Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.37	102.99	102.68
126.82	127.59	127.21

Kultura

15.05.2017 u 22:00

Miteran je bio socijalista, kao što sam ja bio papa

Verujem da pisac mora da kaže neke stvari pa makar napisao i nepristojnu, politički nekorektnu knjigu, smatra Filip Klodel, francuski književnik i reditelj, koji je jednom prilikom izjavio da je sit tog lepljivog, „anesteziološkog” jezika koji nas parališe. Treba sve to malo prodrmati, kaže ovaj umetnik, član Akademije Gonkur i ovih dana gost Molijerovih dana u Beogradu u organizaciji Francuskog instituta, gde će biti prikazana tri njegova filma, a u sredu biti predstavljeno njegovo književno delo.

Kultura

15.05.2017 u 07:15

Molijerovi dani u Srbiji

Istaknuti francuski romansijeri biće gosti tradicionalne manifestacije Molijerovi dani koje Francuski institut, od 15. do 19. maja, organizuje u nekoliko gradova u Srbiji – Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Subotici. Gosti, među kojima su Filip Klodel, poznati pisac i reditelj, član Akademije Gonkur, zatim Nataša Apana, koja je bila u širem izboru za Gonkurovu nagradu prošle godine, te Majlis de Kerangal, Nina Jaržekov i Sedrik Gra, govoriće o svom delu, ali i o našem odnosu prema drugom, o savremenom francuskom društvu... Filip Klodel je dobitnik važnih književnih nagrada kao što su Renodo, Gonkurova nagrada gimnazijalaca i Žan-Žak Ruso, ali je i za svoj prvi film „Odavno te volim” iz 2008. dobio nagradu Cezar za najbolji prvi film. Kod nas su prevedena

Kultura

22.04.2017 u 22:00

Testament o NDH kojeg se Hrvatska plaši

Neko mi reče juče da bi možda, od samog filma, bilo zanimljivije govoriti o njegovom nastajanju i kasnije njegovom životu, jer je „Testament” nastao u jednom burnom vremenu rata devedesetih i posle imao neobičan put, s mnogo prikazivanja u celom svetu, osim u Hrvatskoj i Srbiji, kaže Lordan Zafranović za „Politiku”, neposredno pred prvu zvaničnu projekciju ovog filma u Beogradu, održanu u Kinoteci u petak. Poznati reditelj je upravo zbog ovog filma morao da napusti Hrvatsku početkom devedesetih godina

Kultura

07.04.2017 u 17:52

Volterova lična biblioteka u Sankt Peterburgu

Kada su boljševici došli na vlast u Rusiji, mnogo je bogatih ljudi plemićkog porekla otišlo u emigraciju, a pošto su odlazili u žurbi ostavljali su lične biblioteke koje su najednom postale ničije. Jedan od ukaza nove vlasti iz 1918. godine odnosio se na oduzimanje tih biblioteka i njihovo predavanje državi, što je zapravo omogućilo da se one sačuvaju. Uglavnom su ih premeštali u Sankt Peterburg i u Moskvu, a broj knjiga koje su se kao reke slivale u te biblioteke između 1918. i 1920. godine bio je toliki da bibliotekari nisu uspevali da ih sve registruju. Tih godina u ruske biblioteke dospele su i srpske srednjovekovne knjige kojih sada samo u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu ima 370. Ovo je samo jedna od zanimljivosti koje nam je ispričao Aleksandar Ivanovič Vislij,

Kultura

05.04.2017 u 16:00

Špijunski i ostali foto-aparati

Oko 2.500 foto-aparata i kamera, koje je godinama skupljao, poklonio je Uglješa Rajčević Jugoslovenskoj kinoteci na čuvanje pre dve godine, a juče je toj kolekciji dodao još jedan aparat (mamija), specijalno projektovan za snimanje arhitekture, odnosno visokih zgrada u gradovima. – Na primer, ukoliko stanete sa običnim foto-aparatom ispred palate „Albanija” i okrenete ga prema tom zdanju, vi ćete u osnovi dobiti širu zgradu a u krovu užu, što je stvar perspektive. Inženjeri su zato projektovali ovaj aparat koji je velik i težak više od dva i po kilograma, da te linije i bočne strane zgrade možete da ispravite. Kada usmerite objektiv prema zgradi, uređaj u njemu uradi da dobijete objekat pod uglom od 90 stepeni – objašnjava Uglješa Rajčević svoj najnoviji poklon koji ima više objektiva

