Школа у Рачи постаје Музеј ћирилице

Бајина Башта. – Ћирилици последњих година у Бајиној Башти поклањају особиту пажњу. У локалној скупштини 2019. усвојена је Декларација о заштити и неговању ћирилице, па основано Радно тело за предлагање и праћење мера у заштити овог писма. Потом је утемељена манифестација „Ћирилична баштина”, коју овде редовно одржавају крајем маја, а управо се у центру вароши опрема јединствени Парк ћирилице. Сада је у припреми још већи подухват – изградња Музеја ћирилице у оближњој Рачи надомак истоименог манастира, што Бајинобаштани сматрају послом од националног значаја.

За будући Музеј ћирилице одабрали су зграду старе школе у Рачи (поред пута Бајина Башта-манастир Рача), која је одавно без ђака, а у власништву је општине. Грађевина је погодна за претварање у музеј, ту је и пространо двориште где се може направити амфитеатар и друго што треба за презентације. Оснивач и организатор „Ћириличне баштине”, Синиша Спасојевић каже за наш лист да је општина Бајина Башта у буџету за ову годину определила средства за израду пројекта реконструкције школе у Рачи и њеног претварања у Музеј ћирилице.

– Процедура јавне набавке је завршена, посао је добио архитектонски студио из Београда и сада се налазимо у фази израде пројекта. По његовом завршетку и обезбеђивању средстава кренућемо у радове на објекту и партерном уређењу. Потом следи набавка опреме за Музеј ћирилице. Очекујемо и помоћ државе, сматрамо да је ово подухват од националног значаја – каже Спасојевић, уверен да се Бајина Башта исказује као водећа општина по напорима за очување ћирилице и доприносу да се питање њеног статуса у нашем друштву стави у први план.

Ове активности, додаје, своју основу црпе из историјског значаја оближњег манастира Рача и улоге чувене Рачанске преписивачке школе (формиране у другој половини 16. века), у очувању српског језика и писма у времену ропства под Османлијама. – Рача је тада, након што су Турци уништили српске штампарије, са преписивачком школом постала „српски универзитет” где су најученији људи тог доба живели, ширили писменост и умножавали и украшавали књиге. Евлија Челебија пише 1630. да је скрипторија у Рачи имала 300 калуђера преписивача које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа, а у обезбеђењу било око 200 стражара. Након велике сеобе Срба Рачани су на северу, све до Сент Андреје, стварали основу српске азбуке и књижевности у новом веку. А током Другог светског рата у манастиру Рача сачувано је Мирослављево јеванђеље, најзначајнија српска рукописна књига – подсећа Синиша Спасојевић.

Сада у раду на очувању ћирилице општина Бајина Башта жели да систематично повеже причу о почецима нашег писма, Рачанској преписивачкој школи, забранама кроз историју, изазовима и примени у овом времену... Музеј у Рачи, где ће бити стална поставка о историјату ћирилице и дометима Рачанске школе, треба да покреће и усмерава истраживања српског језика и писма. Ту ће се организовати радионице о ћирилици и разноврсни програми за посетиоце, музеј ће чувати, проучавати, документовати ћириличку грађу, збирке везане за историју српског језика и писма. – Поред културног значаја, очекујемо да Музеј ћирилице има велики туристички потенцијал и добру посећеност. Налази се на атрактивном месту у близини манастира Рача и Националног парка „Тара”, стећака који су на листи Унеска, реке Дрине, близу границе са Републиком Српском – истиче наш саговорник и помиње да Бајинобаштанима важна помоћ у оснивању Музеја ћирилице стиже од директора Историјског архива из Ужица Жељка Марковића, који је члан Националног савета за културу.

Будући да од почетка подржава активности општине Бајина Башта на зашити и неговању нашег писма, Марковић је у Националном савету за културу покренуо иницијативу да у годишњи програм уђе предлог за оснивање Музеја ћирилице, који су чланови савета прихватили. – Замисао је да општина Бајина Башта обезбеди средства за припрему почетка рада музеја у Рачи, а да држава буде његов оснивач, даје сагланост на програме рада и финансира музејске програме и запослени кадар. Тиме желимо да обезбедимо трајност и квалитет у раду те установе. У наредном периоду с таквим предлогом савет ће изаћи пред Владу Србије, од које очекујемо да га прихвати. Радује ме што је предложено оснивање Музеја ћирилице наишло на одобравање свих чланова Националног савета за културу, посебно академика Злате Бојовић која је члан тима за израду поменутог предлога – каже за „Политику” Жељко Марковић.