Четвртак, 09.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.37	102.99	102.68
	126.82	127.59	127.21

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гордана Поповић

Култура

15.05.2017 у 22:00

Митеран је био социјалиста, као што сам ја био папа

Верујем да писац мора да каже неке ствари па макар написао и непристојну, политички некоректну књигу, сматра Филип Клодел, француски књижевник и редитељ, који је једном приликом изјавио да је сит тог лепљивог, „анестезиолошког” језика који нас паралише. Треба све то мало продрмати, каже овај уметник, члан Академије Гонкур и ових дана гост Молијерових дана у Београду у организацији Француског института, где ће бити приказана три његова филма, а у среду бити представљено његово књижевно дело.

Култура

15.05.2017 у 07:15

Молијерови дани у Србији

Истакнути француски романсијери биће гости традиционалне манифестације Молијерови дани које Француски институт, од 15. до 19. маја, организује у неколико градова у Србији – Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Сремским Карловцима и Суботици. Гости, међу којима су Филип Клодел, познати писац и редитељ, члан Академије Гонкур, затим Наташа Апана, која је била у ширем избору за Гонкурову награду прошле године, те Мајлис де Керангал, Нина Јаржеков и Седрик Гра, говориће о свом делу, али и о нашем односу према другом, о савременом француском друштву... Филип Kлодел је добитник важних књижевних награда као што су Ренодо, Гонкурова награда гимназијалаца и Жан-Жак Русо, али је и за свој први филм „Одавно те волим” из 2008. добио награду Цезар за најбољи први филм. Код нас су преведена три

Култура

22.04.2017 у 22:00

Тестамент о НДХ којег се Хрватска плаши

Неко ми рече јуче да би можда, од самог филма, било занимљивије говорити о његовом настајању и касније његовом животу, јер је „Тестамент” настао у једном бурном времену рата деведесетих и после имао необичан пут, с много приказивања у целом свету, осим у Хрватској и Србији, каже Лордан Зафрановић за „Политику”, непосредно пред прву званичну пројекцију овог филма у Београду, одржану у Кинотеци у петак. Познати редитељ је управо због овог филма морао да напусти Хрватску почетком деведесетих година

Култура

07.04.2017 у 17:52

Волтерова лична библиотека у Санкт Петербургу

Када су бољшевици дошли на власт у Русији, много је богатих људи племићког порекла отишло у емиграцију, а пошто су одлазили у журби остављали су личне библиотеке које су наједном постале ничије. Један од указа нове власти из 1918. године односио се на одузимање тих библиотека и њихово предавање држави, што је заправо омогућило да се оне сачувају. Углавном су их премештали у Санкт Петербург и у Москву, а број књига које су се као реке сливале у те библиотеке између 1918. и 1920. године био је толики да библиотекари нису успевали да их све региструју. Тих година у руске библиотеке доспеле су и српске средњовековне књиге којих сада само у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу има 370. Ово је само једна од занимљивости које нам је испричао Александар Иванович Вислиј, генерални

Култура

05.04.2017 у 16:00

Шпијунски и остали фото-апарати

Око 2.500 фото-апарата и камера, које је годинама скупљао, поклонио је Угљеша Рајчевић Југословенској кинотеци на чување пре две године, а јуче је тој колекцији додао још један апарат (мамија), специјално пројектован за снимање архитектуре, односно високих зграда у градовима. – На пример, уколико станете са обичним фото-апаратом испред палате „Албанија” и окренете га према том здању, ви ћете у основи добити ширу зграду а у крову ужу, што је ствар перспективе. Инжењери су зато пројектовали овај апарат који је велик и тежак више од два и по килограма, да те линије и бочне стране зграде можете да исправите. Када усмерите објектив према згради, уређај у њему уради да добијете објекат под углом од 90 степени – објашњава Угљеша Рајчевић свој најновији поклон који има више објектива и других

Култура

16.03.2017 у 15:00

Сто хиљада доказа

Посебне одлике Југословенске кинотеке су у томе што чува и баштини филмове из периода „свих Југославија”, што се види и из имена установе, као и то што више од 80 одсто филмова чини страна продукција, због чега је наша кинотека нешто далеко више од националног филмског архива, каже Југослав Пантелић, директор ове установе, коју је посетио Ерик ле Роа, председник Федерације светских филмских архива. – Мада се браћа Лимијер данас сматрају „очевима филма”, најстарији филмови које чува Архив Југословенске кинотеке су кратки филмови америчког пионира и изумитеља филмова Томаса Алва Едисона и његовог техничког сарадника Виљема Диксона снимљени 1893. године – каже Пантелић. – Ту се чувају и филмови са предзнаком „нај”: на пример репортажа браће Лимијер о венчању италијанског принца