Kultura

16.03.2017 u 15:00

Sto hiljada dokaza

Posebne odlike Jugoslovenske kinoteke su u tome što čuva i baštini filmove iz perioda „svih Jugoslavija”, što se vidi i iz imena ustanove, kao i to što više od 80 odsto filmova čini strana produkcija, zbog čega je naša kinoteka nešto daleko više od nacionalnog filmskog arhiva, kaže Jugoslav Pantelić, direktor ove ustanove, koju je posetio Erik le Roa, predsednik Federacije svetskih filmskih arhiva. – Mada se braća Limijer danas smatraju „očevima filma”, najstariji filmovi koje čuva Arhiv Jugoslovenske kinoteke su kratki filmovi američkog pionira i izumitelja filmova Tomasa Alva Edisona i njegovog tehničkog saradnika Viljema Diksona snimljeni 1893. godine – kaže Pantelić. – Tu se čuvaju i filmovi sa predznakom „naj”: na primer reportaža braće Limijer o venčanju italijanskog

Kultura

15.03.2017 u 16:40

Najveće filmske kolekcije u Rusiji, Francuskoj i SAD

Moja baka je Jevrejka rođena u Hrvatskoj i ja, čak, i boravak u susedstvu, kao sada, doživljavam emotivno, rekao je Erik Le Roa, predsednik Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF), kada mu je preksinoć, u Jugoslovenskoj kinoteci, uručen „Zlatni pečat”, povodom 120 godina od prvih filmova snimljenih i prikazanih u Beogradu i Srbiji, posle čega je prikazano ostvarenje „Vojska u senci” Žan-Pjera Melvila, čija kopija je restaurirana. Le Roa se već 30 godina bavi očuvanjem filmske baštine i kaže da mu ovo priznanje mnogo znači, a da Srbija zauzima posebno mesto u istoriji filma, kao i da je Jugoslovenska kinoteka jedna od najznačajnijih u Evropi sa jednim od najvećih fondova. Juče je posetio i Arhiv Jugoslovenske kinoteke u Košutnjaku. Osim što je predsednik FIAF-a, Erik Le Roa je i

Kultura

05.03.2017 u 18:00

Kad se knjiga čita slušanjem

Prošle godine na Trećem programu Radio Beograda počelo je čitanje kompletnih književnih dela, a te „ audio knjige” kupci mogu dobiti na poklon uz kupljena štampana izdanja. Za ovu akciju podjednako su zaslužni Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Klio”, čija izdanja se za sada čitaju, Dejan Đurović, glumac i spiker, koji knjige čita, kao i Predrag Šarčević, glavni i odgovorni urednik Trećeg programa Radio Beograda. – U toku prošle godine pročitano je šest dela („Otići ću jednog dana ne rekavši sve” Žana d'Ormesona, „Do sutra” Nataše Apana, „Istorija svetla” Jana Njemeca, „Keruak, Ginsberg: Izabrana pisma”, „Zejnova svadba” Tajiba Saliha, „Ugrađivanje straha” Ruija Zinka), a za ovu je planirano isto toliko. To što su kompakt-diskovi za sada besplatni znači da je u „Kliju”

Kultura

12.02.2017 u 10:05

Da li su TV serije umetnost ili zabava

Podela na pravu umetnost i komercijalnu produkciju toliko nam je bliska i uobičajena da je deo naše nacionalne kulture, ali neke stvari se ipak menjaju, kaže Žan-Pjer Eskenazi, francuski sociolog čija je specijalnost audiovizuelna kultura. Profesor estetike filma na Univerzitetu Nova Sorbona i autor dvadeset knjiga, dolazi u Beograd 22. februara, a šira publika imaće priliku da ga upozna već narednog dana, 23. februara, kada će u Jugoslovenskoj kinoteci s početkom u 19 sati razgovarati sa rediteljem Goranom Markovićem, uz uvodno izlaganje Nevene Daković, o fenomenu televizijskih serija. Debata je naslovljena po jednoj od Eskenazijevih knjiga „Televizijske serije – Budućnost filma?”, koja je objavljena i kod nas u izdanju Klija u prevodu Ive Brdar. U pomenutoj knjizi, Eskenazi

Kultura

14.01.2017 u 21:05

Šok-estetikom protiv malograđanskog dremeža

Sloboda mišljenja nema obale i granice. Jednostavno, otisneš se na intelektualnu plovidbu. Rizikuješ, jer ne znaš ni kuda ideš ni da li ćeš se vratiti, ali otkrivaš sebe, nepoznate obale i dimenzije sveta. U tom kontekstu sagledano, kritika je instrument osvajanja slobode, kaže dr Divna Vuksanović, redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, filozof medija, pisac i estetičar, povodom svoje nove knjige „Memo”, zbirke priča čiji junaci uživaju sve privilegije modernog vremena, ali i tragično završavaju.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gordana Popović