Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.47	103.08	102.77
126.75	127.52	127.13

Kultura

07.12.2021 u 22:15

Gde je danas hrabri novi svet

Činjenica da se nedavno Dijana Hrkalović pojavila na naslovnim stranama svih dnevnih i nedeljnih novina u Hrvatskoj govori o tome da Jugoslavija kao država jeste mrtva, i to je zauvek tako, ali da je jugoslovenska kultura u svom najširem opsegu, od svih najperverznijih i najluđih varijanti do onoga što je visoka kultura, življa nego što je to bilo, na primer, 1989. godine. Ovim rečima je pisac Miljenko Jergović na onlajn tribini „Šta nama danas dođe Jugoslavija”, održanoj 29. novembra (što je u SFRJ bio Dan republike) u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, ilustrovao svoje viđenje jugoslovenskog kulturnog prostora. Osim njega, na tribini su učestvovali i Radina Vučetić, istoričarka, Dino Mustafić, reditelj, Duško Radosavljević, politikolog, i Teofil Pančić, novinar, dok je moderator bio Nebojša Milenković, muzejski savetnik.

Kultura

05.10.2021 u 20:00

Šta uraditi sa dobrim belcima

Roman „Polovina koja nedostaje” nove zvezde američke književnosti, tridesetjednogodišnje Brit Benet, koju upoređuju sa slavnom Toni Morison, govori o rasizmu kroz priču o dve sestre bliznakinje, koje zajedno beže iz crnačkog gradića u Luizijani i čiji životi se razdvajaju kad jedna od njih shvati da može da se predstavi i kao belkinja. Knjiga je nedavno objavljena i kod nas u izdanju kuće „Buka” (Booka) u prevodu Aleksandra Milajića. Roman počinje 1968. godine kada je ubijen Martin Luter King i kada je nada pokreta za građanska prava počela da slabi, a urbano nasilje postalo široko rasprostranjeno. – Zanimalo me je da povežem nemire nakon ubistva dr Kinga i različit način na koji ove dve sestre bliznakinje, Dezire i Stela, na to reaguju. Dezire koristi haos trenutka da pobegne iz

Kultura

28.09.2021 u 20:00

Kako Francuzi uče srpski

Izuzetno dopadljiv udžbenik, i tekstualno i vizuelno, „Apprendre le serbe ZDRAVO” („Naučiti srpski ZDRAVO”), čiji je autor prof. dr Tatjana Šotra Katunarić, objavljen je u izdanju francuske izdavačke kuće ASIMIL. Prema ugovoru iz 2019, sa ovim francuskim izdavačem, knjiga je trebalo da bude završena u roku od godinu dana, ali je pandemija to usporila, te se u rafovima francuskih knjižara pojavila tek krajem maja ove godine. Takođe je, opet iz epidemijskih razloga, odložena i njena promocija koja je trebalo da bude u septembru u našem kulturnom centru u Parizu. – Izdavačka kuća ASIMIL, s dugom tradicijom (osnovana 1929), prilagođava svoju metodu savremenim potrebama usvajanja stranih jezika. Od pre nekoliko godina ovaj izdavač počinje s objavljivanjem nove serije udžbenika, stranih

Kultura

21.09.2021 u 21:15

Zašto smo voleli Bojsija

Povodom odlaska britranskog glumca Džona Čalisa, popularnog Bojsija iz kultne serije Mućke”, Dejvid Džejson koji je u istoj seriji igrao Del Boja, rekao je da mu je teško da razmišlja o svetu bez njega. „Gardijan” je preneo da je Džejson Čalisa opisao kao džentlmena u pravom smislu te reči i da je dodao: ‒ Bojsi je lik koji su obožavaoci ove serije toliko voleli da sam zadovoljan što sam bio svedok tog izliva ljubavi na nedavnoj 40. godišnjici prve epizode „Mućki” koja je snimljena 1981. I glumica Sju Holdernes, koja je u „Mućkama”, kao i u seriji „Zelena trava”, igrala Bojsijevu suprug Marlin, odala je počast voljenom prijatelju i konstatovala: „Marlin bez Bojsija ‒ to je nezamislivo.” Mada je igrao u više od 70 serija, u sedam filmova i ostvario značajne uloge u londonskim i

Kultura

12.09.2021 u 11:28

Neki prevodi spadaju u oblast književne prevare

Onaj ko živi samo od književnog prevođenja mora biti umetnik u gladovanju. Pošto su naši honorari simbolični, jasno je da se tim poslom bavimo zato što ga volimo. Znaju to i oni koji nas angažuju i plaćaju. Kako god, za nekoliko objavljenih knjiga nikad nisam dobila honorare, kaže Arijana Božović, čije prevode sa engleskog stručnjaci visoko ocenjuju (prevodila dela autora kao što su Dž. M. Kuci, Ijan Makjuan, Kazuo Išiguro, Nabokov, En Karson...). Dobitnica nagrada „Miloš N. Đurić” (2003) i „Mihailo Đorđević” (2007) dodaje da je sasvim očekivano da jednu uveliko marginalizovanu profesiju niko ne vidi i ne ceni: – Književno prevođenje zahteva izvesno znanje, veštinu i imaginaciju, a kažu da za takve profesije nema preciznih merila. No merila i te kako postoje, samo što naš kulturni

Kultura

16.08.2021 u 18:23

Naš prvi „totalni glumac”

Kada se pojavilo luksuzno, ali pre svega duboko analitično delo o životu glumca Slobodana Cice Perovića (u izdanju „Službenog glasnika“), mnogi su bili zbunjeni činjenicom da je autor ove knjige, Željko Simić, zapravo čovek koji u svojoj bogatoj praksi nije imao dodirnih tačaka sa glumom, a što je konstatovao i glumac Svetozar Cvetković u predgovoru. Simić, koga mnogi ponajvišpe pamte kao nekadašnjeg ministra kulture, kaže da njegova prisna vezanost za pozorište datira još iz dana njegovog detinjstva, kada je sa roditeljima barem jednom nedeljno gledao neku predstavu. ‒ Maglovitog Cicu Perovića sam opazio u tv dramama, ali je moja opčinjenost bila pojačana feljtonom koji je on ispisivao sa svojih putovanja, naročito po Dalekom istoku, i u kojem je pokazivao nesvakidašnje spisateljsko umeće i

Kultura

12.08.2021 u 21:52

Knausgorovo leto

Od malih nogu sam kričanje galebova povezivao sa prazninom leta, sa osunčanim ništavilom od kojeg smo se branili aktivnošću, piše popularni norveški pisac Karl Uve Knausgor u svom četvrtom i poslednjem tomu lične enciklopedije koju je posvetio svojoj najmlađoj kćerki. Knjigu „U leto” (kao i prethodne tri iz ovog serijala „U jesen”, „U zimu” i „U proleće”), kod nas je objavila je izdavačka kuća „Buka” (Booka) u prevodu Radoša Kosovića. Kritika ovo delo ocenjuje kao izvrsno finale pomenute enciklopedije u kome Knausgor podjednako lepo i živo piše o svojoj porodici kao i ranije, ali dok je u ranijim knjigama bilo i mračnijih delova prožetih depresijom i probolemima, knjiga „U leto” nam donosi lepe opise prirode, svitanja, letnjih jutara, letnjih večeri, a najviše od svega

Kultura

10.08.2021 u 20:00

Čija je krivica loš prevod

Da se položaj književnih prevodilaca u Srbiji ne razlikuje mnogo od položaja većine onih koji u ovoj zemlji žive od svog rada, ne samo u finansijskom smislu, potvrđuje nam i Olja Petronić, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica nagrada „Branko Jelić” (2015) i „Miloš N. Đurić” (2017), koja odmah odlučno naglašava: – Mislim da je pitanje loših prevoda jedno od najvažnijih pitanja u našoj profesiji. I da se odmah razumemo, loše i neupotrebljive prevode ne dobijamo samo od nestručnih osoba, kako vi kažete, nego i od etabliranih prevodilaca koji su veoma prisutni na javnoj sceni. Da bi se uopšte počela priča o lošim prevodima, kaže naša sagovornica, moramo razjasniti šta je uopšte prevođenje, koji je zadatak prevodioca i koliko slobode on ima prilikom prevođenja teksta. – Naš

Kultura

03.08.2021 u 22:36

Ozbiljan rad i truli kompromisi

Položaj književnih prevodilaca u našem društvu povezan je s položajem kulture i umetnosti uopšte, a zatim s položajem same književnosti. A svi znamo kakva je tu situacija, koliko se knjige čitaju i koje se to knjige čitaju, kaže Melita Logo Milutinović, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica ugledne nagrade „Miloš N. Đurić”, kao i nagrade „Branko Jelić”, i to dva puta, za prevođenje s francuskog. Njoj se čini, dodaje, da ovde preovlađuje mišljenje da su književni prevodioci nešto bez čega se može. Ili nešto čemu ne treba pridavati značaj veći od onog koji ima „gugl translejt”. – U javnosti se ponekad čak može čuti stav da nam prevodna književnost uopšte nije potrebna – šta će nam, kad imamo toliko naše. S druge strane, neki izdavači zasipaju knjižare nekvalitetnim tvorevinama

Kultura

27.07.2021 u 20:15

Izdavači uvek mogu da nađu „damping” prevodioca

Dok god je prevodilački posao otvoren svakom – a drukčije ne može, ne postoji, a teško bi se i mogla uvesti licenca za književne prevodioce kakva postoji za neka druga zanimanja – biće i loših i vrlo loših prevoda, biće obaranja cene rada. Sve to utiče na materijalni, a otuda i društveni status svih, a najviše su pogođeni naravno dobri prevodioci, profesionalci koji se redovno stavljaju u isti koš sa svima ostalima kad se, u inače retkim prilikama, povede reč o kvalitetu književnih prevoda, kaže Jelena Stakić, prevodilac sa engleskog i francuskog, koja iza sebe ima oko 140 prevedenih naslova za više od 40 godina rada. No, i za taj svoj učinak koji se nekad smatrao bogatim, ona kaže da u novim okolnostima deluje skromno u poređenju sa desetinama i desetinama naslova koje danas za nekoliko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović