Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Gastronomija

12.04.2022 u 14:29

Divlje bilje za pitoma jela

Ako ste ljubitelj šetnji po prirodi, ako ste radoznalog duha i ne ustručavate se da probate nešto novo i drugačije, proleće je pravo vreme da krenete u avanturu otkrivanja i prikupljanja jestivog divljeg bilja i njegovog korišćenja u pripremi ukusnih i zdravih jela – od pita i čorbi do namaza i torti. Maslačak nije samo neugledni cvet u koji deca duvaju kad se latice osuše, niti je kopriva korov koji ožari, kao što ni gloginje i drenjine nisu nikakva sirotinjska hrana. Ove i mnoge biljke rasute po livadama, iznikle uz potoke i stene, mogu se naći u zbirci recepata „Divlji kuvar” Momčila Antonijevića. Autor je novinar, travar, kuvar i nekadašnji predavač na Fakultetu političkih nauka (saradnik u nastavi na predmetu teorija kulture), koji je rešio da napusti akademsku karijeru i posveti se „snazi bilja”,

Magazin

08.04.2022 u 15:08

Oporavak prirode nije potrajao

Žitelji Srbije i nekih drugih zemalja u okruženju bili su zapanjeni kad su, jednog od ovih martovskih jutara, otkrili da su njihovi balkoni, ulice, parkovi, trgovi i parkirana vozila preko noći postali narandžasti – prekriveni puderastim prahom koji se, doduše, lako uklanjao, ali je ipak izazvao podozrenje, pa i strah, s obzirom na sukob koji se vodi u Ukrajini, a tamo bombe padaju oko nuklearnih elektrana. Usledilo je zvanično saopštenje meteorologa: reč je o pesku iz Sahare, koji su snažni vetrovi doneli do evropskog kopna, kao što se povremeno dešavalo i ranije. Društvene mreže su, međutim, preplavili snimci zabrinutih građana koji pokazuju da se ova „sumnjiva prašina” može pokupiti magnetom, a gde to ima da je pesak „namagnetisan”?! Dr Vladimir Đurđević (Foto R. Krstinić) –

Kultura

08.04.2022 u 11:35

Kako je variola porazila koronu

„To martovsko beše veče Komandir nam tiho reče, Sedeo je pored stola Došla nam je variola” U trenutku dok je autor pesme „Variola”, miliocioner Ratomir Bjelanović iz Ratkovca, ispisivao ove stihove, u martu 1972, velike boginje su već harale Kosovom, preduzete su prve epidemiološke mere, ali ostatak Jugoslavije još nije bio svestan da je opaka bolest stigla u njihovu zemlju. O dramatičnim događajima koji će uslediti pisali su njihovi učesnici – lekari, snimljen je film, a sad je, na pedesetogodišnjicu dolaska variole vere u tadašnju SFRJ, istoričarka dr Radina Vučetić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavila knjigu „Nevidljivi neprijatelj – variola vera 1972” (Službeni glasnik 2022.), kao intrigantnu istoriografsku studiju u kojoj osvetljava šire društvene okolnosti

Magazin

02.02.2022 u 21:39

Rodoljub „starog kova”

Mitovi iz prošlosti, poput onih o pobedi Leonide i tri stotine Spartanaca nad stostruko brojnijom persijskom vojskom u bici kod Termopila ili o zlatnom escajgu korišćenom na dvoru cara Dušana, uspeli su da opstanu do danas najvećim delom zahvaljujući pseudoistoričarima i njihovoj nenaučnoj „obradi”, zapravo lažiranju činjenica. Put do istine pokazao se znatno mukotrpniji. Obaranje zabluda u javnosti neuporedivo je teže od ranijeg podupiranja (izmišljenih) legendi koje su, pored ostalog, imale i važnu ulogu u podsticanju rodoljublja i nacionalnog jedinstva ili očuvanju patrijarhalnih vrednosti u društvu. Jedan od istoričara koji su se hrabro upustili u rušenje takvih bajki je Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida. On je i autor tri sjajne knjige iz oblasti popularne nauke: ,,Mitovi srpske

Magazin

27.12.2021 u 21:30

Veruje u obične, male heroje

Uoči pandemije, „Politika” ga je proglasila jednim od umetnika koji su se u prethodnoj godini posebno istakli svojim radom. Kritičari ga ubrajaju među glumce nove generacije koji najviše obećavaju, što je potvrdio, pored ostalog, i kao dobitnik nagrade „Ardalion” za najboljeg mladog glumca, i „Politikine” nagrade ,,Avdo Mujčinović” za ulogu Simeona Njegovana u predstavi Zvezdara teatra „Korešpodencija” po delu Borislava Pekića, u dramatizaciji Borislava Mihajlovića i režiji Gorčina Stojanovića (za istu ulogu osvojio je i „Zlatno zrno” na pozorišnom festivalu „Bucini dani” u Aleksandrovcu). Prva priznanja stekao je sa svega 23 godine. – Iako ponekad želimo da smo što skriveniji od očiju javnosti, istina je da nam mnogo znači kada neko naš rad izdvoji kao nešto vredno. Mislim da sve ove

