Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

30.12.2020 u 16:08

Srpski „doktor Dulitl”

Ispred staklenih vrata u prizemlju jednog beogradskog solitera svakog dana se mogu videti četvoronožni, a ponekad i dvonožni žitelji velegrada kako strpljivo čekaju da ih unutra pregledaju i odrede im terapiju. Prizor ponekad podseća na scene iz knjiga ili filmova o čuvenom doktoru Dulitlu, veterinaru koji „priča” sa životinjama, jedino što ispred ove naše ordinacije nema žirafa, lavova, medveda, konja, svinja, pataka, sova i nekih drugih još egzotičnijih primeraka faune. Doduše, i takve je lečio dr Vlada Terzin, ali na drugim mestima, u drugo vreme. Sada se zajedno sa suprugom Draganom posvetio uglavnom uobičajenim kućnim ljubimcima – macama, kucama, kunićima, papagajima. – Još kao mali bio sam poznat po tome što sam sakupljao životinje i držao po džepovima gusenice, pauke i druge insekte. U

Magazin

29.12.2020 u 15:46

Gitarom spojio Balkan i Lisabon

Nedavno su Beograđani na jednom od retkih koncerata ove sezone imali priliku da uživo čuju Zorana Stojanovića, virtuoza klasične gitare i kompozitora međunarodne reputacije. Ove jeseni nastupao je s Ivanom Bosiljčićem i Božom Vrećom. Već dve i po decenije Zoran živi i radi u Portugalu, ali je odlučio da pandemiju prebrodi u domovini, uz porodicu i prijatelje. – Ljubav prema muzici i životni splet okolnosti su me pre 25 godina odveli u Portugal. Danas mislim da to nije bila puka slučajnost, već otvaranje jednog velikog i značajnog puta, koji me je i u profesionalnom i u privatnom životu značajno uzdigao – kaže Zoran. Novi dom U jeku turbulentnih devedesetih, kao mladi umetnik tragao je za novim duhovnim i stvaralačkim prostorima, ne želeći da se omeđi granicama u kojima je odrastao i

Gastronomija

02.12.2020 u 15:02

I kestenje nas greje

Prema staroj narodnoj izreci, kad za nekoga „vadite kestenje iz vatre” znači da ste preuzeli na sebe odgovornost za neku njegovu grešku i da nešto bolno i neprijatno radite umesto njega. I zaista, kesten pečen u žaru (ili, u savremeno doba, u rerni) na dodir je vreo baš kao grumen uglja, pa ako ga uzmete u ruke opeći ćete se. Pa ipak, ima li nečeg lepšeg od mirisa pečenog kestena kod uličnog prodavca, dok oko vas steže studen i šiba hladan vetar? Vadite jedan po jedan maron iz papirnog fišeka, ljuštite čađavu opnu, duvate u prste, stavljate vrući plod u usta. Ponekad on bude pokvaren, kakvo razočaranje, kakva grozota! Ali oni ostali, divota, greju vam telo i dušu, zasite vas i osnaže. Naime, kesten je veoma zdrav i hranljiv: plod sadrži više od 60 odsto skroba, 17 odsto šećera i 10 odsto

Magazin

27.11.2020 u 21:30

Devojka s druge planete

Gledali smo je 2016. kao Snežu u „Dnevniku mašinovođe” Miloša Radovića, kasnije kao Rafaelu u popularnoj seriji „Psi laju, vetar nosi”, a onda i kao kontroverznu tinejdžerku Maju u filmu Koste Đorđevića „Reži”, prikazanom na prošlogodišnjem Festu. Ali mlada glumica i pevačica Đurđina Radić, poznata i po nadimcima Đina i Điks (Djixx), najveću popularnost je stekla među najmlađim gledaocima kroz glasovnu interpretaciju likova iz crtanih filma. Pored ostalog, bila je Jes u „Ralf rastura internet”, Gven Spejsi u „Spajdermen, novi svet” i Sreda u „Porodici Adams”. – Veoma ozbiljno shvatam sinhronizacije koje radim, s obzirom na to da i sama rado gledam razna animirana dela. Posebno mi se svidelo da budem Sreda u „Porodici Adams”, ona mi je oduvek bila omiljeni lik, a prijalo mi je i da malo

Magazin

20.11.2020 u 10:51

Uz pametne telefone deca ne postaju pametnija

Svako pokolenje se od prethodnog razlikuje po načinu na koji provodi vreme, gradi odnose s drugim ljudima i oblikuje sopstveni sistem vrednosti i pogled na svet, a na to u velikoj meri utiče i tehnologija koja im je na raspolaganju. Koliko je samo drugačija od svih ranijih takozvana internet generacija, koja ne poznaje život bez kompjutera, pametnih mobilnih telefona i virtuelne komunikacije preko društvenih mreža! Prednosti su, recimo, sposobnost brzog donošenja odluka, unapređivanje vizuelne sposobnosti, razvijanje perifernog vida, motivacija za učenje engleskog jezika, snalaženje na internetu u potrazi za informacijama. Spisak nedostataka i potencijalnih opasnosti je duži. Usamljeni na društvenim mrežama Jovana Papan (Foto lična arhiva) Današnja deca i mladi

