Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Društvo

20.06.2021 u 21:00

Amblem iz Srbije čuvaju potomci američkog avijatičara

Užice – Decenije su minule, a u Americi još ima tragova sećanja na kod nas dugo prikrivanu četničku akciju spasavanja američkih avijatičara na Zlatiboru 1944. godine, kojoj je posvećena knjiga „Slomljena krila Zlatibora” autora Dejana Đerića iz Užica. Podseća ova knjiga da su saveznički avijatičari, ostavši u ratnom vihoru bez krila, iskočili na nepoznatu teritoriju u strahu da će ih neprijatelj ubiti ili zarobiti. Pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i narod Zlatibora su spasli, nahranili i pomogli da se u matične jedinice vrati šest posada sa ukupno 47 vazduhoplovaca. Avijatičarima je tako omogućeno da ponovo polete, ali su ljudi koji su ih spasili zauvek ostali „slomljenih krila”. „U istoriji koju je komunistička vlast kod nas posle rata pisala nije bilo mesta za priču o

Ekonomija

16.06.2021 u 22:45

Malinari se nadaju ceni od oko tri evra po kilogramu

Arilje – U glavnom malinogorju Srbije, ariljskom i ivanjičkom kraju, iz koga u svet uvek idu znatne količine i najbolji kvalitet, uskoro kreće berba malina. U posebnim okolnostima – godina je pandemije, rod „crvenog zlata” smanjen i berača je nedovoljno, a svi se nadaju većoj otkupnoj ceni nego prethodnih godina. Podsećamo da su još s početka proleća mediji najavljivali da će zbog manjih prinosa (usled nepovoljnih vremenskih prilika) i veće potražnje u svetu poskupeti srpska malina, koja je eto „dočekala svojih pet minuta”. Te najave, pokazuje se, nisu bile bez osnova. Početne računice sad se kreću iznad prošlogodišnjih otkupnih cena od oko dva evra za kilogram tog voća. Sve će, naravno, biti jasnije kad otpočne berba za sedam do deset dana u ovim malinjacima i hladnjačari istaknu

Društvo

31.05.2021 u 20:04

Ima nade za novi život užičke kamene ćuprije

Užice – Duže od tri stoleća imalo je Užice Kasapčića most na pet lukova, po lepoti nalik višegradskoj ćupriji na Drini. Dok su drinsku ćupriju nekako uspeli da sačuvaju (ovo je 444. godina od završetka njene gradnje), užički kameni prelaz preko Đetinje (pravljen pola veka nakon višegradskog) stradao je u vihoru Drugog svetskog rata. Poslednjih godina bilo je predloga, i od predstavnika vlasti, da se Kasapčića most obnovi, što je aktuelizovano minulih dana. Istorija ove kamene užičke ćuprije počinje u doba Otomanskog carstva, 1628. godine, kada je u „šeheru Užicu” Mehmed-beg Kasapčić podigao most (po njemu nazvan) dug 54, a širok oko četiri metra. Građen je od tesane sige, da poveže zanatsku četvrt Megdan s tabanama za preradu kože na desnoj obali Đetinje. Ulica sa Megdana i danas

Društvo

29.05.2021 u 18:00

Ugasi se na mah sjaj plavih očiju

Kasna jesen 1914, rat sve žešći. Rovovi, kiša, blato. U Kolubarskoj bici, odlučnoj odbrani pred švapskim nadiranjem, vatra, krv i smrt na sve strane. Mladi starešina voda Slavko J. Joksimović, rodom iz Gorobilja, u srcu je bitke, a tek 21. napunio. Čim nakratko borbe utihnu on se maši plajvaza da šta zabeleži u dnevnik. Pred rat Slavko završio nižu školu Vojne akademije, pa ga u ratnom paklu, hrabrog i snalažljivog, od narednika u potporučnika unapredili. „Gde god da se našao u ratnim operacijama, pa i u najdramatičnijim okolnostima, Joksimović je svakodnevno zapisivao u svom dnevniku šta se događalo u njegovom okruženju i šta je lično doživljavao. Od toga je jedino odstupao kad se nalazio na bolovanju, uglavnom zbog ranjavanja”, pisao je Nedeljko Ješić, priređivač Joksimovićevog

Kultura

26.05.2021 u 18:00

Ćirilica u carstvu grafita

Bajina Bašta – U galeriji bajinobaštanske Ustanove „Kultura”, u okviru programa upravo završene manifestacije „Ćirilična baština” posvećene našem nacionalnom pismu, otvorena je izložba „Ćirifiti” autora Petra Popovića Pirosa. To su grafiti ispisani ćirilicom, objasnio je na otvaranju ove postavke autor Popović (rodom iz Kruševca, živi u Beogradu), grafički dizajner posvećen strit-artu, uličnoj umetnosti. – Usmerio sam se na ćirilicu, inspirisan našim srednjovekovnim spisima i njihovim inicijalnim slovima ukrašenim ornamentikom, pa nastojao da je stavim u kontekst savremene umetnosti. Da reči inspirišu, budu melodične, a da se kulturno vežu za nešto što je naše nacionalno – rekao je Popović. O ovim njegovim neobičnim delima pisala je u katalogu za izložbu Ljiljana Radošević,