Gastronomija

24.12.2021 u 14:09

I posno i ukusno

Nije lako spremiti za slavu raznovrsna jela, drugačija od onih koja se uobičajeno poslužuju ovom prilikom, ali uz malo mašte (i začina) i pasulj, kupus, riba, krompir i bundeva mogu dobiti vrhunski ukus Pijani šaran Potrebno je: 2 kg šarana u komadu 4 dl suvog belog vina 1 šolja pirinča 1 glavica crnog luka 2 čena belog luka 1 limun ulje so, biber peršunov list Ribu očišćenu od krljušti i utrobe duboko zaseći duž rebara na nekoliko mesta, posoliti, zabiberiti i u zareze staviti tanko isečene kriške limuna. Duboku tepsiju premazati uljem, na dno usuti malo vode i poređati drvca za ražnjić, na koje se stavi šaran kako se ne bi zalepio za podlogu. Preliti ribu uljem

Magazin

29.11.2021 u 15:09

Roditeljske zablude

Svaka majka i svaki otac o sebi misle kao o posvećenom, požrtvovanom roditelju, pored ostalog zato što su i sami vaspitavani da te osobine smatraju za najvažnije u odgajanju deteta. Uz njih, prihvatili su i niz drugih „vaspitnih vrednosti” , ne dovodeći ih u pitanje, jer su se tako ponašali i njihovi roditelji, bake i deke. Mnoga od tih uverenja su, međutim, pogrešna i zastarela, i njima štetimo i sebi i deci, smatra Jelena Holcer, osnivačica „Škole za roditelje”, koja je svoja višedecenijska iskustva u pedagoškom radu s decom sažela u nekoliko knjiga. Poslednja, „Kako se čitaju deca”, pored ostalog govori upravo o najčešćim roditeljskim zabludama. Jelena Holcer (Foto lična arhiva) Svaka majka se odmah zaljubi u svoju bebu. Netačno! Nekima je potrebno vreme da upoznaju novorođenče

Gastronomija

24.11.2021 u 08:27

Red po red mesa, sosa i povrća

Musaka ili „složenac” od mesa, povrća, sosova, sira, ponekad i testenina, spada među najraznovrsnija jela koja se prave širom sveta. U srpskoj kuhinji, bez obzira na to da li je recept stigao s Istoka ili Zapada, da li je tradicionalan ili moderan, obično je to meso mešano (svinjsko i juneće) i mleveno, od povrća se najviše koriste krompir, tikvice i patlidžan, dodaju se i jaja, a od sosova kojim se musaka preliva – bešamel. U toj varijanti je prave i u drugim balkanskim zemljama. Najpoznatija je grčka musaka, mada je ime ovog gurmanluka u stvari arapskog porekla. I lazanje su neka vrsta musake, koja stiže iz Italije, samo što se u posudi uz meso „slažu” kore, deblje od onih za pitu i gibanicu, i prelivaju s dva sosa, belim bešamelom i crvenim, od paradajza, a odozgo posipaju

Magazin

22.11.2021 u 15:46

Pesma ublažava svakodnevni jad

Niste baš nadareni za muziku, ali rado zapevate uz društvo u kafani ili kod kuće pod tušem ili dok slušate omiljenu pesmu na radiju. Trebalo bi to da radite što češće, poručuju stručnjaci, jer to je veoma dobro za vaše zdravlje, telesno a naročito mentalno, pogotovo ako ste tužni ili osećate teskobu. Ovo potvrđuju i nedavno objavljeni rezultati zanimljivog istraživanja koje je tim „BMDž podrška i palijativna nega” (BMJ Supportive & Palliative Care) sproveo 2019. godine u SAD. Naučnici su polovinu ispitanika koji su izgubili nekog bliskog u prethodnih pet godina, a nisu uzimali lekove protiv anksioznosti i depresije, niti su se podvrgli psihoterapiji, priključili horu, u kojem su pevali. Probe hora trajale su sat i po svake sedmice, a učesnici studije su se ove obaveze prihvatili u toku 12

Magazin

08.11.2021 u 16:12

Kad mame i tate u kuću samo svrate

Desetogodišnji Relja, upitan šta bi promenio odnosu s roditeljima, da bi taj odnos bio bolji, rekao je: „Možda bih najviše od svega voleo da jednom razgovaram s tatom i mamom, a da me stvarno čuju i saslušaju. A ovako... oni samo viču, onda ja vičem, oni viču, ja se ućutim... I na kraju ništa ne bude. To se stalno tako ponavlja.” Jelena Holcer (Foto lična arhiva) Ovo je jedan od primera koje, u svojoj novoj knjizi „Kako se čitaju deca”, navodi Jelena Holcer, pedagog sa 25 godina iskustva, osnivač i direktor „Škole za roditelje” u Beogradu. Pitamo je da li su današnje mame i tate zaista postali „gluvi” za ono što bi njihova deca želela da im kažu? – Ponekad, roditelji i deca kao da razgovaraju s različitih, suprotstavljenih strana pa se međusobno niti čuju, niti razumeju. Na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković