Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

26.05.2018 u 21:41

Susret dva genija

Obojica opčinjeni mladom, lepom i duhovitom Leonorom de Vibero, ljubiteljkom pozorišta, neostvarenom glumicom i verenicom ostarelog španskog vojvode, u Kastilji se, uoči njenog venčanja, sreću sredovečni Migel de Servantes, već priznati pisac, i Vilijam Šekspir, još na početku karijere. U čudnovatim i komičnim okolnostima, oni se prvo upuštaju u književni, ljubavni pa i mačevalački duel, da bi, na kraju, pomažući nestašnoj, ali plemenitoj Leonori, od suparnika postali saveznici. Što je najvažnije, ova avantura se sudbonosno odrazila i na njihovo stvaralaštvo. Nemogući – ili ipak mogući? – susret dvojice velikana dogodio se u filmu „Migel i Vilijam” rediteljke i scenaristkinje Ines Paris, koji je beogradska publika (prvi put) imala prilike da vidi u četvrtak u Domu omladine, na reviji

Magazin

24.05.2018 u 13:15

Mladić koji spaja dirke i brojke

Beogradska publika imala je nedavno priliku da, prvo u Galeriji SANU, pa u Artget galeriji, a zatim u Centru lepih umetnosti Gvarnerijus, uživa u koncertima mladog pijaniste Stefana Ivković, koji je svoj nesvakidašnji talenat „izbrusio” u Oslu, a potvrdio mnogim domaćim i međunarodnim nagradama. Sada je rešio da se vrati u domovinu i nastavak karijere, uz klavirske nastupe, posveti – matematici. Nije retkost da višestruko darovite osobe izaberu jednu od svojih ljubavi za osnovnu profesiju, a ostalima se bave kao razbibrigom ili dopunskim zanimanjem, ali je onih koji se opredele za dva „ravnopravna” životna poziva veoma malo. Stefan je jedan od takvih. Od Jagodine do Pariza Rođen je 1989. u Jagodini, najranije detinjstvo je proveo u Paraćinu, gde i sad posećuje baku i dedu po

Magazin

04.05.2018 u 08:15

Sokobanjska razglednica

Kao dete sam smatrala, poput većine svojih vršnjaka, da je banja dosadno mesto čudnog mirisa, gde bake i deke, a od mlađih samo oni bolesni, odlaze na lečenje i oporavak, i gde je reč „provod” zabranjena. Trebalo je da prođe dosta vremena da bih se uverila – ne kao gost, već kao običan posetilac – da i nije baš tako. Najviše me je obradovalo kad sam shvatila da, osim onih koji dolaze radi lekovite vode za kupanje ili pijenje, poseta doktorima i „propisane” terapije, ima i sasvim drugačijih gostiju, i da oni mogu da okrepe dušu i telo i nekim baš zanimljivim sadržajima. Sauna, masaža, uživanje u lokalnim gurmanlucima, posete galerijama i muzejima, koncerti, festivali, takmičenja, pešačenje po okolnim izletištima, kupanje u prirodi... Svega toga ima u Sokobanji, jednoj od najomiljenijih u Srbiji,

Magazin

03.05.2018 u 12:46

Pogled na najvećeg Marksa na svetu

Od Kemnica, trećeg po veličini grada Saksonije – Nemci je zvanično zovu Slobodna država Saksonija – nije mnogo toga ostalo nakon što su ga britanski i američki bombarderi razrušili krajem Drugog svetskog rata u savezničkog akciji pod šifrovanim imenom „Pucanj groma”. Da stvar bude još tužnija, nekadašnji centar tekstilne industrije, poznat i kao „saksonski Mančester”, ili što bismo mi rekli „saksonski Leskovac” – posle rata se našao na pogrešnoj, istočnoj strani podeljene države. Za utehu, dobio je „poklon” zbog kojeg je postao jedna od najvećih turističkih atrakcija DR Nemačke. Naime, nedaleko od poznate kafane „Moskva” – gde su se nekada sastajali komunistički zvaničnici i pripadnici zloglasne istočnonemačke tajne policije Štazi, a sad na lagan obrok po pristupačnoj ceni svraćaju

Magazin

03.05.2018 u 08:15

Mezimci gradskih porodica i samaca

Iako se zvanična statistika u Srbiji ne bavi prikupljanjem podataka o broju kućnih ljubimaca i domaćinstava koja ih drže, već samo o životinjama u posedu poljoprivrednih gazdinstava, mnoge ankete pokazuju da je u gradovima sve više ljudi spremnih da svoju samoću ili porodični život podele sa mačkama, psima, papagajima, ali i egzotičnim životinjama poput zmija, pauka ili iguana. Kućni ljubimci se ne uzimaju „zbog dece” Pre nego što postanu vlasnici kućnog ljubimca, ipak bi trebalo da se raspitaju kakav bi im najviše odgovarao, koliko košta, šta je sve potrebno da znaju o njemu kad su u pitanju ishrana, zdravlje i propisi. Odgovore na većinu ovih pitanja mogu da dobiju od svog veterinara, a mi smo naša uputili Vladi Terzinu, doktoru veterinarske medicine i saradniku mnogih stručnih i

