Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Gastronomija

24.09.2021 u 06:34

Mediteranski doručak

Potrebno je: 100 g mocarele (ili 70 g ovčijeg ili kozjeg sira) 70 g crnih sušenih maslina 1 kašičica origana (po želji) 1 kašičica maslinovog devičanskog ulja 1 veći ili nekoliko manjih čeri paradajza 1 struk peršuna ili šaka rukole 1 poširano jaje (po želji) Naređati na tanjir sir, masline, paradajz i peršun ili rukolu, preliti uljem, po želji posoliti (ukoliko je sir neslan) i posuti origanom. Uz to se može poslužiti i poširano jaje: u dublju posudu uliti dosta vode i kad proključa, sipati 2 kašike sirćeta (ne soliti), pa smanjiti vatru. Jaje izvađeno iz frižidera pažljivo razbiti u činijicu, da se ne izmešaju belance i žumance, pa sputiti u proključalu vodu u kojoj se kašikom napravio vrtlog. Uz pomoć kašike držati belance da se ne raspe. Pripremiti sa strane posudu s

Gastronomija

23.09.2021 u 07:10

Kontinentalni doručak

Potrebno je: kajgana ili palačinka od 1 jajeta nekoliko listića šunke, salame ili slanine nekoliko listića kačkavalja 1 činija ovsenih pahuljica 1 jabuka ili breskva ili šaka borovnica 1 komadić putera 1 kašika meda ili džema 1 šolja mleka 2 kriške hleba ili zemička, po želji U prvoj varijanti napraviti kajganu od jaja i malo mleka, ispržiti slaninu, a za slatki deo doručka preliti ovsene pahuljice mlekom, po želji zasladiti medom, posuti borovnicama ili seckanom jabukom i breskvom. U drugoj varijanti namazati hleb ili zemičku puterom, preko staviti šunku ili salamu i sir, ispeći palačinku, filovati džemom, medom ili voćem.

Gastronomija

22.09.2021 u 06:50

Engleski doručak

Potrebno je: 2 jajeta 4 režnja mesnate slanine 1 kobasica 1 veći paradajz 100 g šampinjona (svežih ili mariniranih) 1 činija pasulja prebranca (ili iz konzerve) Ispržiti slaninu da bude hrskava, u masnoći koja je ostala u tiganju ispržiti jaja na oko, izvaditi ih, pa ispeći kobasicu, pečurke i na kraju paradajz presečen napola. Služiti vruće, uz tostiran hleb.

Gastronomija

21.09.2021 u 07:12

Savršeni doručak

Najvažniji obrok u toku dana je, naravno, doručak, to je prva stvar koju smo kao deca naučili o gastronomiji. Kroz osnovno obrazovanje mrzeli smo taj jutarnji obrok kod kuće i stalno pokušavali da ga izbegnemo, kao srednjoškolci smo ga, uvek pospani, na brzinu gutali. Studentima, daleko od mamine kuhinje, na raspolaganju su burek, pogačice i slične zanimacije iz mnogobrojnih pekara. Mnogi su zadržali običaj da to isto jedu i kad stignu na radno mesto, ukoliko pre toga već nisu kod kuće smazali sendvič. Naše bake i deke su često doručkovali poparu, odnosno bajati hleb poparen vrućom vodom ili mlekom, s malo svinjske masti. Posle su nam objasnili da sve to nije zdravo, pa smo prešli na ovsene pahuljice, voćne smutije, hranljive pločice bez glutena, šećera i masnoća. Najnovije preporuke

Magazin

09.09.2021 u 14:25

Zašto žene lakše zalutaju

Kad na ulici zaustavite nekog muškarca i pitate ga kako da stignete do određenog mesta, njegovo objašnjenje će najverovatnije izgledati ovako: „Idete oko dva kilometra severoistočno, onda na raskrsnici skrenete levo, pa nakon stotinak metara desno i nastavite ka zapadu.” Ali ako naiđete na ženu, ona će vas po svoj prilici uputiti da idete glavnim putem do robne kuće, tu pređete ulicu, idete pored parka sve dok ne naiđete na spomenik i odatle produžite bulevarom koji će vas dovesti do cilja. Psiholozi su odavno zapazili da među polovima zaista postoji razlika u doživljaju prostora i načinu određivanja pravca kretanja, pri čemu se muškarci pretežno orijentišu prema stranama sveta, a žene prema objektima. Ovo je nedavno potvrdila i studija sprovedena na Univerzitetu Majami među 159 studenata oba

Magazin

03.09.2021 u 14:05

Teško breme za celu porodicu

Kada jedan član porodice oboli od mentalne bolesti – bilo da je to depresija, anksioznost, psihoza, bolest zavisnosti – onda to utiče na celu porodicu. Živeti s osobom koja ima težak i hroničan psihijatrijski poremećaj verovatno je jedan od najvećih izazova za njegove bližnje, jer se od njih očekuje da budu uključeni u lečenje, da obolelog podrže i ohrabre, kao i da se nose s nizom njegovih ponašanja i simptoma, kaže prof. dr Gordana Dedić, neuropsihijatar i psihoterapeut s Klinike za psihijatriju VMA. – Od članova porodice zahteva se i da nauče kako da vode brigu oko uzimanja terapije, posebno ukoliko oboleli odbija da uzima lekove ili odbija pomoć psihijatra. Sve to može biti emocionalno i fizički iscrpljujuće i veoma stresno. Zato je važno istaći da suočavanje s mentalnom bolešću ne zavisi

Magazin

24.08.2021 u 14:00

Nije blam da čistiš sam

Ako želimo da sačuvamo zdravu životnu sredinu, da budemo okruženi zelenilom a ne otpadom, da udišemo čist a ne zagađeni vazduh, onda se moramo za to izboriti, kad god je moguće i ličnim delovanjem. Ne možemo samo da čekamo da to umesto nas urade nadležne institucije, stručne ili nevladine organizacije. Ekološki aktivisti okupljeni oko „Eko straže” i drugih građanskih inicijativa su posvećenost pomenutim ciljevima potvrdili, pored ostalog, nacionalnom kampanjom čišćenja divljih deponija u svom neposrednom okruženju. Naime, zapaljeni otpad (pre svega plastika) na ovakvim mestima jedan je od glavnih izvora štetnih PM 2,5 čestica, koje ulaze u pluća i krvotok i izazivaju ozbiljna oboljenja. One dospevaju u vazduh i iz strujnih postrojenja, toplana, individualnih ložišta na ugalj, motornih vozila,

Magazin

24.08.2021 u 12:51

Kad plastične operacije postanu zavisnost

Tinejdžerima je svojstveno da neumereno brinu o svom izgledu, porede ga s vršnjacima ili omiljenim estradnim zvezdama; mnogo vremena provode doterujući se, pa ipak često su nezadovoljni ishodom; stalno nalaze manjkavosti na svom licu ili pojedinim delovima tela i svaki ljubavni neuspeh doživljavaju kao potvrdu sopstvene ružnoće. Većina prestane s ovim kad odraste, kao zrele osobe počnu više da cene sebe i svoje telo, prihvataju nedostatke, nauče da istaknu vrline. A onda, kad se približi starost ili ako se nađu u životnim okolnostima koje prednost daju fizičkoj lepoti naspram svih ostalih kvaliteta, opet se kod nekih pojavi taj osećaj nesigurnosti, potreba da (pre svega sebi) stalno potvrđuju kako su zgodni, privlačni, poželjni. Tome doprinosi i savremena instagram ili fejsbuk kultura: ako

Magazin

12.08.2021 u 14:31

Vera u sebe

U promenjenim životnim uslovima, čak i u sudaru s pandemijom, brže i bolje su se snašle osobe koje su verovale u sebe i svoje sposobnosti. Na njih kao da su manje uticala ograničenja, pritisci spolja, manjak ili, naprotiv, poplava informacija. Šta god da se dešava u okruženju, takvi ljudi uspevaju da ostanu pribrani i da se izbore za svoje interese. Bilo da je reč o problemima na poslu, potresima na ličnom, emotivnom planu ili pretnja koronom, oni ne klonu duhom, ne obaziru se na prepreke već traže način da ih savladaju i nastavljaju dalje. Kako im to polazi za rukom? Zašto nisu svi kao oni? Odgovor smo potražili od psihologa i psihoterapeuta Irene Verner, koja se posebno bavila ovom temom i pripremila vodič sa 30 tehnika jačanja samopouzdanja. Nije osećanje već stav – Samopouzdanje nije ni

Gastronomija

09.08.2021 u 13:10

Zakuska za vruće dane

Bilo bi pravedno da smo, uz tropske vrućine koje su nas zadesile ovog leta, osetili i onu drugu, lepšu stranu povezanu s ovakvim klimatskim uslovima, a to su peščane plaže, tirkizni talasi, palme, papaja, mango, morski plodovi, ledeni voćni kokteli s pogledom na zalazak sunca. Nažalost, većina žitelja Srbije je u ovakvim prizorima mogla da uživa samo preko društvenih mreža ili televizijskih priloga, dok se umesto u moru kupala u sopstvenom znoju. Zato nećemo pogoršavati stvari nudeći im egzotične recepte za jela od sastojaka koji potiču s tih dalekih mesta, već ćemo ponuditi one s namirnicama dostupnim na najbližoj pijaci ili u radnji, za čiju pripremu nije potrebno trošiti mnogo energije i vremena, niti provoditi sate uz šporet. Savet naše stalne saradnice Istranke Marine Strmotić,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković