Четвртак, 09.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.37	102.99	102.68
	126.82	127.59	127.21

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гордана Поповић

Култура

07.12.2021 у 22:15

Где је данас храбри нови свет

Чињеница да сe недавно Дијана Хркаловић појавила на насловним странама свих дневних и недељних новина у Хрватској говори о томе да Југославија као држава јесте мртва, и то је заувек тако, али да је југословенска култура у свом најширем опсегу, од свих најперверзнијих и најлуђих варијанти до онога што је висока култура, живља него што је то било, на пример, 1989. године. Овим речима је писац Миљенко Јерговић на онлајн трибини „Шта нама данас дође Југославија”, одржаној 29. новембра (што је у СФРЈ био Дан републике) у Музеју савремене уметности Војводине, илустровао своје виђење југословенског културног простора. Осим њега, на трибини су учествовали и Радина Вучетић, историчарка, Дино Мустафић, редитељ, Душко Радосављевић, политиколог, и Теофил Панчић, новинар, док је модератор био Небојша Миленковић, музејски саветник.

Култура

05.10.2021 у 20:00

Шта урадити са добрим белцима

Роман „Половина која недостаје” нове звезде америчке књижевности, тридесетједногодишње Брит Бенет, коју упоређују са славном Тони Морисон, говори о расизму кроз причу о две сестре близнакиње, које заједно беже из црначког градића у Луизијани и чији животи се раздвајају кад једна од њих схвати да може да се представи и као белкиња. Књига је недавно објављена и код нас у издању куће „Бука” (Booka) у преводу Александра Милајића. Роман почиње 1968. године када је убијен Мартин Лутер Кинг и када је нада покрета за грађанска права почела да слаби, а урбано насиље постало широко распрострањено. – Занимало ме је да повежем немире након убиства др Кинга и различит начин на који ове две сестре близнакиње, Дезире и Стела, на то реагују. Дезире користи хаос тренутка да побегне из лошег брака.

Култура

28.09.2021 у 20:00

Како Французи уче српски

Изузетно допадљив уџбеник, и текстуално и визуелно, „Apprendre le serbe ЗДРАВО” („Научити српски ЗДРАВО”), чији је аутор проф. др Татјана Шотра Катунарић, објављен је у издању француске издавачке куће АСИМИЛ. Према уговору из 2019, са овим француским издавачем, књига је требало да буде завршена у року од годину дана, али је пандемија то успорила, те се у рафовима француских књижара појавила тек крајем маја ове године. Такође је, опет из епидемијских разлога, одложена и њена промоција која је требало да буде у септембру у нашем културном центру у Паризу. – Издавачка кућа АСИМИЛ, с дугом традицијом (основана 1929), прилагођава своју методу савременим потребама усвајања страних језика. Од пре неколико година овај издавач почиње с објављивањем нове серије уџбеника, страних језика, од

Култура

21.09.2021 у 21:15

Зашто смо волели Бојсија

Поводом одласка бритранског глумца Џона Чалиса, популарног Бојсија из култне серије Мућке”, Дејвид Џејсон који је у истој серији играо Дел Боја, рекао је да му је тешко да размишља о свету без њега. „Гардијан” је пренео да је Џејсон Чалиса описао као џентлмена у правом смислу те речи и да је додао: ‒ Бојси је лик који су обожаваоци ове серије толико волели да сам задовољан што сам био сведок тог излива љубави на недавној 40. годишњици прве епизоде „Мућки” која је снимљена 1981. И глумица Сју Холдернес, која је у „Мућкама”, као и у серији „Зелена трава”, играла Бојсијеву супруг Марлин, одала је почаст вољеном пријатељу и констатовала: „Марлин без Бојсија ‒ то је незамисливо.” Мада је играо у више од 70 серија, у седам филмова и остварио значајне улоге у лондонским и њујоршким

Култура

12.09.2021 у 11:28

Неки преводи спадају у област књижевне преваре

Онај ко живи само од књижевног превођења мора бити уметник у гладовању. Пошто су наши хонорари симболични, јасно је да се тим послом бавимо зато што га волимо. Знају то и они који нас ангажују и плаћају. Како год, за неколико објављених књига никад нисам добила хонораре, каже Аријана Божовић, чије преводе са енглеског стручњаци високо оцењују (преводила дела аутора као што су Џ. М. Куци, Ијан Макјуан, Казуо Ишигуро, Набоков, Ен Карсон...). Добитница награда „Милош Н. Ђурић” (2003) и „Михаило Ђорђевић” (2007) додаје да је сасвим очекивано да једну увелико маргинализовану професију нико не види и не цени: – Књижевно превођење захтева извесно знање, вештину и имагинацију, а кажу да за такве професије нема прецизних мерила. Но мерила и те како постоје, само што наш културни

Култура

16.08.2021 у 18:23

Наш први „тотални глумац”

Када сe појавило луксузно, али пре свега дубоко аналитично дело о животу глумца Слободана Цице Перовића (у издању „Службеног гласника“), многи су били збуњени чињеницом да је аутор ове књиге, Жељко Симић, заправо човек који у својој богатој пракси није имао додирних тачака са глумом, а што је констатовао и глумац Светозар Цветковић у предговору. Симић, кога многи понајвишпе памте као некадашњег министра културе, каже да његова присна везаност за позориште датира још из дана његовог детињства, када је са родитељима барем једном недељно гледао неку представу. ‒ Магловитог Цицу Перовића сам опазио у тв драмама, али је моја опчињеност била појачана фељтоном који је он исписивао са својих путовања, нарочито по Далеком истоку, и у којем је показивао несвакидашње списатељско умеће и

Култура

12.08.2021 у 21:52

Кнаусгорово лето

Од малих ногу сам кричање галебова повезивао са празнином лета, са осунчаним ништавилом од којег смо се бранили активношћу, пише популарни норвешки писац Карл Уве Кнаусгор у свом четвртом и последњем тому личне енциклопедије коју је посветио својој најмлађој кћерки. Књигу „У лето” (као и претходне три из овог серијала „У јесен”, „У зиму” и „У пролеће”), код нас је објавила је издавачка кућа „Бука” (Booka) у преводу Радоша Косовића. Критика ово дело оцењује као изврсно финале поменуте енциклопедије у коме Кнаусгор подједнако лепо и живо пише о својој породици као и раније, али док је у ранијим књигама било и мрачнијих делова прожетих депресијом и проболемима, књига „У лето” нам доноси лепе описе природе, свитања, летњих јутара, летњих вечери, а највише од свега пуно

Култура

10.08.2021 у 20:00

Чија је кривица лош превод

Да се положај књижевних преводилаца у Србији не разликује много од положаја већине оних који у овој земљи живе од свог рада, не само у финансијском смислу, потврђује нам и Оља Петронић, преводилац са француског језика, добитница награда „Бранко Јелић” (2015) и „Милош Н. Ђурић” (2017), која одмах одлучно наглашава: – Мислим да је питање лоших превода једно од најважнијих питања у нашој професији. И да се одмах разумемо, лоше и неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа, како ви кажете, него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени. Да би се уопште почела прича о лошим преводима, каже наша саговорница, морамо разјаснити шта је уопште превођење, који је задатак преводиоца и колико слободе он има приликом превођења текста. – Наш посао је

Култура

03.08.2021 у 22:36

Озбиљан рад и трули компромиси

Положај књижевних преводилаца у нашем друштву повезан је с положајем културе и уметности уопште, а затим с положајем саме књижевности. А сви знамо каква је ту ситуација, колико се књиге читају и које се то књиге читају, каже Мелита Лого Милутиновић, преводилац са француског језика, добитница угледне награде „Милош Н. Ђурић”, као и награде „Бранко Јелић”, и то два пута, за превођење с француског. Њој се чини, додаје, да овде преовлађује мишљење да су књижевни преводиоци нешто без чега се може. Или нешто чему не треба придавати значај већи од оног који има „гугл транслејт”. – У јавности се понекад чак може чути став да нам преводна књижевност уопште није потребна – шта ће нам, кад имамо толико наше. С друге стране, неки издавачи засипају књижаре неквалитетним творевинама разних

Култура

27.07.2021 у 20:15

Издавачи увек могу да нађу „дампинг” преводиоца

Док год је преводилачки посао отворен сваком – а друкчије не може, не постоји, а тешко би се и могла увести лиценца за књижевне преводиоце каква постоји за нека друга занимања – биће и лоших и врло лоших превода, биће обарања цене рада. Све то утиче на материјални, а отуда и друштвени статус свих, а највише су погођени наравно добри преводиоци, професионалци који се редовно стављају у исти кош са свима осталима кад се, у иначе ретким приликама, поведе реч о квалитету књижевних превода, каже Јелена Стакић, преводилац са енглеског и француског, која иза себе има око 140 преведених наслова за више од 40 година рада. Но, и за тај свој учинак који се некад сматрао богатим, она каже да у новим околностима делује скромно у поређењу са десетинама и десетинама наслова које данас за неколико

Претходна Следећа

Почетна / Гордана Поповић

09.07.2026 у 13:12

Србија наредне године домаћин годишњег заседања Парламентарне скупштине ОЕБС-а

09.07.2026 у 13:10

Цвијановић: Слобода се не добија на тацни, наш завет је да чувамо Републику Српску

09.07.2026 у 13:09

Пољска 260 пута повећала издвајања за дронове

09.07.2026 у 13:08

Нови велики пожар у Атини, на терену скоро 40 ватрогасаца

09.07.2026 у 13:01

Куртоа: Шпанија је фаворит, али верујем да можемо да победимо

09.07.2026 у 12:58

НАТО разматра померање самита у Албанији