Zdravlje

16.11.2020 u 23:00

Nesanica, bolest modernog društva

Od svih poremećaja spavanja, kojih inače ima više od stotinu, nesanica je najčešći, i predstavlja jedan od najrasprostranjenijih medicinskih problema s kojima se suočava moderno društvo. Takoreći nema odrasle osobe „imune” na nesanicu. Milioni neispavanih daju ogromne sume novca na razna sredstva za spavanje (samo u SAD farmaceutska industrija na ovoj vrsti lekova zaradi 30 milijardi dolara), ali time u stvari ne otklanjaju uzrok, već samo pokušavaju da saniraju posledice, tvrdi dr Metju Voker, direktor Centra za proučavanje spavanja na Univerzitetu Berkli (SAD). On se otvoreno protivi „pilulama za san”, deleći ih na „loše, baš loše i zle”, jer ometaju funkcionalno povezivanje neurona u mozgu, skraćuju život i povećavaju rizik od nekih oboljenja. Da bismo znali koja je terapija za

Magazin

03.11.2020 u 16:37

Kultura u inat koroni

Na radost publike koja se uželela pozorišnih i baletskih predstava, koncerata i novih filmova na velikom ekranu, „kulturna jesen” u Beogradu je počela s ambicijom da nadomesti sve one „prazne” mesece od pojave pandemije u našoj zemlji. I dok su na poslednjoj od takvih manifestacija, nastupu grupe „O đila” u Kombank dvorani, održanoj dan pre uvođenja vanrednih mera, izvođači zahvalili publici na hrabrosti što se ipak pojavila, nova sezona je otvorena upozorenjem epidemiologa iz kriznog štaba. Svi oni koji idu u pozorište, bioskop ili na koncert, naime, to čine na sopstvenu odgovornost, svesni rizika. Doktor Predrag Kon je ukazao i da organizatori takvih događaja, koji su dužni da obezbede sve propisane uslove za zaštitu od virusa korona, moraju da vode računa i o tome da gledaoci poštuju

Magazin

02.11.2020 u 16:29

Intelektualci niskih strasti

Najpametniji, najobrazovaniji, najtalentovaniji i najuticajniji ljudi jednog vremena, oni koji su svojim idejama menjali pogled na svet, pomerali granice u filozofiji, etici, nauci i umetnosti nisu bili istovremeno i moralni uzori, čiji bi privatni život potvrdio ono što propovedaju. Naprotiv! Uglavnom su samoživi, uobraženi, sebični, samoljubivi do granica narcisoidnosti, manipulativni, nadmeni, sujetni, egocentrični, neosetljivi na tuđe patnje i gluvi na mišljenja drugih, skloni samoreklamiranju i izvrtanju istine u sopstvenom interesu. Neretko su pijanci, ženskaroši i moralni slabići. Hemingvej i sedam života Slabosti šarmantnog, talentovanog i hrabrog američkog pisca i novinara koga su obožavali i u Španiji, Francuskoj, na Kubi, već su, doduše, poznate široj javnosti.

Gastronomija

05.10.2020 u 12:52

Jesen stiže, dunjo moja

Stigla je jesen, a s njom i dunje. Nije ova blagoslovena voćka tek tako ušla u stihove i postala jedno od omiljenijih ženskih imena u Srbiji. Zbog svojih vrlina i ukusa zaslužila je da dobije počasno mesto na jesenjoj trpezi, ali i da, kao ponos kuće, ostane tokom cele zime – bilo da je reč o tvrdom zlatastom plodu, koji iz ostave ili s vrha ormana širi opojni miris, o lekovitom kompotu ili o čuvenom vojvođanskom slatkišu. (Foto Piksabej) Ovaj „slatki sir” (kitnikez) stigao nam je iz Austrougarske u vreme Marije Terezije, i do pre neku deceniju tradicionalno se pravio gotovo u svakoj kući u Banatu. Iznosio se za praznike, služio dragim gostima i krio od dečurlije koja bi ga, samo da mogu, smazala celog čim otkriju gde ga drže. Kulinari dunju rado dodaju u sosove i prelive

Magazin

10.09.2020 u 13:33

Cena očuvanja zdravlja

Ono što se prošle godine u ovo vreme činilo nezamislivim, već šest meseci, otkako je proglašena pandemija virusa korona, postalo je naša svakodnevica: ograničeno kretanje, smanjeni kontakti s drugim ljudima, rad od kuće, nošenje maski, izostanak većih okupljanja i kulturnih manifestacija, odlaganje proslava, putovanja, strah da ćemo mi ili nama bliski biti zaraženi. Da li su ljudi uspeli da se prilagode ovoj „novoj stvarnosti” kako bi manje-više normalno funkcionisali, po koju cenu i šta je s onima koji ne mogu ili odbijaju da se uklope, pitamo prof. dr Gordanu Dedić, neuropsihijatra i psihoterapeuta iz Klinike za psihijatriju VMA. – Suočavanje s nepoznatim i nevidljivim, pritom opasnim neprijateljem, kod ljudi je stvorilo strah da se ne zaraze, ne završe u karantinu ili u improvizovanoj kovid

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Mijalković