Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.37	102.99	102.68
126.82	127.59	127.21

Kultura

03.05.2019 u 12:00

Svako može da se pravi ozbiljan, ali ne i duhovit

Kad sam u Americi, mnogo toga iz Srbije mi nedostaje: od mirisa lipa na Gundulićevom vencu do bureka iz Venizelosove ulice, Gardoša, Kosančićevog venca, Ade Međice. Ali donekle živim u obe zemlje paralelno, kao što su tako deo života proživeli i drugi srpski pisci: Pekić, Kiš, a pre njih Vuk, Dositej, pa ukoliko ubrojimo i pisce diplomate, poput Dučića, Rakića, Rastka Petrovića, Andrića, Crnjanskog, onda to nije izuzetak nego pravilo, kaže Vladimir Pištalo, pisac, (dobitnik Ninove nagrade za 2008. za roman „Tesla, portret među maskama”) koji predaje svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru (Masačusets). Upravo je objavljena njegova nova knjiga „Značenje džokera” u izdanju „Agore”. Prethodna, roman „Sunce ovoga dana, pismo Andriću”, doživela je tri izdanja, imala 58

Kultura

23.03.2019 u 19:30

Sloboda izražavanja u totalnom siromaštvu

Dušan Makavejev mi je bio velika podrška tokom prethodnih petnaest godina, jer je sa svojom suprugom dolazio na premijere mojih filmova! I već 2003. me je učlanio u Evropsku filmsku akademiju posle gledanja mog filma „Kasting”! Za jednog filmskog umetnika u slobodnom statusu na socijalnoj margini – to je bila velika podrška! Nažalost, nije stigao da vidi ovaj film, kaže Goran Radovanović reditelj dokumentarca „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali”, dvostruko nagrađenog na Festu (Politikina nagrada „Milutin Čolić” i nagrada u okviru domaćeg takmičarskog programa). Film će biti u bioskopima na jesen, krajem septembra, a do tada će se prikazivati na inostranim festivalima. Dobivši pre tri godine snimak, načinjen krišom u novosadskom bioskopu, gde je nakon projekcije filma „WR:

Kultura

15.02.2019 u 09:02

Za srpske štandove kao da je vreme stalo

Otvoriti knjigu ili ući u avion suštinski je isto, kaže Nenad Šaponja, autor putopisnog dnevnika „A Brisel se da prehodati lako“ (izdavač „Sajnos“), u kome na vešt način, pripovedajući o svojim putovanjima, daje i sliku naše kulture. Na putovanja koja opisuje (Budimpešta, Buenos Ajres, Istanbul, Geteborg, Frankfurt, Šardža, Brisel, Jerusalim, Koči, Visoki Dečani, Peking) išao je kao izdavač, ali to je samo spoljašnji okvir, kaže Šaponja, objašnjavajući da „svi mi kada putujemo bilo gde, putujemo sa svojom unutrašnjošću, sa onim što jesmo, i spram toga gradimo vlastitu percepciju puta“. Za nekoga su putovanja samo razglednice tog spoljašnjeg okvira stvari, a za pisca, pogotovo pesnika, svako putovanje je „sudar svetova, sudar percepcija vlastitih i tuđih“, dodaje pesnik, esejista i kritičar, kao i

Kultura

08.01.2019 u 21:00

Zašto su prave vrednosti postale medijski tabu

Kako možemo ljude učiniti srećnima ako ih ne učinimo moralnim i mudrim, pitao je Kant. Veoma važno pitanje danas kad se čini da ceo svet živi u nametnutoj „kulturi sreće” u kojoj kriterijume određuju crveni tepisi, drsko samoreklamerstvo, laka literatura, površnost, najblaže rečeno sve ono što bi trebalo tretirati samo kao puki dekor a nikako kao smisao života ili uslov za sreću. A ima li uopšte sreće bez zadiranja u dubinu, pre svega sopstvenog bića? Ovo pitanje postavljamo Divni Vuksanović, estetičaru i filozofu medija, koja podseća da su – za razliku od današnjeg shvatanja sreće koje je, uglavnom, povezano s profesionalnim uspehom, stari Grci pitanje sreće shvatali na sasvim drukčiji način

Svet

14.11.2018 u 20:00

Francuska štampa se posipa pepelom

„Zabrljali smo”, izjavio je visoki član protokola Jelisejske palate za „Figaro” i tako, u dve reči, opisao šta se desilo tokom obeležavanja stote godišnjice od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Protokol francuskog predsednika smestio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića izvan zvanične tribine i van dometa televizijskih kamera, a „Figaro” navodi da je to neprihvatljiv propust, s obzirom na to da je Srbija u Velikom ratu izgubila „1,2 miliona svoje dece”, prenosi Tanjug. Konstatovano je da je Makron bio okružen predstavnicima savezničkih sila

Kolumna nedelje

05.11.2018 u 08:00

Piscima nema ko da piše

Pisci, idite kući, zavapio je na „Fejsbuku” jedan pesnik tokom trajanja 63. Beogradskog sajma knjiga, reagujući na sve ono što je pratilo ovu manifestaciju. Pesnik se svakodnevno oglašavao na „Fejsbuku”, ostavljajući komentare poput „Nekada je bio Sajam knjiga, sada je uglavnom sajam”, „Radost čitanja, a nešto mi deluje tužno”, „Nekada su deca dolazila na sajam da vide pisce, a danas gledaju tragikomične cirkusante”... Nije, naravno, ni na sajmu bilo sve loše. I ove godine je bilo dobrih knjiga, izlagali su ozbiljni izdavači, čak je i poraslo interesovanje za akademsko štivo, ali, s druge strane, kao što reče izdavač Zoran Hamović (Klio) ova manifestacija se „guši u sramnom obilju kojim se diči čitava ’kultura’”. Nevidljiva opasnost za Beogradski sajam knjiga, kao i za celokupnu kulturu, po njemu,

Kultura

04.10.2018 u 21:42

Nekome omaž, nekome koske

Već nekoliko dana Francuzi se opraštaju od Šarla Aznavura, poslednjeg među velikim šansonjerima koji je preminuo u ponedeljak, kao što su se danima, a onda i mesecima opraštali od Džonija Holideja, za koga tek spremaju veliki omaž povodom godišnjice smrti 6. decembra. Pale se sveće na trgovima u čast Aznavura, na francuskoj televiziji je u ponedeljak to bila apsolutno udarna vest i ne samo vest nego hronika bez kraja koja je bacila u senku sve druge makar se radilo o senzacionalističkim temama tako atraktivnim za medije u vremenu u kome živimo. Omaž Aznavuru planiran je za petak u Palati invalida u Parizu i zamišljen u razmerama nacionalne ceremonije na kojoj će govoriti i predsednik Makron. Mnogi su predviđali da će čak i nadmašiti ispraćaj priređen u decembru prošle godine Džoniju

Kultura

15.09.2018 u 22:00

Plave oči srpske književnosti

Mnogi danas ne znaju ni da postoji Srpska književna zadruga (SKZ), kaže Dragan Lakićević, književnik i glavni urednik ove izdavačke kuće, koja postoji 126 godina i koja je zaštićena zakonom. Postojeći zakon, međutim, donet inače 1997, u vreme, kako Lakićević kaže, „svekolike privatizacije, prodaje i jagme”, sprečio je da se to desi i ovoj ustanovi, ali ne predviđa nikakav budžet. Stoga Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, predviđa, prvi put, finansiranje ove ustanove iz budžeta Vlade Republike Srbije i on je, kako nezvanično saznajemo, prošao u Ministarstvu kulture i Ministarstvu finansija a sada čeka na red za raspravu u Narodnoj skupštini. To, pre svega, znači, kaže Lakićević, da vlada i država prihvataju da SKZ postoji kao nacionalno kulturno dobro s

Kultura

04.09.2018 u 22:00

Lična i istorijska dimenzija Velikog rata

Za izložbu „Naša istorija, naša sećanja”, koju Francuski institut u Srbiji (FIS) organizuje povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, pozvani su naši građani još u martu mesecu da prilože svedočanstva iz porodičnih arhiva koja čuvaju uspomenu na solidarnost francuskih i srpskih vojnika i civila u tom periodu. Prema rečima Žan-Batista Kizena, direktora FIS, odziv je bio izvanredan. Stiglo je više od stotinu fotografija tako da je morala da se pravi selekcija. Stiglo je i puno pisanih svedočanstava građana koji su želeli da daju doprinos izložbi. Kizen ističe da su svi građani Srbije koji su slali svedočanstva, zapravo koautori te postavke, pored Stanislava Sretenovića, istoričara, i Aleksandre Mirić, arhitekte konzervatora. – Ovom izložbom želimo da istaknemo doprinos

Magazin

24.08.2018 u 08:00

Od Đerbe do Kartagine

Da je uz dobru kondiciju i još bolju organizaciju mogućno za sedam dana posetiti gotovo sve ključne turističke tačke Tunisa dokaz je i iskustvo tročlane novinarske ekipe koja je, u organizaciji Ambasade Tunisa u Beogradu, za nedelju dana prokrstarila ovom zemljom od juga do severa. Polazna tačka bila je Đerba, ostrvo na jugoistoku, blizu granice sa Libijom, do kojeg se od glavnog grada Tunisa avionom stiže za 45 minuta, poznato po širokim peščanim plažama, živopisnim selima, luksuznim hotelima, proizvodnji grnčarije, ali i po La Gribi, jednoj od najstarijih sinagoga u Africi gde se svakog proleća na hodočašću okupljaju hiljade Jevreja. Sa Đerbe krećemo ka zapadu automobilom jer je ostrvo povezano sa kopnom putem koji su prvobitno izgradili još Rimljani, a krajnja tačka tog dana je Tozer, grad

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović