Власти у Ужицу забраниће градњу малих хидроцентрала

Ужице – Ужичка градска власт ускоро ће забранити изградњу малих хидроелектрана (МХЕ) на подручју ове локалне самоуправе. И то, прецизира се, до усвајања измена и допуна планске документације која се односи на правила уређења и грађења МХЕ.

Таква одлука припремљена је за заседање Скупштине града Ужица заказано за 4. фебруар. Уз остале важне теме на дневном реду те седнице (о Плану квалитета ваздуха града Ужица, кредитном задужењу од 150 милиона динара за финансирање капиталних пројеката, приступању изради градског Генералног урбанистичког плана и другим), одборници одлучују и о малим хидроелектранама.

Како је најављено, забрањује се изградња деривационих-цевоводних МХЕ, али предлаже разматрање могућности за изградњу прибранских малих хидроелектрана којим се не би угрозио екосистем.

Овакав став има везе с прошлогодишњим дешавањима поводом планиране изградње МХЕ „Рочњак” (инвеститора „Хидро дуо” из Београда) на водотоку Горње врело у селу Биоска. Тада су крајем октобра мештани протестовали, тражећи да град спречи градњу уз образложење да би остали без довољно воде за пиће, заливање и друге кућне потребе, да би давнашње воденице биле угашене. Градска управа за урбанизам је поништила издату дозволу, утврдивши да је она престала да важи будући да у законском двогодишњем року инвеститор није отпочео градњу.

Стављањем теме о МХЕ пред локалну скупштину може се дознати и то да ужичка важећа планска документација о градњи МХЕ датира још из времена СФРЈ, уз извесне допуне с почетка прошле деценије: „Постојећом планском документацијом предвиђена је изградња малих хидроцентрала према Катастру локација за изградњу МХЕ из 1987. године, с тим што је Просторним планом града Ужица (усвојен 2010.) прописано да се резервише простор за изградњу малих хидроелектрана, а по потреби и у складу с могућностима конкретне локације и хидроакумулације која ће служити њиховом функционисању”, наводи се у образложењу предлога одлуке о забрани, па као важно додаје:

„Катастар малих хидроелектрана, који су за потребе електродистрибуције Србије израдили ’Енергопројект’ и Институт за водопривреду ’Јарослав Черни’, представља само оквирни документ за планирање локације МХЕ, јер нису узета у обзир ограничења у погледу управљања режимом вода, водоснабдевања, каналисања и санитарне заштите вода, заштите природних и културно-историјских вредности. Због наведених ограничења, промене хидрологије речних токова и коришћења простора у протеклих 25 година, те како се изградњом МХЕ (у првом реду деривационог типа) не узимају у обзир други фактори чије дејство може узроковати изузетно велике последице не само по животну средину већ и по становништво и добра, потребно је преиспитати правила уређења и грађења МХЕ кроз измене и допуне планске документације.”

У прилог најављеној одлуци о забрани помиње се и да премештањем реке из водотока у цевовод речно корито остаје суво. Тиме се ствара могућност пресушивања извора воде за пиће, а то погађа не само села у близини него и водоснабдевање града. Могуће последице су и деструкција корита и приобаља, угрожавање биљног и животињског света... Зато је, пише, „потребно размотрити могућност измене планских докумената у правцу могуће забране изградње МХЕ и прописивања строжих услова за изградњу на територији Ужица”.