Magazin

27.04.2018 u 08:15

Zbogom Žilu Vernu, zdravo Tolkinu

Osnovci i gimnazijalci u Srbiji će od jeseni čitati neka druga dela u odnosu na prethodne generacije Jedno skorašnje, doduše strano istraživanje, pokazalo je da školarci provode tri puta više vremena pred ekranima nego s knjigom. Iako većina roditelja tvrdi da podstiče svoju decu na čitanje, svega polovina njih ima običaj da svakodnevno čita mališanima pred spavanje, a ostali to čine jednom nedeljno ili ređe. Psiholozi kažu da deca većinu navika stiču ugledajući se na roditelje, dakle ako nemaju često priliku da vide mamu i tatu sa knjigom u rukama, po svoj prilici je ni sami neće uzeti sa police, iz biblioteke ili knjižare. Zato je tu škola da im omili literaturu, nauči ih kako da se snađu među tolikim autorima i delima, da pronađu omiljene pisce i teme. Spisak naslova za gimnazijalce nije

Magazin

06.04.2018 u 08:15

Reci ne radu „na crno”

Kad na tržištu vladaju velika nezaposlenost i ekonomska kriza, cvetaju „rad na crno”, neplaćeni rad i rad pod posebno teškim uslovima, jer ljudi prihvataju bilo kakav posao i ustežu se da traže svoja zakonska prava. Ni Srbija nije izuzetak. Tek kad su se umešali novinari i međunarodni istraživači, javnost je saznala za firme u kojima zaposleni nose pelene kako ne bi gubili vreme za odlazak u toalet; fabrike u kojima žene rade i po dve smene uzastopno, zimi se smrzavajući bez grejanja a leti padajući u nesvest od vrućina, preduzeća koja ne obračunavaju prekovremeni rad ili zaračunavaju plate manje od zakonskog „minimalca”. U vreme kriza, krše se prava radnika Takvih poslodavaca, srećom, nema mnogo – većina ipak redovno ispunjava svoje obaveze i prema državi i prema zaposlenima i

Medicina

21.03.2018 u 21:40

Smrt u prisustvu lekara

Pravo „na dobrovoljni i saglasni prekid života”, predloženo u novom Građanskom zakoniku, za sada nije dobilo „zeleno svetlo”, tako da se još ne zna da li će, i kada, lekarima u Srbiji biti dopušteno da odgovore na zahtev svojih najtežih pacijenata da im prekrate muke. U dosadašnjoj debati o eutanaziji stav Etičke komisije Srpskog lekarskog društva je bio vrlo jasan – protiv „asistirane smrti”, dok su se na okruglim stolovima, koje je inicirala Lekarska komora Srbije, čuli pomirljiviji i ne tako isključivi stavovi. U raspravu su, pored lekara, uključeni pravnici, filozofi, psiholozi, sociolozi i teolozi pa i šira javnost. Mnogi pitaju nije li licemerno govoriti o nepovredivosti života i zalagati se za njegovo produženje, a istovremeno ne obezbediti socijalne, medicinske i sve druge uslove da

Magazin

15.02.2018 u 13:15

Zaljubljen u „sedmu umetnost”

Februar je u Srbiji mesec Festa, najpopularnijeg domaćeg filmskog festivala, a u njegovom središtu je već godinama Jugoslav Pantelić. Umetnički direktor ovog festivala, filmski kritičar, voditelj i urednik filmskog programa, autor emisija i izveštač sa najprestižnijih svetskih smotri „sedme umetnosti” – kao što su one u Kanu i Berlinu, član Evropske filmske akademije i direktor Jugoslovenske kinoteke, kaže za „Magazin” da je 46. Fest spreman. – Radujem se što će naša publika biti prva u ovom delu sveta koja će na Festu pogledati neka nova ostvarenja, a kako će se, ciljano, zatvoriti 4. marta, kada se u Los Anđelesu bude dodeljivao „Oskar”, posetioci Festa videće i budućeg dobitnika zlatne statuete i mnoštvo filmova nominovanih u glavnim kategorijama. Ali, festival nisu samo filmovi, tu su i

Magazin

06.02.2018 u 14:50

Ceo obrok – u jednoj ljusci

Jaje se oduvek smatralo jednom od najkvalitetnijih, nutritivno najvrednijih namirnica, sem toga i među najdostupnijim i najjeftinijim. Priprema se na razne načine, dodaje mnogim drugim jelima, jede na svim kontinentima, u svim kulturama. Koliko je poželjno u ishrani, dokazala su i naučna istraživanja. Pored ostalog, iako imaju malo kalorija, jaja su bogat izvor proteina, vitamina – naročito De, koji je značajan u jačanju imuniteta i prevenciji bolesti, i Be-12, kao i cinka, gvožđa, sumpora, selena i antioksidanata. Kombinacija aminokiselina u jajima podstiče razvoj dece i adolescenata. Naročito se preporučuju onima koji ne piju mleko, osobama koje često konzumiraju meso, kao i onima koji drže dijetu za mršavljenje: jaje za doručak odlično zasićuje, a ima u proseku samo 80

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković