Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Društvo

08.03.2019 u 21:00

Sonja ima suviše znanja i diploma da bi dobila posao

Za Sonju Pajić nema posla. U vreme kada se njeni vršnjaci masovno odlučuju da odu u inostranstvo i svakodnevno napuštaju zemlju, ova mlada žena se opredelila da ostane u Srbiji i ovde zasnuje porodicu. S druge strane, njena visokoškolska diploma i odbranjena doktorska disertacija na državnim institucijama do sada joj nisu omogućili da se izbori za radno mesto u konkurenciji s drugim kandidatima s kojekakvim diplomama stečenim na sumnjivim fakultetima. Sonja je bila „vukovac” u osnovnoj školi i u Zrenjaninskoj gimnaziji

Društvo

03.03.2019 u 23:30

I brod može da se izgubi

Zrenjanin – Brod je porinut uz veliku pompu – šampanjac je razbio narodni heroj, bili su prisutni visoki državni funkcioneri, porinuće je okupilo više hiljada građana. Plovio je nekoliko godina, a onda mu se izgubio trag. Zahvaljujući modernim istraživačima ipak se saznalo šta se dogodilo velikom plovilu. U potrazi za interesantnim temama zrenjaninski istoričar mlađe generacije dr Filip Krčmar naišao je na interesantan podatak. Listajući lokalni list kako bi obogatio fejsbuk stranicu „Zrikipedija”, čiji je urednik, naišao je na izveštaj o porinuću broda 1960. godine u pulskom brodogradilištu „Uljanik”. Reč je o tramperu, plovilu za prevoz tereta, impresivnih karakteristika: 147,4 metra dužine, skoro 19 metara širine i visine 12 metara; motora jačine 6.250 konjskih snaga, nosivosti

Srbija

25.02.2019 u 23:00

Šta sve može zadruga

Zrenjanin – Može li se zaustaviti propadanje sela? Do sada se o tom pitanju godinama samo raspravljalo, ali se u poslednje vreme preduzimaju i neki konkretni koraci. Selo prvenstveno propada zato što iz njega odlaze mladi ljudi – ranije su se selili u gradove da bi našli posao, a danas u inostranstvo. Odlazak iz ruralnih sredina pospešivalo je i propadanje manjih gazdinstava koja su masovno gutali novopečeni biznismeni. Država sada podstiče osnivanje zadruga, ne bi li one okupile sitna gazdinstva koja bi udružena mogla da opstanu i time se omogućio opstanak na selu šireg kruga mlađih ljudi. U Zrenjaninu se nedavno razgovaralo baš o spasavanju sela u svetlu oživljavanja zadruga koje su nekada, kako je rečeno, uz školu, crkvu i fudbalski klub, bile glavna obeležja naših seoskih naselja i

Srbija

06.02.2019 u 21:00

U Zrenjaninu sumnjaju i u prečišćenu vodu

Zrenjanin – Juče se oglasila građanska asocijacija „Zajedno za vodu” i iznela sumnje u ispravnost vode koju proizvodi novo postrojenje za prečišćavanje koje je ovde pušteno u rad sredinom decembra. Od tada do juče o ovoj osetljivoj temi se ćutalo, mada je ona pomenuta na protestu održanom, prvi put na Begeju, prošlog četvrtka. Tada su građani šetali od centra grada do upravne zgrade JKP „Vodovod i kanalizacija” i oblepili je prozivkama i pitanjima šta je sa vodom? Povodom oglašavanja grupe građana reagovao je i investitor i demantovao njihove navode. Iz „Zajedno za vodu” poručuju da je još pre više od mesec i po dana obelodanjeno da je postrojenje za prečišćavanje pušteno u probni rad. – Probni rad podrazumeva da su se stekli uslovi za tehnički prijem postrojenja. Uputili smo

Društvo

11.01.2019 u 23:30

Šajkača opstaje, a zloupotrebe ne prestaju

Fotografija na kojoj, kako tumače mediji, ustaša Petar Brzica, poznat i kao koljač rekorder po broju zaklanih žrtava u Jasenovcu, drži ljudsku glavu stradalog i svojom surovošću sablažnjava svakog ko je pogleda, ima svoju marketinšku poruku koja se koristi već gotovo osam decenija. Ona pre svega seje strah i dan-danas je vrlo efikasna u preporuci preostalim Srbima u Hrvatskoj da napuste prostore na kojima su rođeni jer prikazano delo upućuje na to šta će im se, u suprotnom, dogoditi. Na slici su važni i drugi detalji, poput izraza lica pomenutog neslavnog rekordera

Ekonomija

06.01.2019 u 19:15

Teniska šljaka od sitno mlevenog crepa

Rešio je pre petnaestak godina da pravi teniske terene. Dugo godina je radio u „Vojvodina putu”, firmi koja se bavila građenjem i održavanjem puteva. Tu je stekao Milorad Petrović prva iskustva s različitim materijalima kojima se presvlače kolovozi i trotoari i razne druge sportske staze i rekreativna šetališta. U privatni biznis je ušao kada je video da u preduzećima kojima se sprema tranzicija poslovi ne idu kako treba i da im je budućnost neizvesna. Bavio se raznim poslovima pokušavajući da iskoristi svoje veštine i marljivost kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici. U senci naglog interesa za tenis u našoj zemlji, posvetio se izgradnji igrališta i šljake koja se namenjuje za podlogu prilagođenu odskakanju bele loptice i u tom svojstvu znaju ga mnogi poslenici iz ovog sporta.

Srbija

19.12.2018 u 18:00

Nedaće zbog poklonjenog mosta na Tisi

Novi Bečej – Za most koji je povezao dve obale Tise kod mesta Ada danak plaćaju građani koji žive na drugim obalama iste reke, nizvodno od ovog mesta. Bečeja, na desnoj i Novog Bečeja na levoj obali vodotoka koji deli Banat od Bačke. Tako su opštinski rashodi ove godine na levoj strani za 25 miliona veći od potrošenih sredstava u ovoj godini, a slične troškove imaju i komšije s druge strane reke. Gradovi sličnog imena, odnosno njihova rukovodstva su svojevremeno, 2003. napravili previde za koje sadašnji čelnici iz budžeta moraju da izdvoje novac za koji dva grada neće ništa dobiti. – Do kraja ove godine opština Novi Bečej će isplatiti svoj deo duga za most koji je poklonjen 2003. godine. Iznos je negde oko 24 do 25 miliona što ćemo utvrditi na dan isplate kada se obračuna kamata od

Društvo

18.12.2018 u 20:30

Put šarana do slavske trpeze traje tri godine

Sečanj, Neuzina – U Sečnju odavno maštaju da bi šaran mogao da ih izvede iz kruga nerazvijenih. Ova srednjobanatska opština ima najviše ribnjaka u Srbiji. A najveća firma koja se ovde bavi uzgojem ribe je Poljoprivredno ribarsko preduzeće „Sveti Nikola”, koje pokriva 60 odsto opštinskih potencijala. Njihova jezera su najbolje iskorišćena. – Ovde ima bogatih vodotokova, pre svih tu je Tamiš, koji je u ovom delu toka čist poput Drine, nema u njemu tragova hemije, a ovde je povoljno i slatinasto tlo, gde se nakon iskopa jezera dođe do nepropusne gline. Ovuda prolazi i kanal Dunav–Tisa–Dunav. Zato je podizanje ribnjaka relativno lako, a tako je i s obradom njiva, na kojima naša firma proizvodi hranu za ribe, što pojeftinjuje tov – kaže direktor „Svetog Nikole” Milan Veljović. Ribarski kompleks čine

Srbija

16.12.2018 u 18:01

I taksisti spasavaju živote

Zrenjanin – Taksi služba je napredovala, cenimo njen doprinos smanjenju teških nesreća i sprečavanju teških povreda pa i gubljenju mladih života. Zadovoljni su i putnici i taksisti, a gradska uprava je najviše postigla razgovorima i dogovorima. Ovo je za naš list rekao Dragan Vulešević, član Gradskog veća koje se bavi i taksi prevozom, delatnosti koja doprinosi kvalitetu života građana. On pojašnjava da je bolja organizacija i dostupnost ove vrste prevoza širem krugu korisnika doprinela da vozači ređe sedaju za volan ako su pod uticajem alkohola pa tako izbegavaju i rizik od saobraćajnih nesreća. Makar mladi ljudi izbegavali upravljanje vozilom i zbog opasnosti od policijskih kazni – ako im je dostupan i drugi prevoz po prihvatljivoj ceni to je dobro. Stupanjem na snagu izmena Zakona o prevozu

Srbija

11.12.2018 u 16:05

Referendumom do promene imena Zrenjanina

Zrenjanin – Moguća promena imena grada na Begeju opet privlači pažnju ovdašnje javnosti. Obelodanjene su sumnje da gradska vlast promenom Statuta želi da u postupku promene imena grada izbegne dosadašnju obavezu izjašnjavanja građana na referendumu. – Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi i nacrtu novog statuta, referendum o promeni naziva mesta je moguć, ali nije obavezan, osim ukoliko to ne zatraži određeni broj građana. Tako se izbegava neposredno izjašnjavanje građana. To ide naruku samo onima koji žele „da na mala vrata” i bez volje većine Zrenjanin proglase Petrovgradom – kažu u Zrenjaninskom socijalnom forumu. Tako oni komentarišu promenu Statuta grada koja, prema njima, izostavlja obavezu referenduma o menjanju imena grada jer ta odredba nije navedena, a postoji u važećem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đuro Đukić