Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Ekonomija

19.02.2020 u 08:29

Kako postati pčelar sa 427 evra

Nova Varoš - Bio u 19. veku na Zlataru čuveni pčelar Đoko Zečević, za koga pričaju da je pozne godine dočekao. Živeo 114 leta, od 1808. do 1922, a kažu da je i u dubokoj starosti imao stotinak košnica „vrškara”. Danas njegov praunuk Đoko Zečević, kome su 73 godine, takođe neumorno pčelari na mirisnoj planini. Ujedno, kao izuzetan poznavalac pčelarenja i zvanični predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije, otkriva tajne tog zahtevnog, korisnog, a lepog posla. – Pričali su mi da sam po pradedi ime dobio, da budem kao i on dugovečan. Videćemo, nikad se ne zna – kazuje ovaj profesor-pčelar rođen u Vilovi na obroncima Zlatara, i sada neumoran i pun elana. Geni, med i zdrav zlatarski vazduh čine svoje. Predavanje o pčelarenju držao je Đoko minulog vikenda u Poljoprivrednoj

Ekonomija

18.02.2020 u 07:57

Bez tradicije nema najbolje pršute

Mačkat – Za najbolju pršutu potrebno je domaće kvalitetno meso, dobro bukovo drvo za sušenje, tradicija i poseban zlatiborski vazduh. I to uz mesec dana sušenja mesa. Kao što su naši preci ovde radili vekovima. Ovako je na 20. „Pršutijadi” u Mačkatu, otvorenoj na Svetog Trifuna, koja trajala tokom vikenda, za naš list svoj provereni recept opisivao Mitar Marić (39), proizvođač suvomesnatih proizvoda iz ovog podzlatiborskog kraja. Njegova goveđa pršuta, vodeći proizvod za mesarsko „majstorsko pismo”, proglašena je najboljom na ovom jubilarnom sajmu. Kontrolu kvaliteta i ocenu izloženih proizvoda – a učestvuje 21 proizvođač – obavljao je „Jugoinspekt”. Mariću je ovo prvenac za goveđu pršutu na „Pršutijadi”, prošle godine je bio prvi sa svinjskom pršutom i ovčijom steljom. – U

Društvo

10.02.2020 u 14:52

Čamovina ustala protiv bukve u Novoj Varoši

Nova Varoš – Čamovina ustala protiv bukve, da li je ovo kakva „balvan buna”... Tako se ovih dana govori u snegom prekrivenoj Novoj Varoši, pod visokim planinama bogatim šumskim drvetom i pilanama za njegovu preradu. Odavno je ovde mnoštvo manjih i većih pilana, strugara, pogona za pelet koji prerađuju čamovo (četinarsko) drvo iz ovih šuma i zapošljavaju mnoge radnike. A odnedavno im se u delatnosti pridružio investitor, firma iz komšijskog Tutina koja u hali u obližnjem Kokinom Brodu jedina prerađuje bukovo drvo. Pa bolje od drugih plaća radnike. Što onima koji drže strugare, naviknutim na svoje cene rada, izgleda nije po volji. Zato su se, kako javljaju lokalni mediji, vlasnici 13 ovdašnjih strugara obratili opštini Nova Varoš zahtevom da se odloži licitacija za izdavanje u zakup

Društvo

09.02.2020 u 12:17

Srbi na severu Afrike učili francuski

U fondu stare i retke knjige Narodne biblioteke iz Požege nedavno je, u okviru obrade tih naslova, uočena jedna izuzetna: „Francusko-srpski rečnik”, štampan u vreme Velikog rata 1917. u tuniskom gradu Bizerti. Tamo daleko, na severu Afrike, gde se u to doba desetine hiljada srpskih vojnika i civila lečilo i oporavljalo od ratnih rana i patnji. Ovaj davnašnji rečnik iz požeške biblioteke, jedne od malobrojnih ustanova kod nas koja poseduje tu knjigu, uverljivo svedoči da su se Srbi i u izbeglištvu obrazovali i znanja francuskog sticali. Kako zbog sporazumevanja sa saveznicima tako i zarad opšteg obrazovanja. Kao primer, nesalomivog duha – čim ozdrave i ojačaju, mnogi su se kakvih poslova prihvatali, pojedini i strani jezik učili. Pogledom na požutele stranice ovog „Francusko-srpskog

Društvo

04.02.2020 u 10:00

Titov konobar obučava mlade ugostitelje

Zlatibor – Nekad je posluživao Tita u „Palisadu”, bio najbolji barmen Srbije, a danas u penziji svoja bogata znanja prenosi mladima. Doajen zlatiborskog ugostiteljstva Mirko Čančarević (67), svima znan kao Čane, poslednjih meseci obučava konobare jednog od otvorenih hotela u srcu Zlatibora. Rodio se Mirko u Mokroj Gori, selu železnice pod Šarganom, gde i sada pored „šarganske osmice” ima kuću. Srednju ugostiteljsku završio je u Užicu. S diplomom je izašao 9. juna 1971. godine, pa već sledećeg dana počeo da radi kao konobar u hotelu „Palisad” na Zlatiboru. – Profesori s Više hotelijerske su nam držali predavanja. Školu za barmene završio sam u Opatiji – kazuje Čane. Viđao je mnoge poznate u „Palisadu”. Tu je Josip Broz Tito dva puta odsedao. Oba puta s Jovankom, imao je svoj beli