Култура

15.03.2017 у 16:40

Највеће филмске колекције у Русији, Француској и САД

Моја бака је Јеврејка рођена у Хрватској и ја, чак, и боравак у суседству, као сада, доживљавам емотивно, рекао је Ерик Ле Роа, председник Светске федерације филмских архива (ФИАФ), када му је прексиноћ, у Југословенској кинотеци, уручен „Златни печат”, поводом 120 година од првих филмова снимљених и приказаних у Београду и Србији, после чега је приказано остварење „Војска у сенци” Жан-Пјера Мелвила, чија копија је рестаурирана. Ле Роа се већ 30 година бави очувањем филмске баштине и каже да му ово признање много значи, а да Србија заузима посебно место у историји филма, као и да је Југословенска кинотека једна од најзначајнијих у Европи са једним од највећих фондова. Јуче је посетио и Архив Југословенске кинотеке у Кошутњаку. Осим што је председник ФИАФ-а, Ерик Ле Роа је и шеф

Култура

05.03.2017 у 18:00

Кад се књига чита слушањем

Прошле године на Трећем програму Радио Београда почело је читање комплетних књижевних дела, а те „ аудио књиге” купци могу добити на поклон уз купљена штампана издања. За ову акцију подједнако су заслужни Зоран Хамовић, директор и главни уредник издавачке куће „Клио”, чија издања се за сада читају, Дејан Ђуровић, глумац и спикер, који књиге чита, као и Предраг Шарчевић, главни и одговорни уредник Трећег програма Радио Београда. – У току прошле године прочитано је шест дела („Отићи ћу једног дана не рекавши све” Жана д'Ормесона, „До сутра” Наташе Апана, „Историја светла” Јана Њемеца, „Керуак, Гинсберг: Изабрана писма”, „Зејнова свадба” Тајиба Салиха, „Уграђивање страха” Руија Зинка), а за ову је планирано исто толико. То што су компакт-дискови за сада бесплатни значи да је у „Клију”

Култура

12.02.2017 у 10:05

Да ли су ТВ серије уметност или забава

Подела на праву уметност и комерцијалну продукцију толико нам је блиска и уобичајена да је део наше националне културе, али неке ствари се ипак мењају, каже Жан-Пјер Ескенази, француски социолог чија је специјалност аудиовизуелна култура. Професор естетике филма на Универзитету Нова Сорбона и аутор двадесет књига, долази у Београд 22. фебруара, а шира публика имаће прилику да га упозна већ наредног дана, 23. фебруара, када ће у Југословенској кинотеци с почетком у 19 сати разговарати са редитељем Гораном Марковићем, уз уводно излагање Невене Даковић, о феномену телевизијских серија. Дебата је насловљена по једној од Ескеназијевих књига „Телевизијске серије – Будућност филма?”, која је објављена и код нас у издању Клија у преводу Иве Брдар. У поменутој књизи, Ескенази настоји

Култура

14.01.2017 у 21:05

Шок-естетиком против малограђанског дремежа

Слобода мишљења нема обале и границе. Једноставно, отиснеш се на интелектуалну пловидбу. Ризикујеш, јер не знаш ни куда идеш ни да ли ћеш се вратити, али откриваш себе, непознате обале и димензије света. У том контексту сагледано, критика је инструмент освајања слободе, каже др Дивна Вуксановић, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду, филозоф медија, писац и естетичар, поводом своје нове књиге „Мемо”, збирке прича чији јунаци уживају све привилегије модерног времена, али и трагично завршавају.

Претходна Следећа

Почетна / Гордана Поповић

09.07.2026 у 16:50

„Роскосмос” објавио снимке циклона који се креће ка Москви

09.07.2026 у 16:46

Познато где Данац почиње рехабилитацију након новог колапса на терену

09.07.2026 у 16:46

ВИ бум покренуо историјску инвестицију: Мајкрон улаже 250 милијарди долара у САД

09.07.2026 у 16:42

Инвеститори понудили 9,5 милијарди евра за бугарске обвезнице

09.07.2026 у 16:30

„Гугл” забележио рекордан број упита након победоносног гола репрезентације Аргентине

09.07.2026 у 16:27

Повереник реаговао на увреде упућене пензионерима