Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Економија

19.02.2020 у 08:29

Kако постати пчелар са 427 евра

Нова Варош - Био у 19. веку на Златару чувени пчелар Ђоко Зечевић, за кога причају да је позне године дочекао. Живео 114 лета, од 1808. до 1922, а кажу да је и у дубокој старости имао стотинак кошница „вршкара”. Данас његов праунук Ђоко Зечевић, коме су 73 године, такође неуморно пчелари на мирисној планини. Уједно, као изузетан познавалац пчеларења и званични предавач Савеза пчеларских организација Србије, открива тајне тог захтевног, корисног, а лепог посла. – Причали су ми да сам по прадеди име добио, да будем као и он дуговечан. Видећемо, никад се не зна – казује овај професор-пчелар рођен у Вилови на обронцима Златара, и сада неуморан и пун елана. Гени, мед и здрав златарски ваздух чине своје. Предавање о пчеларењу држао је Ђоко минулог викенда у Пољопривредној

Економија

18.02.2020 у 07:57

Без традиције нема најбоље пршуте

Мачкат – За најбољу пршуту потребно је домаће квалитетно месо, добро буково дрво за сушење, традиција и посебан златиборски ваздух. И то уз месец дана сушења меса. Као што су наши преци овде радили вековима. Овако је на 20. „Пршутијади” у Мачкату, отвореној на Светог Трифуна, која трајала током викенда, за наш лист свој проверени рецепт описивао Митар Марић (39), произвођач сувомеснатих производа из овог подзлатиборског краја. Његова говеђа пршута, водећи производ за месарско „мајсторско писмо”, проглашена је најбољом на овом јубиларном сајму. Контролу квалитета и оцену изложених производа – а учествује 21 произвођач – обављао је „Југоинспект”. Марићу је ово првенац за говеђу пршуту на „Пршутијади”, прошле године је био први са свињском пршутом и овчијом стељом. – У породици сам

Друштво

10.02.2020 у 14:52

Чамовина устала против букве у Новој Вароши

Нова Варош – Чамовина устала против букве, да ли је ово каква „балван буна”... Тако се ових дана говори у снегом прекривеној Новој Вароши, под високим планинама богатим шумским дрветом и пиланама за његову прераду. Одавно је овде мноштво мањих и већих пилана, стругара, погона за пелет који прерађују чамово (четинарско) дрво из ових шума и запошљавају многе раднике. А однедавно им се у делатности придружио инвеститор, фирма из комшијског Тутина која у хали у оближњем Кокином Броду једина прерађује буково дрво. Па боље од других плаћа раднике. Што онима који држе стругаре, навикнутим на своје цене рада, изгледа није по вољи. Зато су се, како јављају локални медији, власници 13 овдашњих стругара обратили општини Нова Варош захтевом да се одложи лицитација за издавање у закуп хале у

Друштво

09.02.2020 у 12:17

Срби на северу Африке учили француски

У фонду старе и ретке књиге Народне библиотеке из Пожеге недавно је, у оквиру обраде тих наслова, уочена једна изузетна: „Француско-српски речник”, штампан у време Великог рата 1917. у туниском граду Бизерти. Тамо далеко, на северу Африке, где се у то доба десетине хиљада српских војника и цивила лечило и опорављало од ратних рана и патњи. Овај давнашњи речник из пожешке библиотеке, једне од малобројних установа код нас која поседује ту књигу, уверљиво сведочи да су се Срби и у избеглиштву образовали и знања француског стицали. Како због споразумевања са савезницима тако и зарад општег образовања. Као пример, несаломивог духа – чим оздраве и ојачају, многи су се каквих послова прихватали, поједини и страни језик учили. Погледом на пожутеле странице овог „Француско-српског речника”

Друштво

04.02.2020 у 10:00

Титов конобар обучава младе угоститеље

Златибор – Некад је послуживао Тита у „Палисаду”, био најбољи бармен Србије, а данас у пензији своја богата знања преноси младима. Доајен златиборског угоститељства Мирко Чанчаревић (67), свима знан као Чане, последњих месеци обучава конобаре једног од отворених хотела у срцу Златибора. Родио се Мирко у Мокрој Гори, селу железнице под Шарганом, где и сада поред „шарганске осмице” има кућу. Средњу угоститељску завршио је у Ужицу. С дипломом је изашао 9. јуна 1971. године, па већ следећег дана почео да ради као конобар у хотелу „Палисад” на Златибору. – Професори с Више хотелијерске су нам држали предавања. Школу за бармене завршио сам у Опатији – казује Чане. Виђао је многе познате у „Палисаду”. Ту је Јосип Броз Тито два пута одседао. Оба пута с Јованком, имао је свој бели салон и

Друштво

02.02.2020 у 14:00

Ленка у рату неустрашива, у слободи седморо родила

Међу српским хероинама Великог рата Ленка Пјевић Рабасовић, родом из ужичког села Биоска, заузима значајно место. Као млада девојка, под окупацијом неустрашива, поносна, слободољубива, а после рата у слободи брижна мајка седморо деце – пет ћерки и два сина. Занимљиво подсећање на Ленку објављено је у косјерићком часопису „Наш траг”, листу за чување и неговање традиције ослободилачких ратова Србије који издаје Општинско удружење потомака ратника 1804–1920. „Љубомир Марић”. Текст о Ленки под насловом „Жена храброст” написала је млада Марија Јоксимовић, ученица трећег разреда Техничке школе из Косјерића, уз сугестије професорке српског језика Славице Јовановић. Пише Марија да је Велики рат прекинуо многе снове о мирном животу, срећи, породици, па и младе Ленке Пјевић из

Друштво

29.01.2020 у 17:57

Власти у Ужицу забраниће градњу малих хидроцентрала

Ужице – Ужичка градска власт ускоро ће забранити изградњу малих хидроелектрана (МХЕ) на подручју ове локалне самоуправе. И то, прецизира се, до усвајања измена и допуна планске документације која се односи на правила уређења и грађења МХЕ. Таква одлука припремљена је за заседање Скупштине града Ужица заказано за 4. фебруар. Уз остале важне теме на дневном реду те седнице (о Плану квалитета ваздуха града Ужица, кредитном задужењу од 150 милиона динара за финансирање капиталних пројеката, приступању изради градског Генералног урбанистичког плана и другим), одборници одлучују и о малим хидроелектранама. Како је најављено, забрањује се изградња деривационих-цевоводних МХЕ, али предлаже разматрање могућности за изградњу прибранских малих хидроелектрана којим се не би угрозио

Друштво

28.01.2020 у 20:20

Споменик ратној младости младе вајарке Наташе

Ужице – За споменик посвећен сећању на славни батаљон 1.300 каплара, откривен пролетос пред зградом Ужичке гимназије преко пута Цркве Светог Ђорђа, Ужичани кажу да је један од најлепших у овом граду. Статуа младића с књигама у левој руци и пушком о десном рамену, бронзана ода родољубљу интелектуалне елите и младалачком осећају дужности, направљен је умећем и трудом младе уметнице, вајарке Наташе Тановић Марковић. Избор мудар а несвакидашњи за наше прилике где се израда важних градских споменика углавном поверава искусним уметницима.

Друштво

27.01.2020 у 13:15

Мали Цариград у подножју Златибора

Ужице – Ововременим генерацијама Ужичана, одраслим уз високу аерозагађеност града, можда звучи невероватно да је у прошлости у овој вароши ваздух био окрепљујући, а да је овдашња вода за пиће хваљена као најбоља у Србији. Ужице је, кажу, било један од најлепших градова, називано је „другом Меком”, „цветним рајем”, „малим Цариградом” (како се стара песма и данас пева). С три камена и три дрвена моста преко Ђетиње, стаменом тврђавом, стотинама дућана и пекара, све у баштама, с лепим девојкама којима је због пријатне климе лице било „румено као рубин”... Тако су страни путописци некад писали о граду на Ђетињи. Још од 17. столећа описивали су изглед и житеље овог најпре српског, па турског, а од 1862. поново српског града. О томе у књизи „Старо Ужице у записима”, објављеној осамдесетих 20.

Друштво

19.01.2020 у 18:30

Златно доба златиборског туризма

Златибор – Рекорди у туристичкој посети, највише странаца и кампера из света до сада, планина препуна за новогодишње празнике, рекордан број скијаша у Ски-центру „Торник”, Стопића пећина постала најпосећенији локалитет... Такви гласови учестало стижу са Златибора, туристичког центра за који је, ако је по свему томе судити, наступило златно доба. Период одличне и стабилне посећености, настао после вишегодишњих вредних улагања инвеститора и локалне самоуправе у нове хотеле и апартманске објекте, квалитет смештаја, инфраструктуру, промоцију ове планине. И то уочи пролећног пуштања у рад панорамске „Голд гондоле”, дуге девет километара (у свету најдуже једножичне), од средишта Златибора до врха Торника, највеће инвестиције у овом делу Србије, за коју је општина Чајетина издвојила 13

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 15:46

Кркобабић обишао обновљени Дом културе у селу Шупљак

17.06.2026 у 15:45

Мерц оценио заједничку декларацију као тријумф трансатлантског јединства

17.06.2026 у 15:40

Белорусија тражи објашњење од Кијева након напада дрона на аутобус са децом

17.06.2026 у 15:33

Мартиновић: Медитеранске игре су први тест за нову репрезентацију Србије

17.06.2026 у 15:33

Бивши шпански премијер одбацио оптужбе за милионску помоћ авио-компанији Плус Ултра

17.06.2026 у 15:27

Промет на Београдској берзи око 11,96 милиона динара