Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Društvo

16.07.2021 u 12:34

Borba sa šumskim požarima u brdima iznad Priboja

Priboj – Već treći dan gore četinari i nisko rastinje u brdima iznad Priboja kod Crnog vrha i u blizini novovaroškog sela Rutoši, a vatrogascima nije lako da pod kontrolu stave vatrenu stihiju. U gašenju im pomažu i radnici JP „Srbijašume”, ali vetar raspiruje šumske požare. Za sada domaćinstva u ovom kraju nisu ugrožena. Počelo je, kažu ovde, kad je grom udario i zapalio drveće na Crnom vrhu, da bi zatim vatra postepeno krenula da se širi. Letnja žega i snažan vetar u planini tome su pogodovali. Lokalni mediji javljaju da je zahvaćeno više od 100 hektara zemljišta, te da požare na ovom teško pristupačnom terenu gase vatrogasne ekipe iz ovog kraja: Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Novog Pazara. One su privremeno uspele da zaustave širenje vatre, ali se pri gorenju

Društvo

16.07.2021 u 09:02

Dani regate s provodom na vodi i kopnu

Bajina Bašta. – Varoš kraj Drine od srede 14. jula domaćin je četvorodnevne 27. „Drinske regate” (prošlogodišnje nije bilo zbog pandemije), čiji se sadržaji održavaju i u Perućcu i Rači. Na vodi i kopnu, s poznatim izvođačima na muzičkoj sceni, a u središtu je subotnji događaj: zabavno-rekreativna plovidba Drinom od Perućca do Rogačice, koja okuplja desetine hiljada ljubitelja provoda na reci i najraznovrsnija plovila. Bajinobaštanska „Drinska regata” važi za našu najmasovniju manifestaciju na vodi. Spojila je vekovnu tradiciju drinskih splavara (koji su nekad sa Tare ka gradovima Drinom spuštali drvenu građu) sa ljubavlju savremenog čoveka prema plovidbi, zabavi i rekreaciji na čistoj vodi. Zato na startu svake regate u Perućcu sve vri od mnoštva poklonika reke, koji niz Drinu

Društvo

14.07.2021 u 08:46

Dva života u dva veka crkve u Subjelu

Subjel – Iz nevelikog Subjela u kosjerićkim brdima putevi vode na tri strane: ka Kosjeriću, Ježevici i Divčibarama. Sada u ovom selu nema ni 200 žitelja (nekad je bilo bezmalo tri puta više), a znano je i pominjano. Kao značajno i prosvećeno u 19. veku, kao zavičaj brata i sestre Sretena Marića i Lize Marić Križanić u 20. stoleću, a u ovom milenijumu – kao selo sa bronzanom bistom Draže Mihailovića i „Čičinim vajatom”. Poglede u Subjelu privlači zdanje seoske crkve posvećene Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, novije gradnje. Lepo je uređena, sva u zelenilu i cveću, ponos sela. Na to je pre dve godine, služivši u njoj liturgiju, ukazao i episkop žički Justin, rekavši da je subjelska crkva uređena kao najlepše gradske bogomolje. Ovakav njen savremeni lik, ipak, ne gura u zaborav dva

Društvo

13.07.2021 u 11:57

Otpad sa deponija – gorivo za cementare

Užice – Da se reciklirani otpad u Srbiji koristi kao gorivo u industriji cementa, moglo se početkom godine pročitati na sajtu grada Užica. Taj tekst objavljen je povodom prekograničnog projekta uspostavljanja primarne selekcije otpada u prigradskim naseljima Užica i Tuzle. Prikupljeno je u tom projektu više stotina tona otpada iz nekoliko hiljada domaćinstava. Na tržištu reciklažnih sirovina završilo je 39 odsto, a ostalo je usmereno u cementnu industriju kao alternativno gorivo. Novim energetskim mogućnostima bavi se i projekat „Od otpada ka energiji za cementnu industriju zapadnog Balkana”, koji je nedavno predstavljen u Užicu, gradu koji ima savremenu deponija „Duboko” s pogonom za reciklažu. Projekat finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj

Društvo

11.07.2021 u 14:55

Priča iz Velikog rata: Stranci užasnuti zlodelima okupatora

Povukao se poražen krajem 1914. austrougarski okupator u neredu ka reci Drini. Ostavljajući za sobom pričinjena zlodela, pustoš, razorene građevine... Takve varvarske prizore kojima su i stranci, idući uz srpsku vojsku, bili užasnuti (o čemu piše časopis užičkog arhiva „Istorijska baština” u broju objavljenom 2014. povodom veka Velikog rata). Džon Rid, američki reporter koji je prisustvovao svim većim operacijama srpske vojske, zabeležio je pojedine strahote kojima je bilo izloženo nedužno stanovništvo: – Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i