Društvo

24.05.2021 u 20:56

Ćirilica potvrđuje srpsku baštinu kao našu

Bajina Bašta – Ćirilica može poslužiti kao pokazatelj za prepoznavanje onoga što predstavlja srpsku baštinu, to jest za razlikovanje kulturnih dobara koja nesumnjivo pripadaju srpskoj baštini u odnosu na ona koja u nju ne spadaju ili tek treba dokazati njihov identitet. Tim rečima je na manifestaciji „Ćirilična baština” u Bajinoj Bašti svoje predavanje o najstarijim srpskim ćiriličkim rečnicima otpočela prof. dr Rajna Dragićević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu. Govoreći o ćirilici u publikom ispunjenoj sali Ustanove „Kultura”, kazala je da to pismo, pored istorijskog i simboličkog značaja, ima i identitetski karakter jer potvrđuje kulturnu baštinu napisanu tim pismom kao srpsku. – Možda jeste ili nije srpsko ono

Društvo

24.05.2021 u 09:12

Sećanje na zaboravljene kraljevske vazduhoplovce

Užice – Ovih dana na gradskom trgu Užičani su mogli videti krupne panoe izložbe „Kraljevski vazduhoplovci – Užički vojni okrug 1912–1945” autora Aleksandra Ognjevića, ostvarene u saradnji Istorijskog arhiva u Užicu i Vojnog arhiva iz Beograda. Na otvorenom prostoru, pred očima mnogih prolaznika, predstavljena je jedinstvena i do sada nepublikovana zbirka dokumenata, fotografija i arhivske građe jednog, kako ističe autor, zanemarenog i tendenciozno skrajnutog dela srpske istorije. Vazduhoplovstvo je bilo najelitniji deo kraljevske vojske i mornarice, a njemu je u periodu od 1912. do 1945. iz tadašnjeg Užičkog vojnog okruga pripadalo gotovo 90 ljudi. Odano i požrtvovano oni su službovali, zastupljeni u svim vazduhoplovnim službama i dužnostima (od načelnika operativnog štaba komande do pilota

Društvo

23.05.2021 u 16:16

Ćirilicom su se velikani potpisivali

Bajina Bašta – „Baštinimo ćirilicu u Bajinoj Bašti” i „Ćirilica se piše srcem” – slogani su na majicama mladih volontera na trećoj po redu manifestaciji „Ćirilična baština”, koja je preksinoć otvorena u varoši kraj Drine. Trodnevni program će se odvijati na platou i u galerijskom prostoru Ustanove „Kultura”. Ćirilici u čast predavanja će održati poznavaoci našeg jezika i pisma, upriličena je i izložba grafita, predstava „Bedemi ćirilice”, muzički sadržaji, foto-konkurs, dečje edukativno-zabavne igre, prigodne besede u obližnjem manastiru Rača. Uz poruku „Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, na otvaranju su govorili Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, Siniša Spasojević, predsednik organizacionog odbora manifestacije i Milovan Jezdić, direktor Ustanove

Društvo

10.05.2021 u 09:08

Mlada profesorka i stari „fića”

Užice – Njemu je 42, njoj 28 godina, a nerazdvojni su. Stari automobil „fića” i mlada profesorka Emilija Todorović godinama zajedno putuju užičkim drumovima. Već su pregazili hiljade kilometara, a to druženje će, izgleda, još dugo da potraje. Emilijin mladić Marko nije ljubomoran na ovu njenu „vezu”. Možda se, ko zna, u tom „fići” njih dvoje i venčaju. – U poslednje vreme je trend iznajmiti baš ovaj automobil za venčanje, tako da je moj odgovor „zašto da ne”. S tim što će u mom slučaju mlada da vozi – odgovara Emilija na naše pitanje da li će u svom „fići” na venčanje. Zasluge za to što je „fića” u odličnom stanju pripadaju Emilijinom ocu Predragu. Spremio je taj vremešni automobil za nju, prekontrolisao sve vitalne sklopove i uložio pare da se zameni sve što je bilo potrebno. Sada sređeno

Društvo

08.05.2021 u 18:07

Po ulicama okupiranog Beograda umirali su od gladi

„Moje robovanje u Beogradu”, naslovio je svoje sećanje na godine okupacije Srdan Novaković (1862‒1945) predratni učitelj i srpski ratnik u prvoj godini Velikog rata. Koji je nakon okupiranja Srbije sticajem okolnosti ostao kao civil u prestonici, zgaženoj neprijateljskom čizmom. „Čim sam stigao u Beograd, prolazeći kroz guste neprijateljske straže, pohitao sam da vidim šta je sa mojim stanom. I imao sam šta i videti: pred vratima stoji nemački vojnik, sa bajonetom na pušci. A na vratima tabla obešena s natpisom ’Ajn gang verboten’. Kod neprijatelja nema neprikosnovenosti stana. Nisu mi dali ni prići. Njega su zauzeli nemački kadeti, 10-15 na broju. U podrumu su našli moj med u teglama. Misleći da je kompot jeli su ga nemilice, usled čega su dobili bolove u stomaku sa jednim gospodskim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović