Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Srbija

27.08.2018 u 21:30

Smilje i bilje čeka ratare

Subotica – Ratarske kulture u okolini Subotice seju se na stotine i desetine hiljada hektara. U tom moru industrijskog bilja, sadnja na 20 ili 30 hektara je kap koja se gotovo jedva primećuje. Upravo to je i ukupna površina pod kojom je lekovito, aromatično ili začinsko bilje u okolini Subotice. Na više od 100.000 hektara oranica u subotičkom ataru to je gotovo na nivou statističke greške. Međutim, Hajnalka Bognar Pastor, agronom zaštitar u Poljoprivrednoj stručnoj službi smatra da je šteta što ratari na severu Bačke ne polažu više pažnje na uzgoj ovog bilja. Sagovornica „Politike” je pri kraju master studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na smeru za lekovito, aromatično i začinsko bilje.

Srbija

17.08.2018 u 22:00

Tokom vikenda oko sto hiljada ljudi na granici

Subotica – U noći između četvrtka i petka, samo na graničnom prelazu Horgoš–Reske na auto-putu prema Mađarskoj, među je prešlo oko 10.000 vozila i najmanje 25.000 putnika. Tokom vikenda procenjuje se da će broj putnika na graničnim prelazima prema Mađarskoj višestruko narasti. Od sredine juna u proseku po sto hiljada nervoznih putnika protutnji pored Subotice nakon što su sate i sate proveli u čekanju na granici. Kolone stvaraju turisti, ali i pretežno domaći i strani radnici iz Turske, koji početkom leta kreću od severa ka jugu Evrope, a od sredine avgusta, reke vozile kreću se u drugom smeru, nazad ka Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, zemljama Beneluksa. U ovom špartanju kroz Evropu jedan od najdužih zastoja čeka ih na graničnoj međi između Srbije i Mađarske. Granični prelaz

Srbija

14.08.2018 u 22:00

Geler u grudima – Dejanova uspomena sa Košara

Subotica – Živi na salašu desetak kilometara od centra Subotice, u delu atara zvanom Mala Baja. Salaš pripada njegovoj supruzi Ivani. Imaju oko šest jutara zemlje, na kojoj seju suncokret, kukuruz, ječam, sade povrće za sopstvene potrebe. Na salašu je sve skromno. Tu je i jedna ovčica i nekoliko kokošaka, imetak od koga jedva može da se preživi i prehrani brojna porodica. A Dejan ima četvoro dece iz prvog braka, a sa Ivanom je izrodio Željanu (5), Anđeliju (4) i Ivana (2). Dok razgovara deca mu ne silaze sa krila. Nedavno se vratio sa rada u polju i mališani traže njegovu pažnju. Zbog toga što imaju ovo parče njive nedovoljno za život, nemaju pravo na dečji dodatak. Od prihoda porodica dobija još 28.000 dinara kao naknadu za nezaposleno lice i nešto manje od šest hiljada dinara...

Društvo

14.08.2018 u 12:48

Bunjevci traže da se ukine akt koji propisuje da se oni smatraju Hrvatima

Pitanje Bunjevaca i akta Narodnooslobodilačkog odbora Vojvodine iz 1945. godine kojim se propisuje da se oni imaju smatrati Hrvatima i dalje nije dobilo svoj istorijski epilog. To je jedan od razloga što je Savez bačkih Bunjevaca (SBB) uputio oštro reagovanje u kojem kaže da je dosta bilo i traže da se ovaj zahtev hitno stavi na razmatranje u Skupštini AP Vojvodine i konačno proglasi ništavnim. „Oni koji predstavljaju hrvatsku manjinu u Republici Srbiji, a ćute na povampirenje ustaštva u Hrvatskoj, nas Bunjevce prikazuju kao Hrvate, otimajući nam jezik, kulturu i tradiciju i nazivajući nas nekakvim ’bunjevačkim Hrvatima’, a država to ćutke posmatra”, stoji u saopštenju SBB-a, koji zahteva da se uoči izbora za manjinske nacionalne savete ovo pitanje konačno reši. Pre nešto manje od dve

Društvo

12.08.2018 u 23:00

Defile za Dužijancu

Subotica – Protekli vikend prošao je u znaku završne svečanosti manifestacije „Dužijanca”, kojom se slavi završetak dobre žetve i kada je sve u znaku pšenice, hlebnog zrna, slame i narodne tradicije. U petak uveče na glavnom gradsku trgu čuli su se zvuci tamburice, a Subotičane i njihove goste privukao je i vašar starih zanata. Naredno veče bilo je veče folklora kada su se tradicionalnim pesmama i igrama predstavila društva iz Slovenije, Hrvatske i čitave Vojvodine. Ovi programi bili su samo uvod u najsvečaniji deo manifestacije – centralnu povorku s mnoštvom učesnika, predstavnika kulturno-umetničkih društava, mladih bandaša i bandašica, i kada u poslednjim, u svečano okićenim karucama stižu najlepši par bandaš i bandašica koja će gradonačelniku predati hleb umešen od novog zrna

Srbija

06.08.2018 u 21:41

Žrtve nevremena i aljkave gradnje

Subotica – Pre više od mesec dana, 29. juna, zbog snažnog olujnog vetra stanari u zgradi Segedinski put broj 15 ostali su bez krova nad glavom. Vetar je bukvalno oduvao njihov krov, razbacao parčiće naokolo, a delovi su preleteli put i zarili se u krov poslovnih prostorija jedne strane firme. Delove drvene konstrukcije koji su preostali morali su da uklone sami stanari sa profesionalnim upravnikom zgrade Danielom Drčićem. Kiša koja je i tog dana, ali i tokom ovog leta padala, natopila je betonsku ploču na vrhu, slila se u stanove na najvišem, devetom spratu s kojeg su se svi osim jednog stanara raselili. Električne instalacije došle su u kontakt s vodom, koja je počela da se spušta i na niži sprat, pa stanari sada kažu da im povremeno izbijaju varnice iz prekidača. Građevinska

Srbija

26.07.2018 u 22:00

Mali Džozer, rođeni Nišlija, u čekaonici za Evropsku uniju

Subotica – Jedanaestomesečni Džozer je Nišlija, kaže u šali njegov otac Kasim. Rođen je u Nišu, a ovde u Subotici sa roditeljima je tri sedmice. Ovaj dečkić okruglih smeđih očiju očigledno je mezimac svih u privremenom prihvatnom centru jer ne silazi sa ruku ni saradnika Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije. Njegova majka Marua Hamza i otac Kasim prevalili su dug put iz Iraka dovde. U Srbiji su poslednjih godinu i po, ali uskoro bi za njih trebalo da se otvore vrata Evropske unije. „Mi smo sledeći na listi”, kaže Marua, govoreći o spisku koji se formira za ulazak u kontrolni punkt na mađarskoj strani granice.

Srbija

24.07.2018 u 23:59

Mađarski kulturni centar gradi se na Paliću

Subotica – Sa najpovoljnijim ponuđačem na tenderu, građevinskom firmom „Modulor” iz Beograda, grad Subotica juče je potpisao ugovor o početku izgradnje mađarskog kulturnog centra na Paliću. Gradi se u okviru IPA, prekograničnog projekta pod nazivom „Raznobojna saradnja” i obuhvata izgradnju kulturnih centara u pograničnim mestima: srpskog u Morahalomu, čija izgradnja je već počela, i mađarskog na Paliću za koji bi kamen temeljac trebao da bude postavljen početkom septembra. Ukupna vrednost projekta je 3,7 miliona evra, od čega je donacija EU 3,1 milion evra. Od tog novca na izgradnju u Subotici odnosi se 1,13 miliona evra, od čega je donacija unije 960.000 evra, a učešće grada Subotice u visini od 15 odsto iznosi nepunih 170.000 evra. Projekat je započet 1. juna prošle godine a rok njegovog

Kultura

20.07.2018 u 22:00

Zlatni toranj filmu „Devojka” Lukasa Donta

Subotica – Zlatni toranj za najbolji film na 25. Festivalu evropskog filma na Paliću pripao je filmu „Devojka” reditelja Lukasa Donta. Nagrada za najbolju režiju Palićki toranj otišla je u ruke Klostera Rasmusa Broa, za dansko ostvarenje „Krtica”, dok je specijalno priznanje dodeljeno španskom filmu „Karmen i Lola” rediteljke Aranče Ečevarije. U žiriju kojim je predsedavala mađarska rediteljka Ildiko Enjedi, bili su i Nataša Ninković, glumica (Srbija), Ieva Norvilijen, producentkinja i glumica (Litvanija), Ibrahim Koma, glumac (Francuska), i Marinus Gruthof, reditelj (Holandija). Odluka o nagradama doneta je jednoglasno, a kako je atmosferu sa odlučivanja prenela Nataša Ninković, najduže se razgovaralo upravo o dodeli specijalnog priznanja. „Bila sam iznenađena koliko slično,

Kultura

19.07.2018 u 22:00

Šta da uradimo sa svojim malim kratkim životom

25. PALIĆ Mađarskoj rediteljki Ildiko Enjedi Palić i njegova okolina nisu nepoznati, ovde je boravila i pre, sa suprugom Nemcem, istoričarem književnosti. Prošle godine ipak nije uspela da stigne na Festival evropskog filma na Paliću kada je prikazan njen film „Na telu i duši“ koji je te godine u Berlinu dobio „Zlatnog medveda“. Film je bio i u trci za Oskara za najbolji film sa neengleskog govornog područja. Bajkovitu priča o dvoje neprilagođenih, koji se povezuju zahvaljujući neobičnoj situaciji da sanjaju iste snove, Ildiko Enjedi napisala je i režirala inspirisana jednim stihom pesnikinje Agneš Nađ Nemeš. Film je doživeo veliki uspeh, kao uostalom i svi prethodni. Njen prvi film bio je „Moj 20. vek”, a u Mađarskoj je isticano da joj je nakon tog filma saradnju nudio i Dejvid

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Isakov