Završen projekat zaštite prirode i vode jezera Palić

Subotica – Nakon četiri godine tokom kojih su primenjivane različite mere u više oblasti, završen je projekat „Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i jezera Ludaš” za koji je Nemačka razvojna banka (KfW) donirala ukupno 7,8 miliona evra, a grad Subotica uložio milion evra.

Zagađenje jezera Palić  u jednom periodu dostiglo je zabrinjavajuće razmere, a među idejama o njegovom spasavanju prevagnuo je stav da je jedino rešenje za opstanak jezera uklanjanje izvora hranljivih materija koje potiču prekomerni rast algi i dovode do gušenja jezera. Otuda su preduzete mere podeljene u dve grupe: investicione i prateće.

Kroz četvorogodišnji projekat koji je popularno nazvan „Ekolakus” unapređen je rad prečistača otpadnih voda Subotice sa kojeg se voda izliva u jezero, izgrađena je, kanalizacija i potisni vod ka prečistaču. To znači, podsetio je gradonačelnik Stevan Bakić, da su izgrađeni 22 kilometara kanalizacione mreže na Paliću, crpna stanica i pet kilometara potisnog voda. Preduzete mere dovele su do toga da se primećuje poboljšanje svih parametara u pogledu kvaliteta vode, rekla je Diana Barna iz Zavoda za javno zdravlje. Tako je voda u jezeru Palić sada treće klase, što znači da je pogodna za rekreaciju, dok je pre četiri godine svrstavana u petu kategoriju. Analize pokazuju da je voda u prvom sektoru, u delu gde gde se izlivaju vode iz  prečistača, sada boljeg kvaliteta od one u četvrtom, turističkom delu.

Formiran je zaštitni pojas i izgrađena je biciklističko-pešačka staza oko jezera i urađen sanitarni izlov iz jezera, to jest uklonjene invazivne vrste riba. Umesto očekivanog izlova od 50 tona babuški, na kraju projekta ukupno je izlovljeno 273 tone ove invazivne riblje vrste. Zahvaljujući navedenim merama biomanipulacije prošle godine je započelo i poribljavanje Palića autohtonim vrstama riba, a u okviru projekta obnovljena je i mehanizacija, posađeno 6,8 hiljada sadnica duž obale dva jezera,  rekla je Marta Dobo, direktorka JP „Palić Ludaš”.

„Vrhunski stručnjaci, na samom početku sprovođenja ovog projekta, odredili su gde je najpotrebnije investirati kako bi se postigli najbolji efekti. Paralelno sa tim definisani su i kriterijumi kojima će se vrednovati uspešnost projekta. Tako su se iskristalisala dva ključna parametra. Prvi se odnosi na problem netretirane otpadne vode. Podsetio bih da smo pre četiri godine imali 1.500 kućnih priključaka iz kojih su se fekalne vode direktno izlivale u kanal Palić–Ludaš, a na to treba dodati i više od hiljadu septičkih jama. Drugi kriterijum tiče se ukupnog unosa fosfora u jezero kao glavnog nutritijenta. Na početku projekta, fosfor je bio na nivou 0,36 miligrama po litru”, rekao je Marko Stojčić, konsultant na projektu.

On je istakao da je uz zalaganje grada izgrađeno 682 novih priključaka i toliko domaćinstava je priključeno na kanalizacionu mrežu, a sva otpadna voda sa Palića se usmerava ka gradskom prečistaču. Prisustvo fosfora je smanjeno, posebno tokom ove godine i po poslednjim merenjima iz novembra iznosilo je 0.19 miligrama po litru, izneo je Stojčić. Dodao je da nezvanična decembarska merenja pokazuju da su vrednosti fosfora u turističkom delu jezera Palić sada 0,17 miligrama po litru.

„Po svim parametrima može se reći da je ovo uspešan projekat”, kaže Stojčić.

Ipak, nije realno očekivati da će Palić uskoro postati bistro jezero u kojem će bez rizika uživati i kupači, već je i dalje potrebno pratiti analize Zavoda za javno zdravlje.

Nemačka razvojna banka kao investitor prema rečima Marka Stojčića nastavlja da prati uspešnost održavanja projekata koji je finansirala, sprovodeći monitoring i pet godina po njegovom okončanju.

„Uradili smo i dokumentaciju šta dalje oni koji se staraju o jezeru i grad treba da urade, a smatram da se u osnovi sve te mere svode na održavanje ovih investicija. Bez kvalitetnog održavanja ono što je do sada urađeno neće postići puni efekat.  Potrebno je nastaviti redovno održavanje prečistača, biomanpulaciju, ali  i konstantno pratiti parametre otpadnih voda i brzo reagovati ukoliko se uoči problem”, kaže Stojčić.