Društvo

07.07.2021 u 11:52

Puk vodio preko Sibira, Mandžurije i Sueca do Soluna

U ovo doba zaborav je nezasluženo pao na srpskog oficira i ratnog komandanta Velibora N. Trebinjca (1878–1922). On je junački vojevao i jedinice do pobeda vodio u krvavim borbama Velikog rata, boreći se protiv neprijatelja tih ratnih godina i na tlu Srbije, daleke Rusije i na Solunskom frontu. Pročulo se to tada, pa je ratno ordenje dostojno krasilo grudi hrabrog pukovnika Trebinjca: dve Karađorđeve zvezde i dva Bela orla, kao i odlikovanja drugih država – rusko, persijsko, rumunsko, englesko, čehoslovačko, crnogorsko. „Prema sebi lično Velibor je bio neumoljivo strog, ali je i od potčinjenih tražio službu na prvom mestu. Istina, za potčinjene je to bilo veoma teško, ali videći svud i svagda svog komandanta pred sobom, niti se roptalo, niti se čak osuđivalo. I u Rusiji i na Solunskom frontu

Društvo

30.06.2021 u 10:01

Novac od posečenih šuma iskoristiti za nove šume

Užice – Za svaki kubni metar posečenog drveta vlasnici privatnih šuma plaćaju taksu koja se sliva u budžetski fond za šume. Iz njega 30 odsto pripada budžetu lokalne samouprave u kojoj se šuma nalazi. Ali novac prikupljen na ovaj način najčešće se ne koristi za unapređenje stanja šuma ili potrebe sela (što je zakonom predviđeno), već za druge namene. Na ovo ukazuje Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika”, koja deluje na području Zlatiborskog okruga, jednog od naših najšumovitijih regiona (pod šumama je 45 odsto teritorije okruga, polovina od njih su privatne šume). U asocijaciji su nedavno, u saradnji sa USAID-om i Beogradskom otvorenom školom, započeli kampanju javnog zagovaranja ove važne teme koja se tiče finansiranja zaštite životne sredine. Tako će u okviru

Društvo

27.06.2021 u 13:19

Logoraške muke dopisnika „Politike”

Godine surove Drugog svetskog rata, a užički učitelj i novinar Miodrag Vergović (1893–1967), rezervni pešadijski major, dopao je s drugim jugoslovenskim oficirima zarobljeničkih logora u Nemačkoj. Prebacuju ih iz jednog u drugi, muče glađu, lome psihički u barakama ograđenim visokom žicom. Izmučeni dugim izgladnjavanjem postaju kost i koža. „Lager pritište još veća beda. Posni čorbuljak i osmina hleba bili su uvod u nacističko izgladnjivanje. Dani krenuše još bodljikavijim stazama nacističke torture. Nikud dalje iz žice... Počelo je sređivanje zarobljeničkih kartona. Popis se obavljao po barakama, fotografisani su svi oficiri s numerama prislonjenim na grudima. Zatim se merila težina. Rezultati su bili poražavajući, većina oficira imala je od 40 do 50 kilograma. Živi kosturi”, pisao je Vergović u

Društvo

26.06.2021 u 20:50

Puk vodio preko Sibira, Mandžurije i Sueca do Soluna

U ovo doba zaborav je nezasluženo pao na srpskog oficira i ratnog komandanta Velibora N. Trebinjca (1878–1922). On je junački vojevao i jedinice do pobeda vodio u krvavim borbama Velikog rata, boreći se protiv neprijatelja tih ratnih godina i na tlu Srbije, daleke Rusije i na Solunskom frontu. Pročulo se to tada, pa je ratno ordenje dostojno krasilo grudi hrabrog pukovnika Trebinjca: dve Karađorđeve zvezde i dva Bela orla, kao i odlikovanja drugih država – rusko, persijsko, rumunsko, englesko, čehoslovačko, crnogorsko. „Prema sebi lično Velibor je bio neumoljivo strog, ali je i od potčinjenih tražio službu na prvom mestu. Istina, za potčinjene je to bilo veoma teško, ali videći svud i svagda svog komandanta pred sobom, niti se roptalo, niti se čak osuđivalo. I u Rusiji i na

Društvo

22.06.2021 u 22:30

Divlja gradnja na Tari jača od krivičnih prijava

Planina Tara – Da li zaštićenoj i prostranoj Tari, do sada uglavnom pošteđenoj divlje gradnje, preti neslavna sudbina nekih drugih turističkih planina preizgrađenih u pojedinim područjima? Sudeći po najnovijim dešavanjima, i to je moguće budući da graditelji nelegalnih objekata na Tari u poslednje vreme ne haju ni za krivične prijave koje zbog tih nedozvoljenih rabota podnosi JP „Nacionalni park Tara”. Podižu takvi svoje vikendice usred prostora ove planinske lepotice koji za gradnju nisu predviđeni. Raste ovde iz dana u dan broj novih nelegalnih gradilišta. Možda i zato što sporo ide procesuiranje tih nezakonitosti, protiv kojih nacionalni park nadležnima podnosi krivične prijave kako bi se u korenu sasekli ovakvi pokušaji i od urbanizacije sačuvala najšumovitija planina nazvana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović