Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kultura

20.11.2018 u 21:00

Bili su nerazdvojna „holivudska trojka”: Karl Malden, Den Tana i Kirk Daglas. Glumci i porodični prijatelji. Vezivala ih je ljubav prema filmu, a prvu dvojicu i – srpsko poreklo. To su, doduše, otkrili slučajno, jer se po imenu i prezimenu nikad ne bi reklo. – U to vreme svi koji su snimali u Holivudu dobijali su novo ime, da bude „pamtljivo”. Ja sam imao sreće da sam zadržao barem početna slova, pa sam od Dobrivoja Tanasijevića postao Den Tana. Karl Malden je rođen kao Mladen Sekulović. Tako mi se predstavio kad smo se upoznali u studiju „Vorner brosa”, gde me je u razgledanje odveo Robert Mičam, s kojim sam se sprijateljio 1957, kad smo za „20. senčeri foks” snimali „Neprijatelje ispod mora”. Mičam i Kurt Jirgens imali su glavne uloge, meni je to bio prvi filmski angažman, glumio sam

Kultura

19.10.2018 u 16:10

Raste podrška umetnika Hubaču

Iznenadna smena Željka Hubača, v. d. direktora ansambla Drame Narodnog pozorišta, podigla je na noge ne samo njegove saradnike, kolege iz drugih pozorišta u Beogradu i Srbiji i domaću javnost, nego i neke od najuglednijih teatarskih institucija i pozorišnih stvaralaca u regionu. Njihova podrška je upućena ne samo smenjenom direktoru, o čijim postignućima i profesionalizmu su imali reči najdubljeg poštovanja i hvale, već i Narodnom pozorištu (NP) i svima koji tu žele „zaštititi umetničke principe ispred političkih, jer sačuvati pozorište kao prostor dijaloga, terancije i kosmopolitizma jeste interes svih pozorišnih umetnika u regionu, a to mogu samo odvažni umetnički direktori i reformatori poput Željka Hubača”, kako se navodi u pismu koje potpisuje 27 reditelja, glumaca, dramskih pisaca i

Kultura

30.09.2018 u 21:39

„Nepovezani” na internet, ljudi su emotivno povezani

Nema danas naroda koji nije svesrdno prigrlio najveće tehnološko čudo 21. veka u svakodnevici običnih ljudi – mobilni telefon, ali ipak, Italijanima kao da je najviše prirastao k srcu i upravo njima najdramatičnije promenio živote. Ne nužno i u svemu nabolje. O tome govori i sama činjenica da je ovoj temi posvećeno nekoliko filmova novije italijanske produkcije, pored ostalih „Savršeni stranci” iz 2016. godine režisera Paola Đenovezea, koji se veoma dopao i našoj bioskopskoj publici, a sada i „Nepovezani” Kristijana Maracitija, čija je premijera u Italiji bila pre dva meseca, i već beleži izuzetnu gledanost. Ovim ostvarenjem je u četvrtak uveče završen festival savremenog italijanskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, na kojem je prikazano pet celovečernjih igranih i jedan dugometražni

Magazin

24.08.2018 u 20:15

Mozak se trenira doživotno

Beograd je prvih avgustovskih dana bio grad sa najvećom koncentracijom najpametnijih ljudi u svetu! Ovde je, naime, održan godišnji skup evropske Mense, organizacije čiji su članovi osobe sa koeficijentom inteligencije (IQ) iznad 148 – a to je oko dva odsto ukupne populacije. Glavna tema je bilo pitanje kako podstaći darovite i poboljšati njihov položaj u društvu, odnosno kako pomoći onima sa izuzetnim sposobnostima da ih unapređuju na dobrobit celokupne zajednice. Jer, roditi se pametan, odnosno sa natprosečnom inteligencijom, ne znači ništa ukoliko se ona ne razvija, ne oblikuje učenjem i kreativnošću i ne koristi na najbolji mogući način. Da nisu tako radili, mnogi slavni „genijalci“ bi ostali „neostvareni pametnjakovići“. S druge strane, iako njihov IQ nikad nije bio testiran, nema

Magazin

23.08.2018 u 08:15

Prizori iz zemunskog podzemlja

Zemun, omiljeno mesto letnjih izlazaka žitelja našeg glavnog grada ali i mnogobrojnih turista, prepoznatljiv je pre svega po kuli Gardoš i okolnim ulicama, šetalištu uz Dunav, kupalištu Lido na Velikom ratnom ostrvu, mnogobrojnim ribljim restoranima i raznovrsnim kulturnim sadržajima. Ipak, čitav jedan fantastični svet ostao je skriven za oči svih tih mnogobrojnih posetilaca. Podzemni svet zemunskih laguma. Zahvaljujući grupi entuzijasta različitih profila – arheologa, antropologa, istoričara, arhitekata i vizuelnih umetnika okupljenih oko projekta UNDERGRAD – sada su slike „zemunskog podzemlja” dostupne javnosti. Na izložbi koju su organizovali Centar za urbani razvoj i URBEX Srbija u Galeriji Čubrilo na Gardošu, pod nazivom „Podzemun”, postavljene su čudesne fotografije autora

Magazin

18.08.2018 u 08:15

Hrabrost nije samo za heroje

Svako od nas može da iskaže sve pozitivne osobine, čak i kad je suočen sa najvećim životnim dramama, poručuje Salman Ahtar, psihijatar i jedan od najpoznatijih i najuticajnijih psihoanalitičara današnjice Da li je, po svojoj prirodi, čovek dobar ili zao? Koliko na njegovu narav utiče nasleđe, a koliko okruženje? Mogu li stečene osobine da potisnu one sa kojim je rođen? Kada patnja jača, a kada slabi čoveka, odnosno, u kojim okolnostima ga čini boljom osobom, a u kojim od njega napravi čudovište? Da li su dobri ljudi srećniji? Odgovori na ova pitanja veoma su se razlikovali i menjali tokom vremena. I danas postoje dijametralno suprotna tumačenja, od onih da je čovek u suštini „antisocijalno, lenjo i neinteligentno” stvorenje i da je sva dobrota koju je u stanju da proizvede samo njegov odbrambeni

Magazin

04.08.2018 u 08:15

Pet znakova uzbune za drogu

Jedna od mnogih nevolja sa bolestima zavisnosti, posebno kad je u pitanju narkomanija, jeste ta što se uglavnom prepozna tek kad je u već poodmaklom stadijumu. Tada porodica i prijatelji zavisnika naknadno počnu da se „prisećaju” znakova koji su mogli da im ukažu na problem – ali oni ih, jednostavno, nisu videli, razumeli, ili nisu mogli da poveruju da je ta divna, draga osoba koju toliko vole, mogla da se upetlja u „začarani krug droge”. A simptomi su bili tu: i ne govorimo o stereotipu kao što su košulje s dugim rukavima uprkos letnjoj žezi, koje bi trebalo da sakriju ubode od igala, i neuobičajeno proširene zenice tipične kod korisnika kokaina, metadona i psihodeličnih supstanci, već o onim sitnim, zamaskiranim, kakvi prolaze neprimećeni mesecima, čak godinama. Doktor Adi Džafi,

Magazin

19.07.2018 u 08:15

Žene dinastije Obrenović

Kakav su trag iza sebe ostavile žene vladara iz dve srpske dinastije 19. i 20. veka, odnosno iz vremena posle Drugog srpskog ustanka i oslobođenja od Turaka? Da li im je sudbina bila naklonjena, ili im je život, uz sve privilegije i povlastice koje su imale na dvoru, doneo i patnju, tugu i razočaranja? Njihove lične priče nisu deo gradiva u našim školskim udžbenicima, ali su deo srpske istorije. O tome svedoči izložba pod nazivom „Život, moć i sudbina supruga srpskih vladara”, koju su u Konaku kneginje Ljubice priredile Angelina Banković, viši kustos Muzeja grada Beograda, i Milena Andrejić, kustos saradnik, a trajaće do 19. avgusta. Predstavljamo četiri supruge iz doma Obrenovića, onako kako su ih videle autorke izložbe. Ljubica, naoružana i opasna Kneginja Ljubica Obrenović

Magazin

06.07.2018 u 08:15

Kolač za podvižnike

Stara izreka tvrdi da su najlepše stvari na svetu one besplatne – ili barem one najjednostavnije. Recimo, kao što je uživanje u netaknutoj prirodi i opojnom, čistom vazduhu, spokoju manastirskog dvorišta pod krošnjom starog drveta, pogledu na more i slatkoći domaćih kolača. Takvo iskustvo smo doživeli u Paštrovićima. U tišini manastira Praskvica, iznad Miločera, osluškivali smo glasove ptica i jaganjaca, onda se popeli uzanim i strmim Jegorovim putem do vrha Čelobrda, sa kojeg pogled pada ravno dole na ostrvo Sveti Stefan pa dalje klizi po beskrajnoj pučini i, najzad, pogostili se krckavim ruštulama. Za Praskvicu kažu da je „srce Paštrovića”, srpskog plemena koje je naselilo ovaj deo deo priobalja Jadrana pre jednog milenijuma, i 1050. izgradilo crkvu i manastir na zelenim padinama

Magazin

05.07.2018 u 14:15

Obala snova

Svetlucava pučina po kojoj se belasaju čamci i lađe. Modra dubina u koju uranjaju hridi obrasle drvećem, žbunjem i divljim cvećem. Mirisi limunova, lavande i borova. Živopisna naselja razbacana po brdima spuštaju se stepenasto ka moru, ka pristaništima i retkim plažama u skrivenim uvalama. Veličanstven pogled sa svake deonice puta od Napulja do Amalfija. I hiljade vozila koja su potpuno zakrčila saobraćaj. Italijanske porodice i poslovni ljudi u svojim automobilima, turisti u autobusima i kombijima, svi nestrpljivi da stignu na odredište, ali put je uzan i prepun krivina, pa kolona odmiče veoma sporo. Toliko sporo da je putnica izašla iz kola, ušla u jedan od usputnih restorana, obavila šta je imala, i bez ikakvog napora se vratila na svoje mesto stotinak metara dalje, koliko je za tih

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković