим вагонима се возило 110 путника, почела је јуче сезона на уској музејско-туристичкој прузи „Шарганска осмица”, редовном линијом Мокра Гора ‒ Шарган Витаси ‒ Мокра Гора. Два поласка биће свакодневно до 31. октобра (10.30 и 13.30), током лета и трећи редован (16.10), а по потреби и ванредне вожње. Цена возне карте је непромењена: 1.000 динара за одрасле, 500 за децу. Први овосезонски воз испунили су путници из Србије, а већ у поподневној вожњи било је и странаца. За период који предстоји има најава долазака иностраних група (уз домаће које преовладавају): зна се за сада да ће редовни бити љубитељи железница из Пољске, а „Осмици” су увек верни и из других држава. У Музејско-туристичком комплексу „Шарганска осмица” кажу да су

Друштво

22.03.2022 у 17:48

Чувари малина од града незадовољни примањима

Ивањица – Малинари ивањичког и ариљског краја, водећег српског малиногорја, од црвеног злата, лане плаћаног по одличној цени, уносну зараду очекују и у овогодишњој берби. А малињаке ваља сачувати од временских непогода и ту је улога противградне заштите, као и код других усева, и те како важна. Ипак, има проблема у овом послу на које су указали ивањички противградни стрелци, и жене и мушкарци, у недавном разговору с руководством општине Ивањица. У том брдовитом крају преко 40 стрелаца дејствује са 22 противградне станице. Они се, пре свега, жале на скромне накнаде за рад које добијају од државе. – Док нам општина Ивањица месечно плаћа по 12.000, држава даје свега по 4.000 динара – пожалили су се окупљени стрелци и најавили да ће на састанку у Министарству пољопривреде покушати да се

Друштво

21.03.2022 у 21:51

„Мирослављево јеванђеље” сачувано у манастиру Рача

Најзначајнији ћирилички споменика српске писмености (Фото: А. Васиљевић Бајина Башта – Безмало седам и по векова у недрима планине Таре траје манастир Рача, некад рушен обешћу завојевача, па доброчинствима неимара обнављан из пепела. Занавек је упамћен као средиште Рачанске преписивачке школе, наше средњовековне писмености, која је заслугом калуђера Рачана (многи су посвећено преписивали црквене књиге) овде дуго зрачила и потом се у сеобама из овог дела Подриња преносила све до Сент Андреје. У светлој прошлости овог храма, подигнутог 1276. као задужбина краља Драгутина, мноштво је важних дешавања. Али једно значајно, из новијег доба, помиње се недовољно. Реч је о кључној улози манастира Рача током бурних година Другог светског рата у чувању

Друштво

19.03.2022 у 10:56

Станка и Стојка по петорицу синова у рат испратиле

„Попут Спартанки” названо је једно поглавље књиге „Године страдања и бола” аутора Милисава Р. Ђенића, у коме се описују судбине мајки српских ратника у Великом рату. „Кад је Спартанка испраћала сина у рат предала му је штит и рекла: – С њим или на њему! Кад јој је гласник јавио да јој је син погинуо, уместо да се интересује како и где је страдао, питала је: – А јесмо ли победили?”, пише Ђенић о традицији античке Спарте где су државни интереси стављани испред личних, па предочава да су током Великог рата неке сличне изјаве мајки забележене и на Златибору. „Поједине мајке приликом испраћаја синова у рат понеле су се попут некадашњих Спартанки, али одмах треба нагласити да су то били само спорадични случајеви, а не део традиције. Причају људи, а многи потврђују, да су две удовице, две

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

15.06.2026 у 17:51

ЕУ подржала стратегију ЕИБ с већим улагањима у енергетику, технологију и одбрану

15.06.2026 у 17:43

Блокадери се размећу лажним истраживањима

15.06.2026 у 17:42

Немачки кошаркаш Ник Вајлер-Баб напустио Ефес

15.06.2026 у 17:34

У израелском нападу на север Газе погинуле две особе

15.06.2026 у 17:32

Акције СпејсЕкса скочиле за још 6,0 одсто након рекордног ИПО

15.06.2026 у 17:32

Хиландарско братство није било обавештено о доласку ректора Ђокића