Društvo

02.02.2020 u 14:00

Lenka u ratu neustrašiva, u slobodi sedmoro rodila

Među srpskim heroinama Velikog rata Lenka Pjević Rabasović, rodom iz užičkog sela Bioska, zauzima značajno mesto. Kao mlada devojka, pod okupacijom neustrašiva, ponosna, slobodoljubiva, a posle rata u slobodi brižna majka sedmoro dece – pet ćerki i dva sina. Zanimljivo podsećanje na Lenku objavljeno je u kosjerićkom časopisu „Naš trag”, listu za čuvanje i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije koji izdaje Opštinsko udruženje potomaka ratnika 1804–1920. „Ljubomir Marić”. Tekst o Lenki pod naslovom „Žena hrabrost” napisala je mlada Marija Joksimović, učenica trećeg razreda Tehničke škole iz Kosjerića, uz sugestije profesorke srpskog jezika Slavice Jovanović. Piše Marija da je Veliki rat prekinuo mnoge snove o mirnom životu, sreći, porodici, pa i mlade Lenke Pjević iz

Društvo

29.01.2020 u 17:57

Vlasti u Užicu zabraniće gradnju malih hidrocentrala

Užice – Užička gradska vlast uskoro će zabraniti izgradnju malih hidroelektrana (MHE) na području ove lokalne samouprave. I to, precizira se, do usvajanja izmena i dopuna planske dokumentacije koja se odnosi na pravila uređenja i građenja MHE. Takva odluka pripremljena je za zasedanje Skupštine grada Užica zakazano za 4. februar. Uz ostale važne teme na dnevnom redu te sednice (o Planu kvaliteta vazduha grada Užica, kreditnom zaduženju od 150 miliona dinara za finansiranje kapitalnih projekata, pristupanju izradi gradskog Generalnog urbanističkog plana i drugim), odbornici odlučuju i o malim hidroelektranama. Kako je najavljeno, zabranjuje se izgradnja derivacionih-cevovodnih MHE, ali predlaže razmatranje mogućnosti za izgradnju pribranskih malih hidroelektrana kojim se ne bi ugrozio

Društvo

28.01.2020 u 20:20

Spomenik ratnoj mladosti mlade vajarke Nataše

Užice – Za spomenik posvećen sećanju na slavni bataljon 1.300 kaplara, otkriven proletos pred zgradom Užičke gimnazije preko puta Crkve Svetog Đorđa, Užičani kažu da je jedan od najlepših u ovom gradu. Statua mladića s knjigama u levoj ruci i puškom o desnom ramenu, bronzana oda rodoljublju intelektualne elite i mladalačkom osećaju dužnosti, napravljen je umećem i trudom mlade umetnice, vajarke Nataše Tanović Marković. Izbor mudar a nesvakidašnji za naše prilike gde se izrada važnih gradskih spomenika uglavnom poverava iskusnim umetnicima.

Društvo

27.01.2020 u 13:15

Mali Carigrad u podnožju Zlatibora

Užice – Ovovremenim generacijama Užičana, odraslim uz visoku aerozagađenost grada, možda zvuči neverovatno da je u prošlosti u ovoj varoši vazduh bio okrepljujući, a da je ovdašnja voda za piće hvaljena kao najbolja u Srbiji. Užice je, kažu, bilo jedan od najlepših gradova, nazivano je „drugom Mekom”, „cvetnim rajem”, „malim Carigradom” (kako se stara pesma i danas peva). S tri kamena i tri drvena mosta preko Đetinje, stamenom tvrđavom, stotinama dućana i pekara, sve u baštama, s lepim devojkama kojima je zbog prijatne klime lice bilo „rumeno kao rubin”... Tako su strani putopisci nekad pisali o gradu na Đetinji. Još od 17. stoleća opisivali su izgled i žitelje ovog najpre srpskog, pa turskog, a od 1862. ponovo srpskog grada. O tome u knjizi „Staro Užice u zapisima”, objavljenoj osamdesetih 20.

Društvo

19.01.2020 u 18:30

Zlatno doba zlatiborskog turizma

Zlatibor – Rekordi u turističkoj poseti, najviše stranaca i kampera iz sveta do sada, planina prepuna za novogodišnje praznike, rekordan broj skijaša u Ski-centru „Tornik”, Stopića pećina postala najposećeniji lokalitet... Takvi glasovi učestalo stižu sa Zlatibora, turističkog centra za koji je, ako je po svemu tome suditi, nastupilo zlatno doba. Period odlične i stabilne posećenosti, nastao posle višegodišnjih vrednih ulaganja investitora i lokalne samouprave u nove hotele i apartmanske objekte, kvalitet smeštaja, infrastrukturu, promociju ove planine. I to uoči prolećnog puštanja u rad panoramske „Gold gondole”, duge devet kilometara (u svetu najduže jednožične), od središta Zlatibora do vrha Tornika, najveće investicije u ovom delu Srbije, za koju je opština Čajetina izdvojila 13

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović