Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

05.08.2022 u 19:56

Prihodovao i grad, ali i preduzeća

Subotica – Pred odbornicima Skupštine grada našao se i izveštaj o dobiti koja su ostvarila javna i javna komunalna preduzeća Subotice. Na dnevnom redu su izveštaji 13 preduzeća, od kojih je samo jedno poslovalo sa gubitkom, a na ovom spisku sada nema preduzeća „Suboticatrans”, koje je zbog situacije sa pandemijom, takođe postalo jedno od gradskih gubitaša. Prema odluci skupštine, 50 odsto neto dobiti vraća se u budžet grada, a preostalu polovinu preduzeća ulažu u dalji razvoj i investicije. Najveću dobit, kako se to vidi i u izveštajima nekoliko godina unazad, ostvarilo je preduzeće „Suboticagas”, koje će gradu uplatiti 46,1 milion dinara. Slede ga „Čistoća i zelenilo”, čija polovina dobiti iznosi 14, 7 miliona dinara. Po visini dobiti „Čistoća i zelenilo” je drugorangirano

Društvo

03.08.2022 u 20:44

Crkvena zemlja i dalje ostaje u posedu crkava

Subotica – Oko 700 hektara državnih oranica, koje je grad još 2007. godine bez naknade ustupio trima hrišćanskih crkavama, za sada i dalje ostaju u crkvenim rukama. Viši sud u Subotici doneo je nepravosnažnu presudu kojom je odbijeni tužbeni zahtev Ministarstva poljoprivrede da se odluka Skupštine opštine Subotice iz 2007. godine proglasi ništavnom u delu koji se odnosi na ustupanje poljoprivrednog zemljišta verskim zajednicama: Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj crkvi i Evangelističkoj hrišćanskoj crkvi. U obrazloženju presude sudija Svetlana Zelić je navela „da se u toku postupka nije moglo na pouzdan način utvrditi da li su parcele koje su obuhvaćene odlukom Skupštine opštine Subotica o ustupanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini institucijama,

Društvo

02.08.2022 u 16:02

Ponovo idu teretni vozovi između Subotice i Segedina

Subotica – Kako je već i najavljeno, 1. avgusta krenuo je teretni saobraćaj obnovljenom prugom između Segedina i Subotice. Teretni saobraćaj odvijaće se od 18.00 časova uveče, do 8.00 časova izjutra, navela je na svom sajtu Mađarska državna železnica (MAV), te se zbog toga učesnici u drumskom saobraćaju pozivaju na dodatni oprez na svim pružnim prelazima. Prošle sedmice preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije” objavilo je upozorenje da je kontaktna električna mreža na pruzi od Subotice ka Horgošu stavljena pod visoki napon od 25 hiljada volti. Obnova pruga podrazumevala je uklanjanje prvog pružnog pravca koji je stigao u Suboticu, pruge prema Segedinu iz 1869. godine. Nakon vek i po ova pruga zamenjena je novom, na kojoj su projektovane brzine od 160 kilometara na čas, ali za

Ekonomija

31.07.2022 u 21:10

Vode ima, ali ne na njivama

Subotica – Vojvodina je jedna od najnižih tačaka evropskog tla, ovde se ka njoj slivaju reke Tisa, Dunav, Drava, Sava i, da nije gazdovanja vodama i izgradnje vodnih objekata, 50 odsto od njenih 2,1 milion obradivih površina bilo bi pod vodom, kaže Igor Kolaković, pomoćnik direktora za tehničke poslove u JP „Vode Vojvodine”. Regulisanje vodnih tokova u Vojvodini ima dugu istoriju, započela je još krajem 18. veka izgradnjom Velikog i Malog bačkog kanala, potom u prvoj polovini 19. veka regulisanjem toka Tise kada je njen tok skraćen za oko 450 kilometara. U 20. veku jedna od najvećih investicija u Vojvodini bila je izgradnja hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav, koji ima oko 700 kilometara kanala. Sve to rađeno je da bi se odveo višak vode s površine i stvorile plodne njive. Ali, danas

Kultura

25.07.2022 u 09:18

Važno je praviti filmove na koje smo ponosni

Subotica – Na 29. Festivalu evropskog filma na Paliću Ištvanu Borbašu, snimatelju i direktoru fotografije, uručena je nagrada „Andergraund spirit” za izuzetan doprinos na polju nezavisnog filma. Borbaš, rođen u Mađarskoj, godinama živi i radi u Švedskoj, a njegovu karijeru obeležila je saradnja s rediteljima kao što je Roj Anderson, Stig-Ake Nilson, Mirijam Bekstrem, Simon Staho. Snimio je pet dugometražnih filmova, nekoliko kratkih i više desetina komercijalnih, reklamnih filmova. „Dopada mi se što je nagrada ’andergraund’ jer sam tokom čitave karijere bio izvan sistema filmskih studija, isto kao i Roj Anderson. Rezultat je bio da smo napravili malo filmova, ali to mi nikada nije smetalo jer nije vredno toliko energije uložiti u posao koji se radi samo zbog novca. Uzdržavali smo se da

Društvo

24.07.2022 u 12:17

Kanjiža traži veći broj policajaca zbog migranata

Kanjiža – U našoj najsevernijoj opštini traže da se popuni policijski sastav u lokalnoj policijskoj stanici, kao i da se pojača kontrola pograničnog pojasa. Robert Lacko, predsednik radne grupe zadužene za praćenje migrantske krize u opštini Kanjiža, izneo je da je samo u naselju Horgoš oko 1.200 migranata, da ih ima još nekoliko stotina u naselju Martonoš, te u pograničnom pojasu. „Mi sada imamo situaciju kakvu nismo imali ni 2015. godine ni kasnije, da migranti više ne ulaze samo u napuštene kuće već imamo prijavljene krađe po kućama, maltretiranje lokalnog stanovništva, pojavljuje se prostitucija. Imamo izuzetnu saradnju sa policijom i Komesarijatom za izbegla lica, svesni smo da policija sa ovim sastavom čini maksimalno moguće, ali to nije dovoljno. Stanovništvo je na korak od

Ekonomija

21.07.2022 u 17:57

Stiže novi rod, ko će ga brati

Subotica – Selo Tavankut, jedno od izrazito povrtarsko-voćarskih sela u okolini Subotice, ima između šest i sedam hiljada stanovnika. Kada dođe vreme berbe dozrelog povrća i voća selu nedostaje još pola sela, ili i tri hiljade radnika koji će pobrati višnje, kajsije, paprike, šljive, jabuke. „Problem je što se berbe preklapaju i ni za jednu nema dovoljno radnika”, kaže za „Politiku” Antun Epler Kićo, jedan od najvećih proizvođača paprike u selu. Zbog toga je u selu najveći problem kako doći do sezonskih radnika, a da će novi rod da skidaju vešti i umešni radnici, tome se, izgleda više niko i ne nada. Epler gaji papriku na 35 jutara, i to je povrće koje traži velika ulaganja, mnogo rada, ali i dosta znanja i iskustva da bi se stiglo do kvalitetnog roda. Vreme branja paprike, nakon

Srbija

20.07.2022 u 19:43

Mađarska za metar podiže ogradu na granici sa Srbijom

Subotica – U utorak ujutru u selima Ruža i Ašothalom, koja se nalaze odmah preko granične linije u odnosu na subotičko prigradsko naselje Bački Vinogradi, mađarska policija uhvatila je ukupno 37 ilegalnih migranata na svojoj teritoriji, stoji u saopštenju objavljenom na sajtu mađarske policije. U prethodnih 24 časa uhvaćeno je 360 lica u povredi granice, a 175 je sprečeno da pređe privremenu ogradu na granici. Prema njima su preduzete mere predviđene propisima, stoji u saopštenju, a to po pravilu znači da su vraćeni kroz kapiju na privremenoj ogradi koja postoji na mađarsko-srpskoj granici. Ove brojke predstavljaju tek deo migrantske populacije koja svakodnevno pokušava da pređe ogradu od žilet žice na srpsko-mađarskoj granici. Nedavno je Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova i

Kultura

20.07.2022 u 15:15

Nije lako biti mlad, niti biti žena

Subotica – Snažni ženski glasovi dominirali su četvrtog dana novinarske konferencije na Paliću. Jedna za drugom ređale su se autorke koje su govorile o pojedinim važnim društvenim temama i problemima, poput odrastanja u vreme socijalnih mreža, odnosima prema migrantima, ženama koje ujedinjuju isti problemi bez obzira na kulturne razlike, te o gotovo nepovratnom uništenju naše životne sredine ili o gubitku krova nad glavom. U okviru glavnog takmičarskog programa prikazan je „Devojački film” finske autorke Ali Hapasalo, za koji su scenario o mukama odrastanja pisale Ilona Ahti i Danijela Hakulinen. Hakulinen je prisustvovala projekciji na Paliću i otkrila da je scenario pisan punih osam godina, ali i da se raduje što ona nije morala da odrasta u vreme društvenih mreža i pametnih

Kultura

19.07.2022 u 14:27

Film je slika vremena u kome živimo

Subotica – Festival evropskog filma na Paliću ima „svoje” reditelje, filmske stvaraoce koji mu se rado vraćaju, borave tu i dolaze čak i kada na programu nisu njihovi filmovi. Na Letnjoj pozornici, ili na nekoj od paralelnih bioskopskih projekcija, imali su prilike da vide najbolja evropska ostvarenja, a da na šetalištu pored jezera razgovaraju sa legendama filmske umetnosti. Pri tome, atmosfera je daleko od pretencioznosti filmskih festivala. Naprotiv, oseća se porodični i prijateljski duh. Ovako su trećeg festivalskog dana govorili reditelji i autori čiji filmovi su prethodne večeri prikazani u okviru takmičarskog ili pratećeg programa. U nedelju uveče publika na Letnjoj pozornici imala je prilike da vidi, u okviru glavnog programa, ali van konkurencije, film Stefana Arsenijevića „Strahinja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Isakov