Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

17.02.2021 u 14:12

Izložba o prvom srpskom agronomu

Dr Đorđe Radić (1839–1922) prvi je srpski agronom. Specifičan je po tome što je najviše škole završio u svetu, a onda se vratio i znanje iz oblasti poljoprivrede primenio u Srbiji. Naučna dostignuća bolje su mu ispraćena u Evropi, ali je najdublje tragove ostavio u otadžbini: pišući knjige i udžbenike, obrazujući mlade, afirmišući agrar uopšte. Doktorirao je u Beču 1867, a nakon povrataka u Srbiju nastojao je da sve znanje i praksu stečene po evropskim zemljama primeni u svojoj zemlji. Zahvaljujući njegovom delu u to vreme nismo mnogo zaostajali za najnaprednijim svetskim sredinama u toj oblasti. Radić je rođen u Zrenjaninu, odnosno tadašnjem Velikom Bečkereku, a na njegovu blistavu karijeru grad je podsetila izložba koja je upravo postavljena. Autori su Olivera Ćosović i Dragana

Društvo

01.02.2021 u 17:47

Solarne panele vraćaju na krov internata

Zrenjanin – Na krov doma učenika „Angelina Kojić Gina” pre nekoliko godina postavljeni solarni paneli, u skladu sa svetskim trendovima korišćenja obnovljivih izvora energije. Rukovodstvo doma na čelu sa direktorom dr Goranom Petkovićem počelo je izgradnju solarne elektrane, a projekat je dobio pohvale sa raznih strana. Njegovim ostvarenjem, zgrada bi se zagrevala sunčevom energijom, na isti način bi bila obezbeđena i topla voda, što bi sve snizilo cenu koju učenici plaćaju za boravak u domu. Čak je bilo predviđeno i da se viškovi proizvedene struje isporučuju tržištu. Kada je došlo do smene direktora Petkovića, novi rukovodilac doma Vladimir Vasiljev je naredio da se iz internata isele učenici, jer postoji opasnost da se krov uruši pod teretom kolektora. Oni demontirani i

Društvo

27.01.2021 u 08:32

Zrenjaninska fabrika vode nema budućnost

ZRENjANIN – Stručna komisija koju je formiralo ovdašnje JKP „Vodovod i kanalizacija”, saopštila je da novo postrojenje za prečišćavanje sirove vode ne ispunjava uslove za adekvatan rad. U izveštaju se precizira da od 34 razmatrana uslova fabrika ne ispunjava nijedan. Kvalitet vode nije postignut u više pokušaja koji traju više godina. Da li će saradnja sa vlasnikom postrojenja biti prekinuta, trebala bi uskoro da odluči Skupština grada, a takva odluka je već odlagana nekoliko puta. Ugovor o izgradnji fabrike između zrenjaniskog javnog preduzeća i beogradske firme „Zilio–Sinerteč”, koja se tada predstavljala kao italijanska, potpisan je još 2015. godine. Kasnio je početak gradnje, a nakon završetka, fabrika nije dostigla traženi kvalitet proizvoda. Rukovodstvo JKP „Vodovod i

Kultura

21.01.2021 u 14:15

Prelistavanje kulturnog nasleđa

Prikupljanje, čuvanje knjiga i nalaženje najlakšeg puta do čitalaca posao je kojim se dugo bave i u Zrenjaninu. Misiju Gradske kasine i Srpske čitaonice iz 19. veka nastavlja ovdašnja Narodna biblioteka. Na tom tragu je i nedavno objavljivanje „Kataloga starih knjiga” koji je štampala ova kuća. Stare i retke knjige su nezaobilazni deo istorijskog i kulturnog nasleđa jednog naroda i čine osnovu za izučavanje duhovnog i materijalnog života i stvaralaštva, pa zbog toga zrenjaninski bibliotekari skreću pažnju na ovaj važan kulturni doprinos. Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ je realizovala „Projekat zaštite stare i retke knjige“ koji je započet još 2016. godine. U saradnji sa Bibliotekom Matice srpske kompletna zbirka je

Društvo

26.12.2020 u 09:34

Od devojačkog sirotišta do moderne ustanove

Zrenjanin – Grad je u samom centru u blizini gradske kuće dobio renoviranu zgradu vrednu pažnje. Ona je pod okriljem Katoličke crkve izgrađena u pretprošlom veku, služila je za školovanje mladih koji su radili u zdravstvu, na razne načine i u razna vremena. Na kraju Drugog svetskog rata promenom režima zgrada je oduzeta crkvi, u nju je smeštena srednja medicinska škola, a od ove školske godine isto zdanje opet je internat, odnosno kloster za devojke učenice. Zrenjaninski zavod za zaštitu spomenika kulture građevinu, o kojoj brine i naša država jer je reč o posebnom graditeljskom dobru, naziva Zgradom siromašnih školskih sestara s kapelom. Oni beleže i da je njen prvi vlasnik Rimokatolički zavod za vaspitanje devojaka koji je prethodno osnovao red pod nazivom ,,De Notre Dame”. Za smeštaj je

Društvo

13.12.2020 u 18:00

Korona pogađa i ribarstvo

Sečanj – Preporuka da se zbog epidemiološke situacije izbegavaju masovna okupljanja na slavama, dovela je do strmoglavog pada potražnje za slatkovodnom ribom. Takva situacija naročito nepovoljno se odrazila na privredu opštine Sečanj, koja je planove razvoja bazirala baš na ribarstvu, za koje postoje odlični preduslovi uz reku Tamiš. Osnovano je nekoliko novih ribnjaka, a svi su sada u velikim nevoljama zbog iznenadnog pada potražnje. Negativan trend nastavljen je i nakon početka božićnog posta. Probleme zbog kovida 19 ima najveći sečanjski proizvođač hrane „Sveti Nikola”, koji se bavi i tovom šarana u svojim ribnjacima u Neuzini i Banatskoj Dubici, površine preko 1.000 hektara. Prema rečima direktora Milana Veljovića, potražnja šaranske ribe pala je tri do pet puta. Da je

Ekonomija

01.12.2020 u 21:12

Biznismen koji je razumeo stočara

Zrenjanin – Dragan Mijatov drži farmu muznih krava pored jedne od zrenjaninskih industrijskih zona i poput poslednjeg Mohikanca opstaje u naletu globalizacije. On je specifičan i po tome što sa industrijom nije u sukobu već dokazuje da stočarstvo s njom nije u konfliktu i da mogu jedna pored druge, pa i da sarađuju. Stotinak grla stoke Dragan svakodnevno izgoni na pašnjak koji se nalazi odmah pored velikih fabričkih hala u kojima radi preko pet hiljada zaposlenih u kompaniji „Drekslmajer”. Nemački proizvođač elektronskih kablova je iznajmio hale od svog sunarodnika biznismena Rudolfa Valtera . Ovaj se prvi uselio u prvu zrenjaninsku radnu zonu i izgradio hale i njih je, po već poznatim principima koji važe u tržišnoj privredi, iznajmio drugoj kompaniji. Valter se građenjem hala bavi i

Ekonomija

07.11.2020 u 10:01

U Begej porinut rečni gigant

Zrenjanin – U Brodogradilištu „Šipjard bomeks 4M”, koje se nalazi na Begeju nizvodno od Zrenjanina juče je porinut brod za koji se tvrdi da je najveći koji je do sada izgrađen u ovdašnjoj fabrici. Plovilo koje su gradili radnici iz Srbije dugačko je 135 metara zbog čega je on građen iz dva dela – jedan u Brodogradilištu „Begej”, koje se nalazi uzvodno od grada, a drugi u pomenutom „Bomeksu” iz koga je, nakon sastavljanja, porinut rečni gigant. Obe fabrike za gradnju brodova su iz sastava beogradske firme „Rubikon šiping kompani”. Ona je postala vlasnik imovine „Brodogradilišta Begej” u stečaju 2016. godine kada je odluku o tome doneo Odbor poverilaca prihvativši ponudu „Rubikona” čija je vrednost bila 96 miliona dinara. Pored „Begeja”, kompanija „Rubikon” od novembra 2019. godine

Društvo

06.11.2020 u 20:33

Dijabetičarima se preporučuju češće kontrole

Zrenjanin – Nakon što je na početku najnovijeg talasa širenja epidemije virusa korona u srednjem Banatu ocenjivano da se on u ovom području odražava dosta blago, poslednjih dana, kao i u celoj Srbiji i dobrom delu sveta, bolest dobija zabrinjavajuće razmere. Područje Banata je posebno rizično zbog toga što se ovde već godinama beleži povećan broj dijabetičara. Od početka epidemije stručnjaci upozoravaju da su oni, kada je reč o kovidu 19, posebno rizična grupa. Zbog toga su u Zrenjaninu svakodnevni apeli lekara „šećerašima” da se pridržavaju mera kako bi izbegli zarazu. Odavno je uočeno da je broj građana sa ovog područja koji imaju povišen šećer u krvi zabrinjavajući. Računa se da u svetu ima 460 miliona dijabetičara, a u Srbiji više od 700.000, kaže dr Ozrenko Veselinović, predsednik

Društvo

21.10.2020 u 21:21

Kako je selo postalo ničije

Zlatica kod Zrenjanina – Ovde je posle Drugog svetskog rata osnovano imanje. Svojevrsno kolektivno gazdinstvo. Radilo je za primer u celoj Socijalističkoj Jugoslaviji. Tu su obavljane prve setve i žetve u godini, postizani rekordni prinosi, na farmi se proizvodilo najviše mleka. Ratari i stočari su svojim parama izgradili kuće i stanove, vodovod i kanalizaciju, školu i vrtić, igrališta i bioskope. Nakon pola veka imanje Zlatica je privatizovano. Njive se i dalje solidno obrađuju, ali na njima ima malo meštana, a selo je prepušteno samo sebi i postepeno se gasi. Nažalost, ovo nije jedini primer odumiranja našeg sela, ali je po mnogo čemu specifičan. Rade Panić ima 81 godinu. Došao je na imanje 1957. iz sela Bojanić, ispod Ozrena u BiH. Imao je 17 godina Tada je uveliko trajala

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Đuro Đukić